U Crnoj Gori postoji polako nazadovanje proteklih nekoliko godina, za vreme par bivših vlada, gde vidite da prosprski i proruski elementi imaju sve više uticaja. Time se podriva nezavisnost Crne Gore i rizikuje budućnost zemlje, smatra nekadašnji ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Kurt Volker
Nekadašnji ambasador Sjedinjenih Američkih Država pri NATO-u Kurt Volker kaže da je zabrinut zbog toga što su proruske stranake bivšeg Demokratskog fronta, koje su se protivile članstvu Crne Gore u NATO-u, postale deo rekontruisane Vlade Crne Gore i dodaje da ne bi voleo da Crna Gora bude kao Gruzija, koja trpi oštre posledice na međunarodnom planu zbog pojedinih poteza vlade te zemlje.
Volker, jedan od vodećih eksperata za američku spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost kaže da se u Crnoj Gori povlače neki potezi koji bi mogli da je udalje od Zapada i da bi crnogorske vlasti trebalo da saslušaju najnovije poruke iz Vašingtona i Brisela posle rekonstrukcije vlade.
„U Crnoj Gori postoji polako nazadovanje proteklih nekoliko godina, za vreme par bivših vlada, gde vidite da prosprski i proruski elementi imaju sve više uticaja. Time se podriva nezavisnost Crne Gore i rizikuje budućnost zemlje“, kaže Volker za Glas Amerike.
Prosprski i proruski elementi
On dodaje da Vlada, predsednik i premijer Crne Gore govore prave stvari o Evropskoj uniji i kretanju Crne Gore ka Zapadu, ali da se istovremeno javljaju i koraci koju tu zemlju udaljavaju od Zapada.
„Zaista brinem da ćemo sada sa prosprskim i proruskim elementima u vladajućoj koaliciji, videti više napora da se Crna Gora vrati unazad. Naročito brinem zbog napora da se promene pravila popisa i da se ljudima koji sada nisu crnogorski državljani i ne žive u Crnoj Gori dozvoli da glasaju na crnogorskim izborima, jer zbog toga postoji opasnost da se promeni odnos snaga u zemlji, na uštrb prozapadne većine koja je vodila zemlju veći deo njene nezavisnosti“, kaže Volker.
SPC i ideje da Crna Gora nije u potpunosti nezavisna
Govoreći o konkretnim koracima koji Crnu Goru udaljavaju od Zapada Volker ocenjuje da su to „jedna mala stvar za drugom“, ali da sve zajedno predstavljaju isti smer.
„Imate nepotrebno provociranje Hrvatske, pokretanjem pitanja koncentracionog logora u Jasenovcu, zatim imate višegodišnju ulogu Srpske pravoslavne crkve u promovisanju ideje da Crna Gora nije u potpunosti nezavisna“, kaže Volker.
On dodaje da su među koracima koji udaljavaju Crnu Goru od Zapada i odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, odnosno odbacivanje slučaja protiv učesnika u pokušaju puča u Crnoj Gori 2016. godine.
„Znači jedna mala stvar za drugom. I ne bi sve, odvojeno posmatrano, izazvale zabrinutost. Međutim, zabrinjavajuće je kada se posmatraju zajedno, uz retoriku nekih od tih prosrpskih i proruskih stranaka koje su sada deo vlade“, kaže Volker.
„I Hrvati ponekad mogu da budu veoma nezgodni“
Volker o usvojenoj rezoluciji o Jasenovcu u Crnoj Gori i proglašavanju personama non grata u Hrvatskoj tri crnogorska zvaničnika, Andrije Mandića, Milana Kneževića i Alekse Bečića kaže da je to „komplikovano, zato što iskreno, i Hrvati ponekad mogu da budu veoma nezgodni“.
„Međutim, ovde je reč o šteti koju je crnogorska strana sama sebi nanela. Potpuno nepotrebno. I sankcionisanjem tih zvaničnika, Hrvatska pokušava da upozori da se ne ide tim putem. Crnogorski građani veoma žele da zemlja bude punopravna članica Evropske unije što je pre moguće. I sam premijer to govori. Prošlog meseca je naveo da je probijen led i napravljen veliki korak. Istovremeno, ako vam susedna članica EU sankcioniše neke zvaničnike, to nije način da se uđe u uniju“, kaže Volker.
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
