Prošlog petka u zoru, onog jutra pred sad već mitsko otvaranje pariskih OI 2024, tri od četiri glavna kraka brzih pruga francuske železnice našla su se “izbačena iz koloseka”. Razlog: serija veoma koordinisanih aktova sabotaže. Istraga je u toku i ide u nekoliko pravaca. Da li je u pitanju delo ultralevičarskih militanata? Ili se iza svega možda krije “strani faktor”?
Prošlog petka, 26. jula 2024, oko četiri ujutru, Francuske železnice (fr. SNCF) iznenada su bile primorane da obustave saobraćaj na tri od četiri glavna kraka (pravca) brzih pruga – za superbrze vozove TGV, a nakon serije izuzetno dobro koordinisanih i precizno usmerenih “zlonamernih vandalskih činova” sabotaže i namernog fizičkog oštećenja na železničkoj infrastrukturi. Iliti, jednostavnim rečima: u mestima Kurtalen, Kroazij i Panji sir Mozel, odnosno na pravcima zapad-jugozapad (Bretanja i Bordo), sever (Lil, London, Brisel) i istok (Strazbur), za sada još nepoznati počinioci isekli su, a potom i zapalili čitave snopove kablova ključnih za bezbednost železničkog saobraćaja, tj. kablova koji obezbeđuju funkcionisanje automatskih skretnica i signalizacije.
U blizini četvrtog lokaliteta (Veržinji) na južnom kraku TGV (Marsej), pripadnici obezbeđenja pružne infrastrukture na delu su iznenadili počinioce i naterali ih u bekstvo. Počinioci su za sobom ostavili brojne predmete, kojima će se neizostavno pozabaviti istražitelji.
Iako navedeni toponimi izmiču i vrsnijim poznavaocima francuske “zanimljive geografije”, to se definitivno ne može reći za počinioce pomenutih sabotaža. Naime, u blizini ovih lokaliteta nalaze se neuralgične tačke francuskih brzih pruga, na ključnim račvanjima za dalje važne regionalne pravce. Podsetimo: duž francuske železničke mreže od bezmalo 28000 kilometara identifikovano je samo oko 140 takvih, “veoma osetljivih” punktova; takođe, SNCF godišnje troši oko 10 miliona evra na održavanje i unapređenje sistema fizičko-tehničkog obezbeđenja mreže (napredni elektronski i video-nadzor uz sve češću upotrebu dronova, ali i dodatna napredna obuka osoblja SNCF za opšta bezbednosna pitanja).
KOLAPS SISTEMA
Već u petak, kompanija SNCF saopštila je da će se saobraćaj na navedenim TGV pravcima normalizovati tek nakon vikenda – što se u ponedeljak ujutro u najvećoj meri i dogodilo, procenivši da će ovim iznenadnim poremećajem u železničkom putničkom prevozu – na ovaj ili onaj način – biti pogođeno bezmalo 800000 korisnika njenih usluga, kojima je zbog pretrpljene “neprijatnosti” ponuđen niz kompenzacija.
Od petka do ponedeljka praktično niko nije mogao TGV-om ni u Pariz ni iz Pariza. Osim što je veliki broj putnika tog dana žurio u Pariz na otvaranje Olimpijade – ili s “preskupom” kartom za neko od olimpijskih takmičenja održanih tokom vikenda – nebrojeni Parižani su iz istog razloga nastojali da poslednjim vozom zbrišu iz “bezbednosno prenapregnutog” glavnog grada. Konačno, protekli vikend bio je prvi vikend velike “smene gostiju” tokom godišnjih odmora (juli/avgust), koji je i inače najveći logističko-transportni izazov za SNCF.
