Investitori iz Srbije „upali u oko“ nadležnim organima zbog toga što su berzu sa zakašnjenjem obavestili o relevantnim poslovnim informacijama o suvlasništvu u Adiku. Zato se u posao oko preuzimanja austrijske Adiko-banke umešala i Evropska centralna banka
Evropska centralna banka umešala se u sukob oko preuzimanja austrijske Adiko-banke. Pozadinu tog poteza objašnjava i nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“.
„Usred bitke oko preuzimanja austrijske Adiko-banke, Evropska centralna banka (ECB) suspendovala je pravo glasa jedne uticajne investitorske grupacije iz Srbije. Ta odluka, o kojoj je Adiko (Addiko) svoje deoničare obavestio ad hok saopštenjem, opravdava se time da veliki srpski deoničari, Alta Pay i Diplomat Pay, koji zajedno drže kvalifikovani suvlasnički udeo u Adiku od 19,62 procenta, nisu o tome obavestili nadležnog regulatora, Austrijsku agenciju za nadzor finansijskih tržišta (FMA)“, piše frankfurtski list.
U tekstu koji potpisuje novinar Andreas Mim, dopisnik lista zadužen za područje jugoistočne Evrope, objašnjava se da su investitori iz Srbije i ranije „upali u oko“ nadležnim organima zbog toga što su berzu sa zakašnjenjem obavestili o relevantnim poslovnim informacijama o suvlasništvu u Adiku. Odluka o suspendovanju glasačkog prava, odnosno de fakto raspolaganjem njihovim udelom u Adiku, važna je u kontekstu preuzimanja te banke, za koju je zainteresovana slovenačka NLB (Nova ljubljanska banka). Ta banka je već poslala ponudu za preuzimanje kontrole nad Adikom – rok za slanje ponuda istekao je u četvrtak (15. avgust).
Vodeća banka na Zapadnom Balkanu?
NLB je, kako piše Frankfurter algemajne cajtung, „podebljao“ ponudu iz jula i sada je spremna da plati 22 evra po deonici Adika. Obim kompletne ponude iznosi oko 430 miliona evra. NLB je ranije najavljivala da želi najmanje 75 odsto deonica Adika. Menadžment austrijske banke deoničarima je nedavno preporučio da prihvate slovenačku ponudu.
Uz pomoć mnogo veće NLB, Adiko želi da postane vodeća banka na području Zapadnog Balkana, piše nemački list i dodaje da bi, u slučaju uspešnog preuzimanja to bila „jedina banka koja pokriva čitavo područje bivše Jugoslavije“. NLB je, za razliku od Adika, prisutna i na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, ali ne i u Hrvatskoj: „A za to tržište je NLB veoma zainteresovana, kako je u više navrata poručeno iz uprave.“
„Svađe oko prenosa suvlasništva i govorkanja oko pozadine deoničara, kod Evropske centralne banke je očigledno izazvalo brigo oko suviše haosa“, komentariše za frankfurtski list Florijan Bekerman, član Uprave austrijskog udruženja koje zastupa interese ulagača. On smatra da je kasna odluka evropskog regulatora ipak dobra za tržište kapitala u regionu. Odluka ECB samo povećava pritisak na Alta Pay i povezane investitore da prihvate ponudu NLB, smatra Bekerman.
No, Frankfurter algemajne cajtung napominje da je i dalje nejasno da li će NLB uspeti u nameri da se domogne paketa od 75 odsto deonica? „Ako NLB ne uspe, deoničare očekuje neizvesna budućnost“, upozorava austrijski stručnjak. Deonice Adika izlistane na Bečkoj berzi su se u sredu, nakon što je objavljena odluka ECB, našle pod pritiskom. Zbog pojačanog obima vrednosnih papira ponuđenih na prodaju, njihova vrednost u jednom trenutku po komadu je pala na manje od 20 evra, što je samo pojačalo skepsu oko uspešnog preuzimanja od strane NLB, piše frankfurtski list.
Da li će NLB uspeti u pokušaju preuzimanja?
U slučaju da NLB ne uspe sada da preuzme kontrolu nad Adikom, novu ponudu bi Slovenci mogli da predstave tek za godinu dana. „Upućeni strahuju da bi investitori okupljeni oko Alta Pay, kojeg vodi Macura (srpski biznismen Davor Macura, prim.red.) i koji, sudeći po medijskim izveštajima neguje bliske odnose sa srpskim državnim šefom Aleksandrom Vučićem, do tada, uz pomoć svojih glasačkih prava, mogli da preuzmu kontrolu nad Nadzornim odborom. A ta mogućnost je, nakon odluke ECB, do daljeg isključena“, piše Frankfurter algemajne cajtung.
Nemački list podseća da je Adiko-banka nastala 2015. – na ruševinama nekadašnje bankarske grupacije Hipo-Alpe-Adrija, koja je doživela krah. Adiko u svom portfelju ima šest ćerki-banaka u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Srbiji i Crnoj Gori, i posluje prvenstveno s građanima i manjim preduzećima.
Štimac: Mogućnost trgovanja sa akcijama koje nisu sporne
Nova ekonomija piše da Iako je evropska centralna banka suspendovala Alta Pay i Diplomat zbog udruženog delovanja o kojem nisu obavestili regulatora, oba akcionara će moći da prodaju svoje akcije koje su stečene pre suspenzije koja je izrečena u sred ponuda za preuzimanje i namera od strane nekoliko banka i menadžera iz regiona.
