Haribo, firma koja je izumela gumenog medu, svake jeseni menja bombone za kestenje i žireve. Evo zašto i kako to izgleda
Red se proteže stotinama metara i čeka skoro dva sata. Kestenje i žireve svako je poneo kako je umeo, u vrećama, kutijama, kofama. Ali, većina ljudi je praktična – sve to guraju u ručnim kolicima kakva se u Nemačkoj obično imaju za izlete.
Sve se u ovog petka i subote (25. i 26. oktobar) odvija ispred centrale Hariba u Grafšaftu, oko pola sata vožnje od Bona.
Haribo je zapravo akronim od Hans Rigel i Bon. Hans Rigel je osnovao čuvenu tvornicu gumenih meda u Bonu pre više od veka, a njegov sin – isto Hans Rigel – načinio je od nje svetski poznatu marku.
Još pre 85 godina napravljen je pakt sa decom – svake jeseni, deca mogu da menjaju kestenje i žireve za gumene bombone. Kilogram raznih bombona dobija se za deset kilograma kestenja ili pet kilograma žireva. Ali, često se dobije i više bombona nego što po kilaži treba.
Žirevi i kestenje potom se doniraju parkovima za divljač u Nemačkoj i Austriji, gde služe kao dohrana za divlje svinje tokom zime.
Foto: N.R.Praktični ljudi imaju kolica
Preseljenje centrale
„Baš je velika gužva“, kaže jedna žena koja je došla sa tri ćerke. Dok roditelji natovareni čekaju u redu, deca mogu da se igraju ili crtaju.
Mnogi su doduše veoma poslovni – donose i po desetak jutenih džakova punih kestenja, tu zna da bude i po dvesta kila. Valja to prikupiti. U Bonu se zato niko ne čudi kad deca, a i matori, s jeseni sakupljaju kestenje – svi znaju čemu to.
Centrala firme je pre desetak godina preseljena u Grafšaft, pošto u bonskoj četvrti Kesenih nema kuda da se širi. Onde je ostao manji proizvodni deo, čuven po crvenom dimnjaku od cigle.
Uz tu bonsku fabriku dugo je stajala hala za badminton – prva za taj sport u celoj Nemačkoj. Nju je sagradio Hans Rigel mlađi koji je, pride, pedesetih bio prvak Nemačke u badmintonu u dublu.
No, kad je on umro 2013. godine – kao stogodišnjak! – hala je ubrzo srušena da se onde napravi parking.
Foto: N.R.Red od dva sata
Dvesta tona kestenja
Haribo, izumitelj gumenog mede, danas je svetska firma sa tri milijarde evra obrta. A gumeni meda drugi najpoznatiji sin grada Bona – posle Ludviga van Betovena.
No, barem je menjaža kestenja i žireva za bombone preživela nova korporativna vremena.
Na pet vaga u improvizovanom šatoru se kestenje i žirevi mere, sipaju na trake koje ih utovaruju u kontejnere. Kamioni stalno odvoze prepune i postavljaju prazne.
I vala se skupi dosta. Kako firma piše na svom sajtu, svake godine bude oko dvesta tona kestenja i sedamdesetak tona žireva.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Evropske potrošačke organizacije optužuju lou kost avio-kompanije da nezakonito iškorišćavaju putnike skrivenim troškovima za ručni prtljag. U Španiji je njih pet kažnjeno sa 179 miliona evra
U Srbiji se borba protiv komaraca i dalje pretežno zasniva na zaprašivanju odraslih jedinki – najčešće iz vazduha. Iako ovaj metod može dati kratkoročne rezultate, stručnjaci upozoravaju da je njegova efikasnost ograničena i često ekološki štetna
Najpoznatiji javni toalet u predratnom Beogradu projektovala je Jelisaveta Načić. Ovi, trenutno najpoznatiji su mobilni i nisu postavljeni zbog Beograđana već nekim drugim povodom
Pre 120 godina, 23. maja, sultan Abdul Drugi Ali Hamid priznao je Cincarima nacionalni identitet. U to vreme porodica Leko već je bila u Srbiji gde njihov narod nikad nije priznat
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