Reči Gabrijela Atala, premijera u ostavci na čelu “kriznog štaba” Ministarstva saobraćaja, bile su u prvom redu upućene brojnim korisnicima usluga SNCF kojima je “propao porodični vikend, početak letnjeg raspusta ili otvaranje OI”. Ministar saobraćaja u ostavci Patris Vergrijet posebno je ukazao na pomenutu izuzetnu sinhronizaciju i koordinaciju “napada”, te na veoma dobru upućenost počinilaca u srž napadnute infrastrukture, što upućuje na delo “jedinstvene organizacije”. Uzdržao se od bilo kakvog spekulisanja o tome ko bi mogli biti počinioci ili koja bi bila njihova motivacija, dočim generalni direktor SNCF Žan-Pjer Farandu nije štedeo teške reči izjavivši da je ovo ni manje ni više nego “napad na sve francuske građane i na čitavu Francusku”.
PRAVCI ISTRAGE
Pomisao na potencijalni islamsko-teroristički napad odmah je odbačena. Veoma precizno izvedena sabotaža delikatnih instalacija, posebno bez ljudskih žrtava, svakako ne spada u uobičajeni modus operandi tih terorističkih ćelija, kojima su ljudske žrtve prevashodni cilj, a ma kakvo spektakularno razaranje infrastrukture tek “kolateralna šteta”.
U ovom slučaju, isti taj modus operandi ponajpre upućuje na već poznat “potpis” ultralevičarskih militantnih aktivista i grupacija (često s one strane zakona), mada izvestan broj “upućenih” a priori ne odbacuje ni umešanost “stranog” – čitaj ruskog – faktora.
Čak je i oštri jastreb desnog krila Makronove partije, ministar unutrašnjih poslova u ostavci Žerald Darmanen, poslovično brz na “ultralevičarskim” kvalifikativima za svaki turbulentniji aktivizam (dakle, svaki aktivizam), ovog puta bio relativno suzdržan. Na pitanje o sumnjama na ultralevicu oprezno je odgovorio da je “za sada identifikovano nekoliko ‘zanimljivih’ profila, ali i da za počinioce ovih sabotaža još nije sasvim jasno jesu li delovali za sopstveni ili tuđi račun”.
STRANI – RUSKI – FAKTOR
Osim zbog Makronove sve vatrenije podrške Ukrajini u ratu protiv ruske agresije, ruski resantiman spram Francuske i Francuza uopšte, a Emanuela Makrona posebno, pojačan je i zabranom – iz istog tog razloga – učešća ruskim olimpijcima na ovim Igrama (osim njih petnaestak, koji će se takmičiti pod “neutralnom” olimpijskom zastavom).
Ipak, na potencijalnu (pa i krajnje posrednu) rusku umešanost mogli bi da upute nedavni događaji s istočnih oboda EU. Naime, pre tačno tri meseca, nakon serije sabotaža na češkoj železničkoj mreži iza kojih se sumnja da stoje ruske “službe”, češki premijer je zvanično upozorio sve EU partnere na potencijalne sabotaže u ruskoj režiji, posebno usmerene na železničku transportnu mrežu. Samo tri dana kasnije, u Nemačkoj je in flagranti (dijalektika prstiju i pekmeza) uhvaćena grupa sabotera na železnici koji su veoma brzo priznali da su radili za Ruse, ali iz čisto sitnosopstveničkih, finansijskih pobuda. Ipak, slični slučajevi su od onda zabeleženi i u Švedskoj, odnedavno članici NATO, i Poljskoj, koja pruža najčvršću podršku susednoj Ukrajini u ratu protiv Rusije.
Najzad, u kontekstu već pomenute bezbednosne febrilnosti izazvane pariskom Olimpijadom, u Parizu je prošlog petka priveden i jedan ruski državljanin (neimenovani četrdesetogodišnji bivši kuvar i influenser na Instagramu) pod sumnjom na špijunažu i aktivnosti u cilju destabilizacije države, krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvora od 30 godina.
Zvanični Kremlj je najoštrije odbacio ove optužbe, nazvavši ih fantaziranjem, uz poslovične poskočice prekaljenih medijskih propagandnih pregalaca tipa “videće oni šta je sabotaža kad im šibnemo par hipersoničnih raketa”.
