U Crnoj Gori postoji polako nazadovanje proteklih nekoliko godina, za vreme par bivših vlada, gde vidite da prosprski i proruski elementi imaju sve više uticaja. Time se podriva nezavisnost Crne Gore i rizikuje budućnost zemlje, smatra nekadašnji ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Kurt Volker
Nekadašnji ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Kurt Volker kaže da je zabrinut zbog toga što su proruske stranake bivšeg Demokratskog fronta, koje su se protivile članstvu Crne Gore u NATO-u, postale deo rekontruisane Vlade Crne Gore i dodaje da ne bi voleo da Crna Gora bude kao Gruzija, koja trpi oštre posledice na međunarodnom planu zbog pojedinih poteza vlade te zemlje.
Volker, jedan od vodećih eksperata za američku spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost kaže da se u Crnoj Gori povlače neki potezi koji bi mogli da je udalje od Zapada i da bi crnogorske vlasti trebalo da saslušaju najnovije poruke iz Vašingtona i Brisela posle rekonstrukcije vlade.
„U Crnoj Gori postoji polako nazadovanje proteklih nekoliko godina, za vreme par bivših vlada, gde vidite da prosprski i proruski elementi imaju sve više uticaja. Time se podriva nezavisnost Crne Gore i rizikuje budućnost zemlje“, kaže Volker za Glas Amerike.
Prosprski i proruski elementi
On dodaje da Vlada, predsednik i premijer Crne Gore govore prave stvari o Evropskoj uniji i kretanju Crne Gore ka Zapadu, ali da se istovremeno javljaju i koraci koju tu zemlju udaljavaju od Zapada.
„Zaista brinem da ćemo sada sa prosprskim i proruskim elementima u vladajućoj koaliciji, videti više napora da se Crna Gora vrati unazad. Naročito brinem zbog napora da se promene pravila popisa i da se ljudima koji sada nisu crnogorski državljani i ne žive u Crnoj Gori dozvoli da glasaju na crnogorskim izborima, jer zbog toga postoji opasnost da se promeni odnos snaga u zemlji, na uštrb prozapadne većine koja je vodila zemlju veći deo njene nezavisnosti“, kaže Volker.
SPC i ideje da Crna Gora nije u potpunosti nezavisna
Govoreći o konkretnim koracima koji Crnu Goru udaljavaju od Zapada Volker ocenjuje da su to „jedna mala stvar za drugom“, ali da sve zajedno predstavljaju isti smer.
„Imate nepotrebno provociranje Hrvatske, pokretanjem pitanja koncentracionog logora u Jasenovcu, zatim imate višegodišnju ulogu Srpske pravoslavne crkve u promovisanju ideje da Crna Gora nije u potpunosti nezavisna“, kaže Volker.
On dodaje da su među koracima koji udaljavaju Crnu Goru od Zapada i odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, odnosno odbacivanje slučaja protiv učesnika u pokušaju puča u Crnoj Gori 2016. godine.
„Znači jedna mala stvar za drugom. I ne bi sve, odvojeno posmatrano, izazvale zabrinutost. Međutim, zabrinjavajuće je kada se posmatraju zajedno, uz retoriku nekih od tih prosrpskih i proruskih stranaka koje su sada deo vlade“, kaže Volker.
„I Hrvati ponekad mogu da budu veoma nezgodni“
Volker o usvojenoj rezoluciji o Jasenovcu u Crnoj Gori i proglašavanju personama non grata u Hrvatskoj tri crnogorska zvaničnika, Andrije Mandića, Milana Kneževića i Alekse Bečića kaže da je to „komplikovano, zato što iskreno, i Hrvati ponekad mogu da budu veoma nezgodni“.
„Međutim, ovde je reč o šteti koju je crnogorska strana sama sebi nanela. Potpuno nepotrebno. I sankcionisanjem tih zvaničnika, Hrvatska pokušava da upozori da se ne ide tim putem. Crnogorski građani veoma žele da zemlja bude punopravna članica Evropske unije što je pre moguće. I sam premijer to govori. Prošlog meseca je naveo da je probijen led i napravljen veliki korak. Istovremeno, ako vam susedna članica EU sankcioniše neke zvaničnike, to nije način da se uđe u uniju“, kaže Volker.
Karol Navrocki pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Poljskoj tesnom razlikom, osvojivši 50,89 odsto glasova. Iako ga je pratila senka kontroverzi iz prošlosti, uključujući priznanje o učešću u navijačkim tučama,
Ukrajina tvrdi da je pogodila vazduhoplovne baze u severnoj Murmanskoj i centralnoj Rjazanjskoj regiji, kao i baza u sibirskoj regiji Irkutsk
Holandske vlasti traže pomoć transportnih firmi kako bi obezbedile vozila za prevoz tenkova i municije. Ugovori sa privatnicima deo su strategije za brzu reakciju u slučaju krize u Istočnoj Evropi
Dok je PSŽ sa ubedljivih 5:0 savladao Inter i osvojio Ligu šampiona, u Parizu je proslava rezultirala haotičnim scenama. Demonstranti su probijali kordone, palili automobile i sukobili se sa policijom, što je dovelo do skoro 300 privedenih.
Apelacioni sud je vratio Trampu mogućnost da uvodi carine, samo dan nakon što je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da su one nezakonite. Sudbina Trampove ekonomske politike sada zavisi od daljeg sudskog postupka i mogućeg uplitanja Vrhovnog suda
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
