Umetnici poručuju: Gnjot ne sme biti deportovan u Belorusiju

Desetine evropskih reditelja, glumaca i drugih umetnika pozvali su srpske vlasti da ne izručuju beloruskog aktivistu. U otvorenom pismu objavljenom u ponedeljak, umetnici upozoravaju da Andreju Gnjotu preti „zatvor, mučenje, pa čak i smrtna kazna“ ako se vrati u Belorusiju.

Apelacioni sud zakazao je za sutra ročište posle kojeg će doneti odluku o žalbi na rešenje Višeg suda o izručenju Andreja Gnjota Belorusiji. Njegovi advokati Filip Sofijanić i Žarko Eknić će imati poslednju priliku da iznesu argumente protiv pomenutog rešenja.

U njemu, između ostalog, piše da je utaja poreza, za koju se Gnjot tereti, krivično delo, da je „činjenični opis dat u dostavljenoj dokumentaciji od strane nadležnih organa Belorusije“ kao i i da je ispunjen uslov“ za njegovo izručenje.

Desetine evropskih reditelja, glumaca i drugih umetnika pozvali su srpske vlasti da ne izručuju beloruskog aktivistu. U otvorenom pismu objavljenom u ponedeljak, umetnici upozoravaju da Andreju Gnjotu preti „zatvor, mučenje, pa čak i smrtna kazna“ ako se vrati u Belorusiju.

Kako piše Gardijan, Gnjot, filmski reditelj koji je igrao ključnu ulogu u organizovanju saveza sportista da se suprotstave diktatorskoj vladavini Aleksandra Lukašenka, priveden je po dolasku u Srbiju prošle godine, nakon što je Belorusija izdala nalog za njegovo hapšenje zbog optužbi za utaju poreza preko Interpola.

Gnjot navodi da su optužbe političke.

Gnjot je proveo sedam meseci u zatvoru u Beogradu pre nego što je u junu pušten u kućni pritvor.

Veto- poslednja šansa

Srpski sud će u utorak saslušati njegovu konačnu žalbu po ovom slučaju. Ako ova žalba ne uspe, Gnjot bi mogao biti deportovan u bilo kom trenutku.

Gardijan navodi da bi „veto ministarke pravde“ mogao biti poslednja prilika da izbegne deportaciju.

„Poznat je po tome što je pravio dokumentarne snimke tokom protesta u Belorusiji 2020. i snimao apele sportista za slobodne i poštene izbore. Za ove aktivnosti ga goni beloruski autoritarni režim”, navodi se u pismu.

Neki od potpisnika su i glumica i predsednica Evropske filmske akademije Žilijet Binoš, beloruska nobelovka Svetlana Aleksijevič, ruski reditelj Kiril Serebrenikov, i ukrajinski reditelj Oleh Sencov, koji je ranije bio politički zatvorenik u Rusiji.

„Srpske vlasti treba da konsultuju međunarodne organizacije za ljudska prava, koje u ovom slučaju traže hitno oslobađanje Gnjota, ističući da su optužbe politički motivisane“, rekla je nagrađivana poljska rediteljka Agnješka Holand, koja je takođe potpisala pismo.

Kako je sve počelo?

Andrej Gnjot je priveden na beogradskom aerodromu u oktobru 2023. i na zahtev Belorusije upućen Interpolu. Belorusko tužilaštvo optužuje Andreja da je u periodu od 2012. do 2018. godine nije platio porez u iznosu od 900 hiljada beloruskih rubalja.

Prema Andrejevim rečima, slučaj je izmišljen kako bi ga nasilno vratio u Belorusiju i osudio na osnovu političkih članaka. Beloruske vlasti su počele da koriste takvu šemu još 2021. godine, pošto Interpol ne prihvata zahteve za političke članke.

Gnjot je diplomirao na Fakultetu za žurnalistiku Beloruskog Univerziteta BSU i oduvek je bio politički aktivan.

Godine 2020. Andrej je postao jedan od osnivača i inspirisao stvaranje Udruženja slobodnih sportista SOS.BI, čiji su članovi učestvovali u mirnim protestima i kampanjama solidarnosti.

Od avgusta 2020, Andrej je član grupe za razmenu video zapisa profesionalnih novinara. Andrej je poslao mnogo video snimaka, koji su emitovani na TV kanalu „Real Time“ i drugim nezavisnim beloruskim medijima. A Instagram stranica SOS.BI postala je medijski resurs sa 20 hiljada pratilaca.

Život u izgnanstvu

Od oktobra 2020. godine počela je represija nad sportistima koji su bili članovi Udruženja. Bili su zatočeni, premlaćivani, suđeni i zatvarani, gde su nastavljali da ih ponižavaju i premlaćuju. Mnogi od njih morali su da pobegnu u inostranstvo.

U junu 2021. Andrej je dobio poziv u Glavno odeljenje Istražnog komiteta Minska. Istražitelj, koji je potpisao dokument, poznat je po vođenju najpoznatijih represivnih političkih procesa, poput slučaja Romana Protaseviča i Eduarda Palčisa. Nakon toga, Andrej je odlučio da napusti zemlju. Prvo u Rusiju, a potom na Tajland, gde je radio i živeo do pritvora.

U oktobru 2022. KGB je označio SOS.BI kao ekstremističku formaciju. To znači da je učešće, pomoć i svaki kontakt sa Udruženjem krivično delo.

U decembru 2022. godine pokrenut je krivični postupak protiv Andreja Gnjota. Viši sud Republike Srbije, gde se tada nalazio Andrej, 7. decembra 2023. doneo je odluku da ga izruči. Na odluku je uložena žalba tek 19. februara 2024. i vraćena na drugo ročište 26. marta i 1. aprila. Sve ovo vreme Andrej je bio u Centralnom zatvoru u Beogradu, među pravim ubicama, silovateljima i vođama narko-kartela. Međutim, i posle ponovljenog suđenja, Andrej je u zatvoru ostao do 5. juna, kada je Apelacioni sud meru zabrane zamenio kućnim pritvorom.