ULTRALEVICA
Na to da istražitelji ponajviše privileguju “ultralevičarsku” pozadinu osim uobičajenog “potpisa” upućuje i činjenica da ovo nije prvi takav slučaj sabotaže na železnici, iako je po obimu do sad apsolutno nezabeležen (vidi okvir “Saboteri i sinovi”).
Tome ide u prilog i činjenica da je istraga poverena Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal (a ne terorizam) i žandarmeriji (koja je u Francuskoj policijski nadležna za ruralne oblasti, dočim je policija nadležna za gradske sredine). Konačno, jasan signal da su vlastima “dozlogrdili” ovakvi incidenti (osim već pomenute olimpijske bezbednosne napetosti) jeste i to što se sa do sada uobičajenih kvalifikativa – “izazivanje opšte opasnosti”, “organizovano namerno materijalno uništavanje ili oštećenja” i slične vrste vandalskog udruživanja – prešlo na “zločinačko udruživanje radi nanošenja štete vitalnim nacionalnim interesima”, što je krivično delo u rangu veleizdaje. U prevodu, prelazak sa zaprećenih najviše 20 na najmanje 30 godina zatvora.
Tome bi trebalo dodati i mejl koji je putem aplikacije “Riseup” upućen nekolicini francuskih i stranih medija, a kojim neimenovana “neočekivana olimpijska delegacija” preuzima odgovornost za počinjene sabotaže u znak protesta protiv OI, koristeći prepoznatljivu retoriku anarho-levičarskih militanata. S tim u vezi pomenimo i in extremis sprečenu sabotažu na železničkoj liniji Marsej–Eks-an-Provans u kontekstu dolaska “olimpijske baklje” u Marsej 8. maja, kao i na “već viđenu” sabotažu internet fiberoptičkih magistralnih vodova koja je u ponedeljak u sitne sate usporila ne samo lokalni (jug Francuske), već i evropski Internet (a posebno operatere Free i SFR), a u blizini kojih su primećeni protestni grafiti protiv Olimpijade.
Najzad pomenimo i to da je u nedelju 28. jula u jednom od pogona SNCF u Normandiji priveden neimenovani železničar, već poznat (organima) po ultralevom aktivizmu, a u čijem je posedu pronađen set “kalauza” (koji omogućavaju ulaz u “osetljive” objekte) i profesionalnog alata, te literatura anarho-levičarske tematike.
KONAČAN RASPLET
Koliko god intenzivna bila, pokrenuta istraga svakako neće biti ni kratkotrajna ni jednostavna, a dosadašnje iskustvo sa sličnim aktima sabotaže i vandalizma (ma kakvih političkih motivacija) nažalost ne sluti na pozitivan istražno-sudski rasplet ovih nemilih događaja koji su namah bacili senku na blistav početak pariske Olimpijade.
Od nekolicine medijski zabeleženih slučajeva sabotaže na francuskoj železničkoj mreži u poslednjih petnaestak godina valjalo bi svakako pomenuti tri koja su ostavila traga u javnosti.
Afera “Tarnak”: Nakon sabotaže kontaktne mreže na linijama brzih pruga (LGV) u regionu severa i severoistoka Francuske 8. novembra 2008, tri dana kasnije priveden je bračni par, već poznat po ispoljenom nasilnom ultralevičarskom aktivizmu – Žilijen Kupa i Jildun Levi, zajedno s nekolicinom ultralevih militanata, a pod optužbom za “zločinačko udruživanje u cilju terorističkog delovanja”, i druge “štetočinske” trice. Međutim, posle višegodišnje, bezmalo deceniju duge sudske “sapunice”, prvo je 2017. odbačena optužba za “terorizam”, da bi potom bila odbačena i kvalifikacija “zločinačkog udruživanja”, a prvooptuženi su, odlukom pariskog Kasacionog suda, marta 2018. godine praktično oslobođeni svih optužbi (uz simbolične uslovne i novčane kazne koje su osumnjičeni dobrano “odležali” u pritvoru). Čitava afera se na kraju izduvala i pretvorila u istinski pravosudni fijasko.