Prema rečima Milka Štimca, konsultanta za organizaciju tržišta kapitala, suspenzija od regulatora se odnosi samo na kacije koje su Alta I Diplomat stekli upravo u nedozvoljenom zajedničkom delovanju, a to se odnosi prema navodima ECB na mart i jul ove godine.
„To bi sada trebalo da znači da oni (Alta i Diplomat) mogu da trguju sa akcijama koje nisu sporne, odnosno sve dok nisu prešli taj prag kada su morali da obaveste regulatora”, kaže Štimac. U ovom slučaju je sporno, prema navodima regulatora, to što su zajednički prešli prag od 10 odsto za kvalifikovano učešće.
Prema saopštenju koj je Adiko banka izdala, ECB je primetila da, u skladu sa članom 20 austrijskog zakona o bankarstvu, prava glasa vezana za 9,63 odsto akcija u austrijskoj banci koje drži Alta Pay Group i 9,99 odsto deonica koje Diplomat drži se stoga smatraju suspendovanim po zakonu od datuma kada se akvizicija dogodila. Kako se navodi u saopštenju ovo se odnosi na 12,75 odsto od 27. marta 2024. i 19,62 odsto od 22. jula 2024. godine, dok ECB ne utvrdi da sticanje učešcća nije bilo zabranjeno u skladu sa članom 20 austrijskog zakona o bankarstvu.
Dalje regulator navodi da da će u skladu sa zakonom tražiti u Privrednom sudu u Beču imenovanje poverenika za suspendovano pravo glasa i obavestiće sud o svojoj odluci da Alta Pay Group i Diplomat deluju zajedno, da su zajednički prešli prag od 10 odsto za kvalifikovano učešcće i da o tome nisu obavestili nadležni organ (FMA), stoji u saopštenju Adiko banke.
Alta Pay je u vlasništvu Davora Macure i firmu Diplomat Pay vodi Stefan Rodić. Davor Macura i njegova Alta grupa na srpsko finansijsko tržište ušli su iz biznisa sa menjačnicama, od koji je poslednjih godina nastala platna institucija Alta Pay, dok je kupovinom nekadašnje JUBMES banke Macura ušao u bankarski sektor.
Zašto se domačim kompanijama dešava da deluju na tržištu bez da obaveste regulatora može da bude posledica i toga da “stare navike najteže umiru”, objašnjava Štimac, ali dodaje da može biti posledica neznanja i nenaviknutosti da se poštuju neka pravila.
„Prosto nisu navikli i morali bi da imaju osobu koja je ovlašćena za to koja kontroliše zakonitost poslovanja banke, unutrašnja kontrola praktično. Naročito kada iz naše sredine uđe u regulatornu razvijeniju sredinu”, kaže Štimac.
Pored toga, ECB je dodala da, u slučaju da bilo koja od pomenute dve strane, ili bilo koja druga strana koja deluje zajedno sa njima, stiče dalje akcije u Addiko Bank AG bez prethodnog obaveštenja prema članu 20 austrijskog zakona kada je u pitanju bankarstvo, suspenzija prava glasa po sili zakona bi se proširila i na ove akcije.
Kako bi i Srbija i Zapadni Balkan napredovali neophodno je privlačenje više kapitala, negovanje talenata i stvaranje povoljnijeg okruženja za rast čitavog ekosistema što zahteva saradnju između državnih institucija, investitora i startap zajednice. U čitavom regionu uloženo je svega 11,2 miliona evra
U Srbiji je hrana znatno skuplja nego u regionu, te će Vlada u narednih desetak dana saopštiti konkretne mere za pravičnije cene najpotrebnijih namirnica. Koliko „pravične“ mogu da budu, drugo je pitanje. Kao i koliko je građana Srbije prinuđeno da štedi na hrani
Danas se održava novi sastanak o iznosu minimalne zarade. Sindikati su „šokirani“ predlogom države, poslodavci smatraju da bi rast minimalca negativno uticao na njihovo poslovanje, a država predlaže povećanje veće i od planiranih 10 odsto
Banje u Srbiji je u prvih šest meseci ove godine posetilo 1.111.818 domaćih i stranih turista, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Na koji način se banje u Srbiji privatizuju, ko su „investitori“ i ko će imati korist od privatizacije
Unija poslodavaca Srbije još nije izašla sa predlogom iznosa za koji bi trebalo da bude povećana minimalna cena rada. Njih 35 odsto se izjasnilo da će otpuštati radnike, ako budu primorani na povećanje minimalca. „Predlog sindikata da zarada bude povećana na 60.000 dinara je i više nego skroman”, kaže za „Vreme” sociolog Jovo Bakić
U političkom dijalogu suprotstavljene strane se ne obraćaju jedna drugoj, već građanima. Utoliko laž nije „zabranjena“, ali kada nema posledica ako u laži budeš uhvaćen, dijalog gubi smisao jer neistini je onda samo nebo granica
Mislili ste da u Vojvodinu ne može da snađe veća nesreća od Igora Mirovića. Prevarili ste. Na čelu pokrajine sada su Maja Gojković i njena svita sa onim starim, radikalskim glogovim kolcem za vojvođansku autonomiju
Intervju: Predrag Voštinić, Lokalni front Kraljevo
Aktivisti su najneviniji i najčestitiji ljudi ovog društva Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
