U anketi koju je sprovela Evropska komisija, samo 44% ispitanika iz Beograda reklo je da je zadovoljno uslugama javnog saobraćaja. Kada je reč o regionu Balkana, u takvom stavu prema gradskom prevozu Beograđani nisu usamljeni
Manje od polovine stanovnika Beograda, tačnije 44%, zadovoljno je javnim saobraćajem, otkriva izveštaj Evropske komisije o kvalitetu života u gradovima Evrope iz 2023. godine, piše Klima101.
Po tome sudeći, čak 56% Beograđana nije zadovoljno uslugama gradskog prevoza.
Sa druge strane, gotovo svi učesnici ankete iz Ciriha, čak 95%, izrazili su zadovoljstvo javnim saobraćajem. Dominantno pozitivna osećaja zabeležena su i među Bečlijama (91% anketiranih navelo je da je zadovoljno), kao i u Roterdamu u Holandiji (89%) i u Helsinkiju u Finskoj (89%).
Ali naša prestonica ne zaostaje samo za ovim blistavim primerima…
U proseku, oko sedam od deset stanovnika evropskih gradova zadovoljno je gradskim prevozom, dok je u Beogradu to znatno manje – oko četiri od deset.
Učesnici istraživanja beogradski prevoz nisu preterano dobro ocenili kada su u pitanju bezbednost, dostupnost, učestalost i pouzdanost. Konkretno, manje njih je zadovoljno ovim kategorijama u odnosu na stanovnike ostalih gradova.
Nije ništa bolje ni u regionu
Uprkos tome, mi nismo neslavni šampion na Balkanu. Ta titula pripala je Tirani gde se manje od trećine ispitanika, tek 29%, izjasnilo zadovoljnim javnim saobraćajem.
Izgleda da u našem regionu gradski prevoz pretežno ne ispunjava očekivanja i potrebe korisnika: među deset gradova Evrope sa najmanjim procentualnim zadovoljstvom javnim saobraćajem plasiralo se pet balkanskih prestonica.
Pored Beograda i Tirane, to su Bukurešt (54%), Skopje (47%) i Podgorica (37%).
Iako smo se našli na strani spektra koja deluje manje zadovoljno (ili možda čak nezadovoljno gradskim prevozom), to ne znači da se ne vozimo beogradskim autobusima, tramvajima i trolama. Pedeset četiri odsto anketiranih iz Beograda koristi gradski prevoz što nas je dovelo među deset deset gradova sa najvećim procentima korisnika.
Ubedljivi rekorder na tom polju jeste glavni grad Češke: među stanovništvom Praga, korisnici usluga javnog saobraćaja zauzimaju udeo od 71%.
Zadovoljstvo gradskim prevozom u snažnoj je vezi sa sveokupnim zadovoljstvom ljudi u gradu, navodi se u izveštaju. Na tom polju Beograd jeste naizgled performirao bolje, sa preko dve trećine ispitanika zadovoljnih životom (69%), ali glavni grad Srbije i dalje se našao među deset evropskih gradova sa najmanjim zadovoljstvom.
Samo 20 odsto Beograđana pešači
Gradski prevoz posmatra se kao jedan od lekova za mnoge boljke savremenih gradova: od saobraćajnih gužvi preko zagađenja vazduha do štetnih emisija.
Ali on je samo deo jedne šire priče koja se zove održiva mobilnost, a u koju spadaju i vožnja bicikla i pešačenje.
Kada je reč o ova dva vida kretanja, oni u Beogradu nisu mnogo zastupljeni.
Bicikl vozi svega 6% stanovnika što bi moglo da se pripiše manjku biciklističke infrastukture, a jedini lošiji skor sa tek 5% ostvario je Rim. Tipičnim danima, pešači nešto manje od četvrtine Beograđana (21%), a ovaj rezultat nas je doveo na deseto mesto evropskih gradova sa najmanjom zastupljenošću pešačenja.
Kad su studenti tražili odgovornost zbog smrti 16 ljudi u Novom Sadu, od države su dobili povoljne kredite za stanove. Vlast ulaže još 300 miliona evra u ovu meru podrške, ali dilema ostaje ista – koliko su "Vučićevi krediti" za mlade zaista korisni?
U Zrenjaninu štrajk u preduzeću za zapošljavanje invalida „Stil“ jer su za godinu dana dobili svega četiri plate
Dečiji rođendani u igraonicama znaju da koštaju i preko hiljadu evra. A ponekad čoveku treba računovođa da izračuna koja se ponuda najviše isplati
Putnici voza Soko tvrde da je kompozicija kod Zemun polja umalo iskočila iz šina. Nekoliko ljudi palo po vagonima, reagovao i lekar
Dvojica muškaraca, poreklom iz Srbije, dobila su dete u inostranstvu putem surogat majke, a onda su se vratili u zemlju. Njihovi strahovi, muke i novac koji su potrošili u borbi sa Srbijom - nesagledivi su
Zašto je Vučić muški opaučio po svojim poslušnicima? Je li mu dobro? I šta to znači za studente i njihovu listu
Predsednik Vučić piše programe i „autorske tekstove“ kako bi obodrio i zaplašio birače da će zanavek ostati na vlasti
Šta spaja Vučića i Legiju? A šta SNS sa Zemunskim klanom i Crvenim beretkama? Kakva je tu uloga Branka Ružića
Intervju: Savo Manojlović, predsednik pokreta Kreni-Promeni
Za nas je najbolja strategija podrška studentskoj listi Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