Anegdote radi, pomenimo i to da se narečeni Žilijen Kupa vratio u žižu javnosti u kontekstu talasa nasilnih protesta “Žutih prsluka” (2018/2019), kojim povodom je 8. decembra 2018. priveden, nakon što se “naročito istakao” učešćem u “Četvrtom činu Žutih prsluka”, samo nedelju dana nakon što su u “Trećem činu” poharani Šanzelize i opustošena Trijumfalna kapija.
Afera “Bretinji-sir-Orž”: Nakon iskakanja voza iz šina na namerno oštećenoj pruzi u navedenom mestu smrtno je stradalo sedam lica, a preko 400 bilo povređeno.
Afera “Ver sir Marn”: Januara 2023, u narečenom mestašcu, požar podmetnut u glavnom razvodnom ormaru lokalne skretničke instalacije izazvao je uništenje preko 600 kablova i na čitava dva dana doslovno “iz koloseka izbacio” Gar de l’Est, jednu od četiri glavne železničke stanice u Parizu.
Sabotaža transporta, u prvom redu železničke transportne infrastrukture najjednostavniji je, najdostupniji, najefikasniji i nadasve “najomiljeniji” način ultralevičarskog delovanja, ma koje bile motivacije za takve vandalske činove – borba protiv kapitalizma, visokotehnološkog društva, olimpijskih igara, poreskih nameta, vanzemaljaca, itd. Pojedini cinici kažu da je sabotaža železničke mreže postala “zaštitni znak”, takoreći uža specijalnost ultralevičarskih aktivista i sličnih militantnih, uglavnom ekoloških ekstremista iz regiona oko grada Grenobla.
Osim toga, ogromna većina ovakvih i sličnih slučajeva sabotaže, uključujući i gorenavedene, uglavnom ostaje nerešena, odnosno počinioci uglavnom ostaju izvan domašaja pravosudnih organa.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Ceremonija otvaranja 33. Letnjih olimpijskih igara u Parizu, prva koja se nije dogodila na stadionu, ostaće upamćena po eksploziji kreativnosti, kiši i nerazumevanju pop-kulturnih referenci od strane Marije Zaharove i Ilona Maska preko hrišćanskih i desničarskih krugova širom sveta do dela, teorijama zavere sklone, domaće javnosti
Otvaranje Olimpijade u Parizu u svom je šarenilu praznik slobode za koju stalno traje borba, za razliku od sletova na nekim od ranijih ceremonija, jer su oni uvek ogledalo totalitarizma
Koliko je Nikola Jokić bitan za igru reprezentacije Srbije? Sa njim na terenu Srbija je bila u potpunom rezultatskom egalu (81:81), dok je periode sa Jokićem na klupi protivnik iskoristio da napravi neverovatnu razliku (3:29)
Prvi put je na Olimpijadi učestvovao 1936. u Berlinu i tada je postigao državni rekord u skoku motkom. Prisustvovao je Olimpijskim igrama u Tokiju zato što je jedini znao da otpeva japansku himnu. Bio je takmičar, prvak, trener, pokretač, masovik, pisac, svirao je violinu. Bio je sportska legenda
Kako je Spiridon Luis, nepismeni vodonoša iz Atike bez mnogo mogućnosti u životu, pobedio u prvom maratonu na Olimpijskim igrama u Atini 1896; uticao na moderni olimpizam više od bilo koga, osim Pjera de Kubertena; odbio besplatno brijanje do kraja života; uručio Hitleru grančicu mira sa svete masline u Olimpiji; vratio se u svoje selo Marusi i umro u martu 1940, nekoliko nedelja pre nego što su u Grčku upali Italijani
