Građani Moldavije su na referendumu o ustavnim promenama tesnom većinom odlučuli da su za to da se njihova zemlja uputi ka članstvu u Evropskoj uniji. Prozapadna predsednica Maja Sandu optužila je Rusiju da je pokušala da „podlim napadom“ utiče na ishod referenduma i da ugrozi suverenitet Moldavije
Moldavci su na referndumu o ustavnim promena tesnom većinom odlučili da su za put ka članstvu u Evropskoj uniji, pokazali su izborni rezultati objavljeni u ponedeljak, nakon što je prozapadna predsednica Maja Sandu ocenila da su mešanje iz inostranstva i „kriminalne grupe“ pokušale da potkopaju glasanje u toj bivšoj sovjetskoj republici .
Izgledalo je da je glas „ne“ dobio bitku sve dok nije prebrojano poslednjih nekoliko hiljada glasova iz velike dijaspore Moldavije.
Centralna izborna komisija saopštila je da je na osnovu prebrojanih 99,41 odsto glasova na referendumu održanom u nedelju, za evrointegracije bilo 50,39 odsto, a protiv 49,61 odsto građana koji su glasali, piše AP.
Da je rezultat bio drugačiji to bi bila politička katastrofa za prozapadnu vladu, koja je snažno podržavala proevropsku kampanju.
Moskva intenzivirala kampanju „hibridnog rata“
Predsednica Maja Sandu je u ponedeljak ponovila tvrdnje da je glasanje bez presedana potkopavano iz inostranstva i nazvala to „podlim napadom“ na suverenitet Moldavije.
„Nažalost, pravosudni sistem nije učinio dovoljno da spreči lažiranje glasanja i korupciju. I ovde moramo podvući crtu, ispraviti ono što je pošlo naopako i naučiti lekciju. Čuli smo građane: znamo da moramo učiniti više u borbi protiv korupcije“, rekla je ona na konferenciji za novinare.
Moldavske vlasti tvrde da je Moskva intenzivirala kampanju „hibridnog rata“ kako bi destabilizovala zemlju i izbacila je sa evropskog koloseka. Optužbe uključuju finansiranje promoskovskih opozicionih grupa, širenje dezinformacija, mešanje u lokalne izbore i podržavanje velike šeme kupovine glasova.
Rusija je više puta negirala da se meša u unutrašnje stvari Moldavije.
Moldavija je podnela zahtev za pridruživanje EU nakon ruske invazije na Ukrajinu 24. februara 2022. i tog leta je dobila status kandidata, zajedno sa Ukrajinom. Brisel se u junu ove godine složio da otpočne pregovore o članstvu Moldavije u EU.
Evropska komisija: „Rusko mešanje i zastrašivanja bez presedana”
Evropska komisija (EK) saopštila je da su njene službe primetile „rusko mešanje i zastrašivanja bez presedana, sa ciljem da se destabilizuju demokratske procesi“ u Moldaviji, i istakla svoju stalnu podršku Moldaviji u njenom pristupanju EU.
Portparol EK Peter Stano naveo je da su tvrdnje o kupovini glasova, dezinformacijama i prevoženju birača autobusima samo najnoviji oblici ruskog mešanja i da pokušaji da se podriva Moldavija i njena podrška EU traju mesecima.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je građanima Moldavije: „Ponovo ste to uradili! Suočavajući se sa hibridnom taktikom Rusije, Moldavija pokazuje da je nezavisna, jaka i da želi evropsku budućnost!“
U predsedničkoj trci koja je održana u isto vreme, Sandu je osvojila najviše glasova u prvom krugu – 42 odsto, pa će se u drugom krugu, 3. novembra, suočiti sa Aleksandrom Stojanoglom, bivšim generalnim tužiocem naklonjenim Rusiji, koji je nadmašio procene i osvoji oko 26 odsto glasova.
Bela kuća: Referendum je „istorijski korak napred”
Kristijan Kantir, vanredni profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Ouklend, poreklom iz Moldavije, rekao je za AP da su ranije ankete možda „precenile proevropski osećaj“ u Moldaviji i da referendum ne bi prošao bez glasova izvan zemlje.
„To će biti posebno problematično jer će se uklopiti u narative koje guraju Kremlj i proruske snage“, ocenio je Kantir.
Bela kuća je u ponedeljak nazvala referendum „istorijskim korakom napred u evropskim integracijama Moldavije“, ali je upozorila da će Rusija pokušati da se umeša u drugi krug predsedničke trke sledećeg meseca.
„Poslednjih nekoliko meseci Moskva je izdvojila milione dolara za te napore. Sada Rusija nije uspela. Rezultati pokazuju da je demokratija jaka, kao i volja i želja naroda Moldavije da napreduje ka evropskim integracijama“, rekao je savetnik za bezbednost američkog predsednika Džon Kirbi.
Za potkopavanje referenduma i izbora 15 miliona evra
Početkom oktobra, moldavski organi reda saopštili su da su otkrili masivnu šemu kupovine glasova koju je navodno organizovao Ilan Šor, proruski oligarh, trenutno u egzilu u Rusiji, koji je platio 15 miliona evra za 130.000 ljudi koji je trebalo da potkopaju izbore i referendum.
Šor je prošle godine u odsustvu osuđen za prevaru i pranje novca i osuđen na 15 godina zatvora, a osumnjičen je da je iz moldavskih banaka 2014. godine uzeo milijardu dolara. On je negirao optužbe, rekavši da su isplate bile legalne. Šorova populistička partija naklonjena Rusiji proglašena je neustavnom prošle godine i zabranjena.
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
