Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske proglasilo je Andriju Mandića, Aleksu Bečića i Milana Kneževića osobama nepoželjnim u Hrvatskoj zbog „sistemskog delovanja na narušavanju dobrosusedskih odnosa“ i još po nečega
Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske uputilo je notu Ambasadi Crne Gore u Zagrebu kojom je saopštilo da su predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, potpredsednik Vlade Crne Gore Aleksa Bečić i poslanik crnogorskog parlamenta Milan Knežević proglašeni nepoželjnima u Hrvatskoj, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).
Mandić i Knežević su iz stranaka rasformiranog proruskog Demokratskog fronta, na čiju je inicijativu Skupština Crne Gore 28. juna izglasala Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu koja je neprihvatljiva za Hrvtasku.
U saopštenju je navedeno da su njih trojica proglašeni personama non grata zbog sistemskog delovanja na narušavanju dobrosusedskih odnosa sa Hrvatskom i kontinuirane zloupotrebe Hrvatske u unutrašnje političke svrhe u Crnoj Gori, piše Radio Slobodna Evropa.
Naglašeno je da postupanje Mandića, Kneževića i Bečića nikako ne može da se smatra dobronamernim i dobrosusedskim u odnosu na Hrvatsku, niti je u skladu sa deklarisanim ciljem članstva Crne Gore u Evropskoj uniji.
Mandić: „Moderna Hrvatska se poistovećuje sa NDH“
Mandić je sednici Skupštine Crne Gore predlažio Vladi da ne uvodi i ne preduzima nikakve recipročne mere povodom odluke Hrvatske.
On je istakao da Crna Gora ostaje posvećena dobrosusedskim odnosima.
„Razumem i da Hrvatska želi da vodi politiku kakvu ona hoće. Žao mi je samo što ovog leta neću letovati na Korčuli. To jeste nezgodno, ali snaći ću se i na našem primorju“, rekao je Mandić.
Dodao da se od čitave povike sve na kraju svelo na reakciju koja se odnosi na samo tri političara.
„Nijedan dobronamerni čovek nije mogao ni da nasluti da će se u 2024. godini moderna Hrvatska poistovećivati sa Nezavisnom Državnom Hrvatskom na način što će liderima tri stranke zabraniti ulazak u Hrvatsku“, rekao je Mandić, a piše Radio-televizija Crne Gore.
Foto: Tanjug/Media biroPoslanik u Skupštini Crne Gore Milan Knežević
Knežević: „Moj deda je oslobađao hrvatski Karlovac od ustaša i nacista“
Bečić je tim povodom ocenio da ga je Hrvatska proglasila nepoželjnim jer je njegova partija glasali za Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu i naglasio da Hrvatska nije imala isti kriterijum prema drugim liderima iz vlasti u Crnoj Gori čije su partije glasale za istu Rezoluciju.
Knežević je na mreži X napisao da je njegov deda 1945. godine „oslobađao hrvatski Karlovac od ustaša i nacista“ i zaključio da su „izgleda oni pobedili, a mi izgubili“.
Na inicijativu Mandića i Kneževića većina u parlamentu Crne Gore je usvojila Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, iako je mesec dana pre toga Hrvatska na najavu usvajanja te rezolucije poslala protestnu notu Crnoj Gori.
Uprkos tome, Rezolucija je usvojena u Skupštini Crne Gore, uz podršku poslanika Pokreta Evropa sad premijera Milojka Spajića.
Foto: Stevo Vasiljević/PobjedaPotpredsednik Vlade Crne Gore Aleksa Bečić
Rezolucijom na rezoluciju
Osim stranaka proruske koalicije Mandića i Kneževića, Rezoluciju su podržale i Bečićeva partija Demokratska Crna Gora i Socijalistička narodna partija.
Inicijativu da Skupština Crne Gore usvoji Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu, prosrpske i proruske stranke su podnele jer su bile nezadovoljne time što je Vlada Milojka Spajića podržala Rezoluciju o genocidu u Srebrenici u Ujedinjenim nacijama 23. maja.
Te stranke negiraju da je u Srebrenici 995. godine počinjen genocid zbog čega su se oštro protivili podršci Crne Gore u Ujedinjenim nacijama i tvrde da se tom rezolucijom „srpski narod proglašava genocidnim“.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenta koji je koleginicu nazvao „ćaci“ terete za težu povredu, za koju je propisana mera privremenog udaljivanja sa fakulteta, zabrana polaganja ispita i kao krajnja mera – isključenje sa fakulteta
Beograd na vodi nastavlja širenje ka Adi Ciganliji, a nova faza razvoja na prostoru Beogradskog sajma uključuje 18 stambenih zgrada, marinu, produženje promenade i izgradnju kule visoke 120 metara
Ishod prvih suđenja za oružani sukob u Banjskoj odavno se znao, kažu sagovornici „Vremena“, tvrdeći da jedan od osuđenih sa incidentom nema ništa. Dok neki sada gule robiju, a države Srbije na Kosovu skoro više da nema, kolovođa Milan Radoičić u Srbiji i dalje „privređuje“
Pred opozicijom je teška odluka. Izići na izbore i rizikovati još jedan poraz ili podržati studente u stvaranju referendumske atmosfere. Šta nam govore rezultati nedavnog glasanja u Mađarskoj
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
