Ispovesti majki teško obolele dece: „Svakodnevno živimo greške lekara“

„Doktor nasilno buši vodenjak, ispada pupčanik. Kasne sa carskim rezom, reanimacija…”

Nataša Vavra iz Novog Sada, Jelena Grubanov iz Bačke Palanke i Dragana Mišić iz Beograda su sa još trinaest majki objavile snimak na Instagramu u kojem pozivaju na oprez prilikom porođaja zbog mogućih komplikacija i doktorskih grešaka koje mogu da ostave doživotne posledice na novorođenčad.

Kako ističu, nije im cilj da optužuju, već da pošalju poruku nadležnima da ozbiljno shvate situaciju, i da svako u svom domenu uradi sve, kako se stvari koje su se desile njima – ne bi ponovile nijednoj budućoj majci u Srbiji.

A posledice na njihovoj deci su strašne. Deci je ustanovljena cerebralna paraliza i sve one optužuju doktore i lekarsko osoblje da su glavni krivci za takvo stanje.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mama Maja i Iliana – porodica sa zadatkom više (@ilianastiliani)

„Držali su me 17 dana sa manjkom plodove vode”

Vavra kaže da se do ideje za snimanje ovog videa došlo nakon dogovora majki u grupi „Naša divna posebna deca“ na Instagramu i Fejsbuku.

Objašnjava da, kako vreme prolazi, dobijaju sve više informacija da su zbog lekarskih grešaka mnoga deca ostala sa posledicama koje će ih pratiti do kraja života.

„Pošto svakodnevno živimo njihove lekarske greške, zapitale smo se dokle će se više to dešavati i kada će već jednom neko da odgovara za propuste? Zapitali smo se dokle će trajati situacija da se ljudi prekrste, pa uđu u porodilište? Krajnje je vreme da se ukaže na lekarske propuste i da institucije počnu da rade svoj posao“, obrazlaže Nataša Vavra u razgovoru za „Vreme“.

Prema njenim rečima, njen slučaj nije usamljen, a posledice koje dete ima su veoma teške.

„Ja sam imala sasvim normalnu trudnoću do 32. nedelje. Tu je primećen manjak plodove vode. Doktor, koji je profesor na fakultetu, koji je na glasu, privatno mi je vodio trudnoću. Imala sam u njega izuzetno poverenje“, priča ona.

„Kada je primećen manjak plodove vode, on je bio na godišnjem odmoru. Primljena sam u bolnicu i doktorka koja me je primila mi je rekla da bi me porodila za dva do tri dana“, kaže Nataša.

Trebalo je da primi injekciju za bebina pluća, i da se nakon toga uradi carski rez.

„Imam veliku dioptriju, pa ionako ne bih smela na prirodni porođaj. Kontaktiran je doktor koji mi je vodio trudnoću, i on je rekao da se sačeka da on dođe. Ja sam sve to prihvatila mirno, nisam paničarka po prirodi i bila sam uverena da znaju šta rade.“

„Ultra-zvuk je pokazao da beba ne pati i da je sve manje-više u redu. I tako su oni mene 17 dana držali sa manjkom plodove vode. I tako je Sergej rođen modar, iako je dobio ocenu osam“, priseća se Nataša.

Privatna arhiva

Ona je uverena da je otpusna lista fingirana.

„Bila sam u totalnoj anesteziji i nisam videla kakav je rođen, ali je moj suprug, koji je bio ispred, video. Kada sam se probudila, odmah sam videla da nešto nije u redu. Bila sam kao da me je sekirom neko udario, sa ogromnom ranom i velikim hematomima. Pored mene su bile takođe majke koje su bile porađane carskim rezom, i one nisu bile ni blizu povredama koje sam ja imala“, govori Nataša Vavra.

Uverena je da je nešto pošlo po zlu tokom porođaja, uprkos tvrdnjama lekarskog osoblja da je sve to normalno.

„Ležala sam sa još tri mame, i sve su imale rane, ali bez ikakvih modrica. I ubeđena sam da je prikriveno šta se desilo. Nakon toga smo šest dana čekali na slobodan inkubator u Dečijoj bolnici u Novom Sadu“, priča Vavra.

„Sergej je rođen šest nedelja pre termina, imao je malu kilažu i čekao je da se oslobodi mesto, odnosno inkubator. Primao je neki antibiotik, ali mi nisu rekli zašto. I kada pitaš, ne dobijaš potpune informacije. Bili smo 33 dana u Dečijoj bolnici, i krenule su sve moguće komplikacije. Sumnjali su da su creva, pa meningitis, pa je na kraju bila sepsa“, navodi Vavra.

