U anketi koju je sprovela Evropska komisija, samo 44% ispitanika iz Beograda reklo je da je zadovoljno uslugama javnog saobraćaja. Kada je reč o regionu Balkana, u takvom stavu prema gradskom prevozu Beograđani nisu usamljeni
Manje od polovine stanovnika Beograda, tačnije 44%, zadovoljno je javnim saobraćajem, otkriva izveštaj Evropske komisije o kvalitetu života u gradovima Evrope iz 2023. godine, piše Klima101.
Po tome sudeći, čak 56% Beograđana nije zadovoljno uslugama gradskog prevoza.
Sa druge strane, gotovo svi učesnici ankete iz Ciriha, čak 95%, izrazili su zadovoljstvo javnim saobraćajem. Dominantno pozitivna osećaja zabeležena su i među Bečlijama (91% anketiranih navelo je da je zadovoljno), kao i u Roterdamu u Holandiji (89%) i u Helsinkiju u Finskoj (89%).
Ali naša prestonica ne zaostaje samo za ovim blistavim primerima…
U proseku, oko sedam od deset stanovnika evropskih gradova zadovoljno je gradskim prevozom, dok je u Beogradu to znatno manje – oko četiri od deset.
Učesnici istraživanja beogradski prevoz nisu preterano dobro ocenili kada su u pitanju bezbednost, dostupnost, učestalost i pouzdanost. Konkretno, manje njih je zadovoljno ovim kategorijama u odnosu na stanovnike ostalih gradova.
Nije ništa bolje ni u regionu
Uprkos tome, mi nismo neslavni šampion na Balkanu. Ta titula pripala je Tirani gde se manje od trećine ispitanika, tek 29%, izjasnilo zadovoljnim javnim saobraćajem.
Izgleda da u našem regionu gradski prevoz pretežno ne ispunjava očekivanja i potrebe korisnika: među deset gradova Evrope sa najmanjim procentualnim zadovoljstvom javnim saobraćajem plasiralo se pet balkanskih prestonica.
Pored Beograda i Tirane, to su Bukurešt (54%), Skopje (47%) i Podgorica (37%).
Iako smo se našli na strani spektra koja deluje manje zadovoljno (ili možda čak nezadovoljno gradskim prevozom), to ne znači da se ne vozimo beogradskim autobusima, tramvajima i trolama. Pedeset četiri odsto anketiranih iz Beograda koristi gradski prevoz što nas je dovelo među deset deset gradova sa najvećim procentima korisnika.
Ubedljivi rekorder na tom polju jeste glavni grad Češke: među stanovništvom Praga, korisnici usluga javnog saobraćaja zauzimaju udeo od 71%.
Zadovoljstvo gradskim prevozom u snažnoj je vezi sa sveokupnim zadovoljstvom ljudi u gradu, navodi se u izveštaju. Na tom polju Beograd jeste naizgled performirao bolje, sa preko dve trećine ispitanika zadovoljnih životom (69%), ali glavni grad Srbije i dalje se našao među deset evropskih gradova sa najmanjim zadovoljstvom.
Samo 20 odsto Beograđana pešači
Gradski prevoz posmatra se kao jedan od lekova za mnoge boljke savremenih gradova: od saobraćajnih gužvi preko zagađenja vazduha do štetnih emisija.
Ali on je samo deo jedne šire priče koja se zove održiva mobilnost, a u koju spadaju i vožnja bicikla i pešačenje.
Kada je reč o ova dva vida kretanja, oni u Beogradu nisu mnogo zastupljeni.
Bicikl vozi svega 6% stanovnika što bi moglo da se pripiše manjku biciklističke infrastukture, a jedini lošiji skor sa tek 5% ostvario je Rim. Tipičnim danima, pešači nešto manje od četvrtine Beograđana (21%), a ovaj rezultat nas je doveo na deseto mesto evropskih gradova sa najmanjom zastupljenošću pešačenja.
Prošlo je deset dana od početka rušenja hotela „Jugoslavija“, a još se ne zna istina: da li se u zgradi hotela nalazi otrovni azbest ili ne. Nekoliko učesnika polumaratona je otkazalo učešće zbog mogućeg azbesta. Ništa se ne zna, pa čak ni da li „Milenijum tim“ ima projekat o rušenju
Od tragedije u Novom Sadu, svakodnevno i svuda, gde god da prolazimo, otkrivamo fasade, mostove, nadvožnjake, plafone, opasne po život. Škole su najopasnije
Skok sa monitora u stvaran život. Nekomforno, pomalo zastrašujuće, uzbuljidvo i oslobađajujće iskustvo večere sa pet potpunih stranaca sa kojima me je spojila aplikacija
Mnogi vozovi sa Prokopa ovog petka ne saobraćaju, a navodni razlog je „pucanje kontaktne mreže“. Uprkos tome, „Srbijavoz“ putem aplikacije i dalje prodaje karte za otkazane vozove
Građani širom Srbije su simboličnom petnaestominutnom tišinom odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Iako je u medijima bliskim vlasti akcija predstavljena kao „nasilje“, u Leskovcu su se protestu pridružili i gradonačelnik Goran Cvetanović, član SNS-a, i direktori javnih preduzeća
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
