Mnoge ljudske lobanje i druge kosti, koje su rezultat nemačkih zločina, našle su se u privatnom vlasništvu. I njima se još uvek trguje
To su nemi svedoci još jednog problematičnog razdoblja nemačke istorije: tokom 19. i ranog 20. veka, u sklopu nemačke okupacije takozvanih kolonija, istraživači i trgovci doneli su hiljade ljudskih ostataka u Nemačku.
Većina tih ljudskih ostataka, koji su rezultat nemačkih zločina, nalazi se u državnim muzejima i zbirkama. Međutim, mnoge od tih lobanja i drugih ljudskih kostiju nalaze su u privatnom vlasništvu. I njima se trguje, piše Dojče Vele.
Lobanje na Instagramu i na „pijaci neobičnih i retkih stvari“
Prodavci i kolekcionari prodaju ljudske kosti na mestima gde drugi, na primer, dele svoje fotografije sa odmora: politički magazin ARD-a, „Panorama“, otkrio je na Instagramu slike stotine lobanja za koje se veruje da potiču iz bivših kolonija, te da bi mogle imati nasilnu pozadinu.
Posebno su na ceni lobanje kolonijalnog porekla s kultnim značajem: prodaju se i na „pijaci neobičnih i retkih stvari“ koja se održava jednom godišnje na nemačko-belgijskoj granici, blizu Ahena.
Hiljade posetilaca prolaze kroz halu, gde izlagači nude preparirane životinje, preparate u teglama i ljudske lobanje iz kolonijalnog konteksta.
Upadljivo je da nasilna pozadina lobanja ne predstavlja prepreku, već čak pomaže prodaji.
„Ova lobanja potiče iz Afrike… Ima rupu od metka i košta 2.000 evra“, reklamira jedan francuski trgovac umetninama. Prodavac iz Engleske nudi dečiju lobanju iz Papue Nove Gvineje s napomenom da su je u kolonijalno doba prodavali ili ukrali Evropljani.
Rasizam, pljačka i „nauka“
U 19. i ranom 20. veku, ljudske lobanje su merene u naučnim institutima u uverenju da će moći naučno da dokažu „nadmoć belog Evropljanina“. Lobanje za tu svrhu su kradene iz grobova i svetilišta, ili se do njih dolazilo odsecanjem glave žrtava nemačke okupacije.
Danas je pozivanje na rasistička istraživanja perverzan argument prilikom trgovine.
Tako, na primer, jedan belgijski trgovac prikazuje lobanju osobe iz Afrike pored lobanje osobe iz Evrope, komentarišući: „Mislili su da postoje razlike. Afrikanci su kao životinje, Evropljani su najbolji. To je rasistički, ali tako je bilo.“
Kamerunac šokiran – trgovci protiv vraćanja lobanja
Istraživač porekla Mikael Asilkinga iz Kameruna – zemlje koja je bila nemačka kolonija – već godinama traži lobanje iz svoje domovine, kako bi ih vratio nazad.
Kada je, preko istraživanja novinara „Panorame“ saznao da se lobanjama iz Kameruna još uvek privatno trguje, nije mogao da veruje. „Ne, to jednostavno ne ide“, kaže.
U njegovoj domovini, lobanje predaka imaju veliki značaj. Često se čuvaju u takozvanim sobama predaka i imaju veliku sakralnu vrednost.
Mnogi kolekcionari i trgovci smatraju da je vraćanje tih lobanja – preterivanje. Tako jedan kolekcionar umetnina iz Brandenburga kaže: „Te lobanje, koje imaju tako veliku kulturnu vrednost zbog ceremonija koje su s njima obavljane, ne moraju biti vraćene – jer, u Evropi se mnogo bolje čuvaju.“
Jedan kolekcionar iz Minhena tvrdi da bi zemlje morale da plate da bi dobile nazad lobanje svojih predaka: „Kada vide da im je to važno, platiće za to kasnije i mnogo novca.“
Pravna siva zona
Posedovanje i trgovina ljudskim lobanjama nisu ilegalni. U Nemačkoj to nije jasno zakonski regulisano, ukoliko se ne može dokazati povezanost s krivičnim delima.
Iako kompanija Meta, koja je zadužena za Instagram, naglašava da je, prema njihovim smernicama trgovina ljudskim ostacima zabranjena, prema istraživanjima „Panorame“ čini se da to trgovcima mnogo ne smeta.
Nemački muzeji i univerziteti već više godina pokušavaju da istraže poreklo lobanja i kostiju kako bi ih vratili društvima iz kojih potiču, kroz takozvane restitucione ceremonije. Takođe su odlučili da te eksponate više ne izlažu javnosti iz etičkih razloga.
Suočavanje s kolonijalnim nasleđem i u koalicionom sporazumu
Suočavanje s nemačkom kolonijalnom istorijom deo je aktuelnog koalicionog sporazuma. Nemačka vlada preuzela je obavezu da podrži „vraćanje predmeta iz kolonijalnog konteksta“.
Do sada nije bilo poznato da se ljudskim lobanjama i kostima iz kolonijalnog perioda i dalje toliko trguje.
To potvrđuje državna ministarka Katja Kojl, koja je u Ministarstvu spoljnih poslova zadužena za zadatke vezane za kolonijalno nasleđe.
Njena reakcija na istraživanje Panorame je sledeća: „To je neprihvatljivo. To su ljudi. Često žrtve zločina.“ Ona sada hoće da zakonski zabrani privatnu trgovinu.
Uopšte, čini se da svest o tom problemu relativno nova u javnosti: „Moramo pošteno reći da do nedavno to niko nije smatrao problematičnim“, kaže Kojl. „Svi su bili u nekom muzeju, gledali te lobanje i prosto im to nije bilo ništa problematično.“
Izvor: Dojče vele
Kompanije sa Volstrita mogu da plate 100 hiljada dolara mesečno kako bi Trampove objave na mreži Truth Social dobile pre drugih i tako stekle prednost na finansijskom tržištu
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