Kaže da šest dana nisu doktori znali o čemu se radi, kao i da je beba za to vreme dobila sivo-zelenu boju, i da je bio na „ivici“.

„Došla mi je u noćnu smenu doktorka Gordana Velisavljev koja mi je rekla da misli da on ne dobija pravu terapiju i da je ona za promenu terapije. Ona je odigrala najbitniju ulogu. Sergeju se stanje za nekoliko dana popravilo i mogao je na flašicu. Nakon 15 dana je izašao iz inkubatora, i posle nekoliko dana sam mogla da ga odvedem kući“, kaže ona.

Posle svega, Sergeju je utvrđena cerebralna paraliza. Dijagnoza je dobijena nakon tri godine i četiri meseca.

Sada Sergej ide na rehabilitaciju u Poljsku, i njegovi roditelji se trude da ga osposobe da hoda samostalno. Čvrsto su uvereni da će uspeti.

Privatna arhiva

„Lenka je u jednom trenutku prestala da diše“

Jelena Grubanov kaže u razgovoru za „Vreme“ da je njena ćerka Lenka bila potpuno zdravo dete 17 meseci.

„Ona je sa 17 meseci dobila laringitis. To se desilo u februaru 2020. godine. Dijagnostifikovana je ta bolest od strane doktora u Bačkoj Palanci.“

Laringitis ili upala grkljana je je relativno česta bolest dečjeg doba. Najčešći uzrok su virusi. Bolest uzrokuje promukli ili škripavi zvuk kod dece koji se naziva stridor, koji se čuje kada udišu. Simpotomi često počinju iznenada usred noći.

„Pošto se meni nije dopadalo kako ona diše uopšte, jer je laringitis uznapredovao, ja sam je odvela u Hitnu pomoć, gde su me napali rečima: ‘Što si dovela dete’? Ja sam zatim tražila uput za Novi Sad da idemo u bolnicu, i otišli smo tamo. Lenki je saturacija bila već niska – 86, ali su doktori imali stav da je to samo laringitis i ništa više“, navodi Jelena Grubanov.

Dodaje da su njenu ćerku zbog loše saturacije ipak zadržali u Dečijoj bolnici i smestili u posebnu sobu.

„Lenka se čitave noći borila za svaki udah. Ja sam nebrojeno puta pozivala doktorku, koja mi je odgovorila da je ona jako razmaženo dete i da praktično folira gušenje i direktno mi je saopštila da se njoj ne dopada što sam je dovela u bolnicu. Stanje se je pogoršavalo tokom noći, i ona je u rano jutro, pre šest sati, prestala da diše u mojim rukama. Njeno srce je stalo“, priča Grubanov.

Usledila je reanimacija koja je Lenku vratila u život.

„Nakon reanimacije mene praktično izbacuju napolje. Tu sam primetila i da su uzeli iz sobe u kojoj smo bili papir sa prijema, na kome je pisalo šta je sve urađeno. Na tom zamenjenom papiru su napisali da je dobila terapiju, a to je bila laž, jer ona ništa nije dobila. I kada sam uzela svu dokumentaciju, videla sam jasno da je sve bilo izmenjeno. Između ostalog, napisano je bilo da je dobila injekciju protiv gušenja, a ništa nije dobila“, tvrdi sagovornica „Vremena“.

Lenka je ostala da leži na intenzivnoj nezi, a protokol sadrži odrednicu da Jelena nije mogla da bude uz svoju ćerku.

„Nisam bila uz nju i ne znam šta se dešavalo osam dana. Kao posledicu je zaradila ogromne dekubitise“, navodi Grubanov.

Dekubitis je otvorena rana na koži koja se javlja kao posledica predugog ostajanja tela u jednom položaju, najčešće kod ležanja. Dekubitisi su karakteristični za pacijente koji dosta leže ili su nepokretni.

„Koliko je stanje bilo ozbiljno govori činjenica da je ona dekubitise dobila u februaru, a kraste su joj otpale tek u julu. Lenka je izgubila svaku funkciju. Imala je jaku spazmu, dete je izgubilo vid, mogućnost hoda i govora. Od zdravog deteta pretvorila se u dete koje je izgubilo svaku funkciju“, ističe Jelena Grubanov.

