Požari u deponijama u Srbiji su u poslednjih nekoliko meseci veoma česti. Gotovo da ne prođe dan da se ne pojavi vest o vatri na smetlištima širom zemlje. Najnoviji je prijavljen između deponije i instituta u Vinči
Prethodnih meseci buknulo je nekoliko požara na deponijama u Srbiji, a gusti crni dim koji se širio iznad gomila otpada ni malo nije bio prijatan, ni za gledanje, a još manje za udisanje.
Prema rečima stručnjaka, uzroka ovih ekoloških problema ima mnogo, od neadekvatnog upravljanja otpadom i nepravilnog skladištenja zapaljivih materijala, do sve većeg pritiska na zastarele infrastrukture deponija. Ovi bukvalno gorući problemi zahtevaju hitnu pažnju i konkretne mere – koje za sada izostaju.
Dok se vatrogasci bore sa tonama zapaljenog otpada, Ministarstvo rudarstva i energetike organizuje Javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, koja je počela 21. avgusta i trajaće do 10. septembra, pa se nekako nametnulo pitanje kako ćemo da gradimo nuklearne elektrane, kada ne možemo sistemski da se rešimo ni požare na deponijama.
Požar u Vinči
Najnoviji požar je zabeležen je u ponedeljak pored deponije u Vinči. Policija je dobila dojavu da gori trava i nisko rastinje, potvrđeno je u MUP-u Srbije.
Saopšteno je da su na terenu vatrogasne ekipe koje intervenišu.
Na Instagram stranici Moj Beograd pojavila se objava da bukti požar u Vinči, između deponije i Instituta za nuklearne nauke.
View this post on Instagram
Gori i u Bečeju
Pored požara kod deponije u Vinči, danas je prijavljen i požar na deponiji Botra u Bečeju.
Prema navodima TV Bečej, požar je prijavljen jutros u 10 sati.
Kako se navodi, radnici preduzeća „Potisje-Bečej“ brzo su reagovali i odmah pozvali vatrogasno-spasilačku jedinicu.
Usled vetra koji duva požar se brzo raširio, ali zaposleni i vatrogasci preduzimaju sve mere kako bi lokalizovali vatrenu stihiju. Osim vodom, zahvaćeno područje se nasipa zemljom kako bi se vatra prigušila.
Angažovan je veći broj vatrogasnih vozila, a napravljen je i dogovor sa lokalnom samoupravom da se nabavi još zemlje za prekrivanje.
Za sada je nepoznato da li je požar nastao na površini ili gori i telo deponije, a velika je verovatnoća da je došlo do samozapaljenja usled visokih temperatura i suše.
Trenutno se sakupljanje i odvoženje komunalnog otpada odvija neometano, a smeće se deponuje na stranu koja nije zahvaćena požarom.
Jabuka, Novi Sad, Kraljevo…
Požari ovih dana česti, a poslednji se desio juče, kada je zapaljena deponija u Jabudi kod Pančeva.
Gorela je divlja deponija, a uzroci požara nisu bili poznati.
Vatrogasci su se nekoliko sati borili sa vatrom, i na kraju ga lokalizovali.
Meštani Jabuke komentarisali su da je na ovom smetlištu i ranije bilo požara, ali da ovako veliki ne pamte.
Pre toga je gorelo i u blizini deponije u Novom Sadu. I to na dan posete francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Požarom je bio zahvaćen prostor preko puta „Roda Mega šoping centra“, na površini niskog rastinja između auto-puta A71 i zaštitnog pojasa deponije.
Kako je navedeno, brzom reakcijom vatrogasne službe Grada Novog Sada, dobrovoljnih vatrogasnih društava i vozila javno-komunalnih preduzeća kao i drugih službi požar je stavljen pod kontrolu i ubrzo je potpuno ugašen u najkraćem mogućem roku, saopštila je JKP „Čistoća“ iz Novog Sada.
Polovinom avgusta nekoliko puta je buknuo požar na deponiji u Kraljevu.
Dim i neprijatan miris su se širili kako u užoj tako i široj gradskoj zoni.
View this post on Instagram
Posledice ovog požara su osetili mnogi građani, jer je kvalitet vazduha bio značajno narušen, a to su potvrdile i aplikacije koje mere zagađenje i opisuju vazduh u Kraljevu kao „veoma nezdrav“, što je posebno zabrinulo meštane.
Prebijanje nekog do smrti, bez motiva, naročito ako nije u pitanju neka materijalna dobit, je uz sve ograde, težak oblik psihopatije sa primesama sadizma, kaže psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović
Zemljotresi, odroni, klizišta i erozije, poplave, ekstremne vremenske pojave, nedostatak vode za piće... spadaju u rizike od katastrofa. Zašto samo petnaest lokalnih samouprava u budžetu ima sredstva predviđena za prevenciju ili saniranje ovakvih nepogoda
Usred blokade srpskih institucija na severu Kosova, kosovski premijer Aljbin Kurti je ugostio predstavnike Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonju Biserko i Nenada Čanka. Oni od njega traže da spreči preseljenje Srba sa Kosova koje navodno planira Beograd. Marko Milenković iz NVO „Aktiv” iz Kosovske Mitrovice kaže za „Vreme” da je paradoks tražiti od čoveka koji je najodgovorniji za iseljavanje Srba sa KiM da ih sada zaštiti
Uprkos apelima UN-a, Srbija nastavlja izvoz oružja u Izrael tokom sukoba u Gazi, ignorišući optužbe za ratne zločine. Podaci govor da je Srbije ove godine izvezla u Izrael naoružanje vredno 23 miliona evra
Nakon što su se danas tri kosovska ministarstva uselila u prostorije srpskih privremenih organa, na Kosovu više ne postoji ni jedna srpska institucija
Dok vlast laže da će minimalac od iduće godine stići minimalnu potrošačku korpu, valja primetiti – minimalac je jadan, korpa još jadnija, cene previsoke uprkos „akcijama“, a ovakve mere neodržive
Kako su trojica obesnih klinaca ubila beskućnika na Novom Beogradu, a policiji to najpre nije bilo vredno ni uviđaja. Kako je, dakle, lako i daleko od očiju sistema otišao jedan čovek
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