Doktori su joj nakon osam dana poručili da zbog ozbiljnih oštećenja, ćerku može samo da smesti u neku od ustanova, i da će ona zauvek ostati biljka.

„Doktori nisu imali objašnjenje za to što se desilo. Oni su svi ćutali“, podvlači ona. Dodaje da ne želi nikoga da imenuje i da dovodi u neprijatnu situaciju.

Podnela je prigovore i pisala nadređenima. Međutim, ništa nije postigla.

Pisala je i doktorima i pitala da li posle svega što se desilo mogu mirno da spavaju? Odgovor nije dobila.

„Borba protiv institucija je ovde borba sa vetrenjačama“, ocenjuje ona.

Foto: Privatna Arhiva

„Kao da su ga udarili palicom u glavu“

Dragana Mišić iz Beograda ima sina Mateju od 13 godina. On je bio potpuno zdrava beba.

„Bio je zdrav punih devet meseci. Otišla sam na porođaj u Narodni Front 2011. godine, pukao mi je vodenjak, sve je bilo ‘normalno’. Po dolasku počinju problemi. Nisu me porodili, već su me smestili u sobu, i porodili tek sutradan“, priča ona za „Vreme“.

„Plodova voda mi je odlazila, beba se je lagano gušila unutra, ali ja sam bila prvorotka, i nisam znala ništa. Sada imam četvoro dece, porađala sam se na Zvezdari posle, i sve je bilo u redu. A tada – nije“, napominje Mišić.

Ona je „vodila privatno trudnoću“, i htela je da se porodi u bolnici „Dragiša Mišović“.

„Tumačim da mi je bila mršava veza i tamo nije bila mesto za mene, pa sam morala u ‘Narodni front’. Primili su me u tri ujutru, a tek sutradan u šest ujutru su me odveli na porođaj, a u četiri popodne sam se porodila. Verovatno je sva plodova voda otišla, ne znam, ali su posledice bile katastrofalne.“

„Ono što me je najviše pogodilo je to što kada su počeli problemi – niko nije smeo da priđe i preuzme odgovornost. Nisam se otvarala, ali nisam očigledno znala da kukam da bi me porodili carskim rezom“, ocenjuje Dragana.

Kaže da, sve vreme dok je čekala, niko od medicinskog osoblja nije obilazio, i ništa se nije dešavalo.

„Nisam se otvarala, i nisam imala kontrakcije. Ima sam nakon toga iste porođaje, ali je sve bilo drugačije. Doktori su u ‘Zvezdari’ drugačije postupali i porođaji su prošli normalno. Dobijala sam i lekove i kiseonik, i sve je prošlo dobro. I tu je poenta. Očigledno je da nisam imala debelu vezu i nisam unapred platila. Nisam se dobro pripremila prvi put“, ukazuje Dragana Mišić.

Sagovornica „Vremena“ se priseća da je prošlo 36 sati od trenutka kada je pukao vodenjak do momenta porođaja, i to nakon njene inicijative. Pored nje je bila trudnica koja je imala vezu. Nju je njen doktor obilazio na 15 minuta do pola sata, Draganu nije niko obišao.

Kada je krenuo porođaj, beba se „zaglavila“, i krenule su komplikacije. Beba se gušila, i nakon što je izvršen porođaj, odmah je reanimirana.

„Sto za reanimaciju je bio tu, ispred mene. Sve sam videla i čula. Tražila sam da ga vidim, ali nisu dozvolili. Prebacili su preko njega pelenu. Imao je hematome na glavi, i odneli su ga na prvi ili drugi sprat na neonatologiju. Doktorka je gore bila sjajna i samo mi je rekla da dete mora dalje na lečenje. Dete je grozno nastradalo“, navodi ona.

Sin Mateja je dobio dijagnozu cerebralne paralize, epilepsije, osteoporoze, a ekvivalent onome što se njemu desilo, tvrdi Dragana, bilo bi da je udaren bejzbol palicom u glavu. Doživotni je invalid i potrebna mu je celodnevna nega.

Ako u ovoj priči ima nečeg dobrog, prema rečima njegove majke, to je da Mateja sve razume, ima veliku porodicu koja ga obožava i uključen je  u sve aspekte života porodice.

„Mi smo puni elana i života, i dajemo sve od sebe, ali dokle će to da traje – ne znam“, zaključuje Dragana Mišić.