Berza je odmah reagovala na vest o povlačenju predsednika SAD Džozefa Bajdena iz trke za drugi mandat i na njegov predlog da ga, kao kandidata, zameni potpredsednica Kamala Haris. Tako je već 22. jula S&P 500 porastao za preko jedan odsto. Naime, investitori su dobili jasnu sliku u vezi sa stanjem Demokratske liste, pogotovo pošto se Bajdenovom predlogu pridružilo nekoliko istaknutih demokrata, pre svega siva eminencija demokrata Nensi Pelosi. Istraživanja javnog mnjenja koja su odmah rađena pokazala su da su sada šanse izjednačene
Za “Vreme” iz San Franciska
Vest o odustajanju aktuelnog američkog predsednika Bajdena od predsedničke trke i nominovanje aktuelne potpredsednice Kamale Haris za kandidata demokrata u tom je taboru oživela nadu da Donald Tramp neće osvojiti drugi mandat. Ova svetska vest odjeknula je tokom moje posete prijateljima u San Francisku, pa sam imao priliku da se iz prve ruke uverim da je došlo do olakšanja među progresivno orijentisanim biračima.
Posledice katastrofalne debate Džoa Bajdena sa Trampom dale su Trampu prednost u istraživanjima javnog mnjenja. Posle neuspelog pokušaja atentata na Trampa, ta prednost se uvećala i Tramp je među svojim pristalicama postao mučenik. To je uticalo na zaoštravanje napetosti na političkoj sceni. Teorije zavere i montirane fotografije počele su da kruže društvenim mrežama i u takvoj naelektrisanoj atmosferi mogla se osetiti strepnja kod studenata sa kojima sam razgovarao.
Iznenadili su me obaveštenost studenata o aktuelnim političkim dešavanjima i njihovi jasno definisani stavovi. Nisam na to navikao i nisam to očekivao. Među studentima su bili vidljivi nezadovoljstvo i strepnja da će situacija biti loša ko god da pobedi – Tramp ili Bajden. U slučaju Trampove pobede, problemi bi se javili u delu sprovođenja politike prema imigrantima, abortusu, uvođenju visokih carina i potpuno okretanje Amerike unutrašnjim dešavanjima. U slučaju Bajdenove pobede, studenti su bili zabrinuti da bi Trampove pristalice izazvale nerede, kao što se desilo posle prethodnih izbora, i da ne bi prihvatile rezultate izbora.
ŠTA KAŽE BERZA
Veoma je interesantno pratiti i dešavanja na berzi, jer su kretanja cena bila povezana sa promenama rejtinga predsedničkih kandidata. Ključni pokretač cena akcija u poslednje vreme jeste procena investitora ko će biti sledeći predsednik. Tako je nastao i novi izraz, “Trump trade”, koji označava kupovinu akcija korporacija za koje se veruje da će profitirati u slučaju pobede Donalda Trampa. Prilikom predizbornih konvencija i javnih nastupa, bivši predsednik je najavio promene koje planira da uvede, a berzanski trgovci su odredili kakve će to efekte imati na neke sektore. Kada su Trampove šanse dostigle vrhunac oko 16. jula, S&P 500 dostigao je najnoviji maksimum.
Tramp je u svojim predizbornim nastupima najavio da bi, ako bi bio izabran u novembru, favorizovao autoindustriju i energetski sektor, da bi odmah ograničio Bajdenove inicijative za čistu energiju i umanjio regulaciju bankarskog sektora. Akcije njegove kompanije za društvene mreže (DJT) nisu jedine čija je vrednost porasla nakon pokušaja atentata na republikanskog kandidata i debate koja je naštetila demokratskom predsedniku Džou Bajdenu.
“Drill baby drill, and close our borders”, rekao je Tramp tokom republikanske konvencije u četvrtak uveče. Time je najavio da bi u slučaju njegove pobede na izborima bilo manje ograničenja u pogledu dozvola za bušenje nafte i da bi takse za bušenje bile smanjene.
“Republikanci imaju plan da obore cene i to se može brzo postići smanjenjem troškova energije”, rekao je Tramp na konvenciji. Analize koje su usledile ubrzo posle ovakve najave pokazale su da ovaj plan nije realističan.
Interesantan je i slučaj privatnih zatvorskih kompanija. Njihova vrednost je tokom prošlog meseca porasla zahvaljujući Trampovom oštrom stavu o ilegalnoj imigraciji i pojačanju granične patrole. Najmanje plaćene poslove rade ilegalni imigranti pa bi smanjenje imigracije donelo više posla stanovnicima privatnih zatvora, a privatnim zatvorskim kompanijama veću zaradu.
Na istoj republikanskoj konvenciji Tramp je istakao i nameru da ograniči Bajdenove inicijative za čistu energiju, posebno električna vozila.
“Prekinuću subvencionisanje električnih vozila prvog dana, čime ću spasiti američku automobilsku industriju od potpunog uništenja”, izjavio je republikanski kandidat.
Najavljene veće carine kineskim proizvođačima električnih automobila trebalo bi da ih spreče da u narednim godinama preplave američko tržište jeftinim automobilima. Koristi od Trampove pobede imale bi i banke, posebno regionalne, s obzirom na očekivane manje stroge regulative o kapitalu i likvidnosti banaka.
Pomak od njegove pozicije kada je bio predsednik jeste i Trampova podrška kriptovalutama. U maju su u Trampovom predizbornom štabu objavili da će početi da primaju donacije putem bitkoina. Bitkoin (BTC-SAD) je porastao za otprilike 10 odsto nakon pokušaja atentata 13. jula, krećući se blizu 65.000 dolara po tokenu.
NOVA KANDIDATURA, NOVA ŠANSA
U ovakvoj atmosferi, kada već svi počinju da računaju kolike će profite ostvariti kada Tramp ponovo postane predsednik, Bajden se povlači i nominuje potpredsednicu Kamalu Haris za kandidata demokrata.
I berza je odmah reagovala na vest o povlačenju predsednika SAD Džozefa Bajdena iz trke za drugi mandat i njegov predlog da ga, kao kandidata, zameni potpredsednica Kamala Haris. Tako je već 22. jula S&P 500 porastao za preko jedan odsto. Naime, investitori su dobili jasnu sliku u vezi sa stanjem Demokratske liste, pogotovo pošto se Bajdenovom predlogu pridružilo nekoliko istaknutih demokrata, pre svega siva eminencija demokrata Nensi Pelosi. Istraživanja javnog mnjenja koja su odmah rađena pokazala su da su sada šanse izjednačene, a potpredsednica Haris je već u prvom danu prikupila 231 milion dolara donacija.
Ipak, nominaciju Kamale Haris za predsedničkog kandidata, u trenutku pisanja ovog teksta, još uvek nisu podržali neki veoma značajni demokrati (na primer, bivši predsednik Barak Obama). Postoji problem u proceduri – potpredsednica Haris nije izabrana na partijskim izborima (primaries) za kandidata demokratske stranke, nego je nominovana. Kritičari kažu “krunisana”. Iako svi tvrde da je Kamala Haris odličan kandidat, želeli bi da je ispoštovana procedura i da je njena nominacija usledila kao rezultat pobede na unutarpartijskim izborima. Interesantno je i da se republikanci bune zbog narušavanja unutarpartijske procedure demokrata i time pokušavaju da ospore nominaciju Kamale Haris.
Prava predizborna kampanja tek počinje i biće veoma interesantno pratiti u kom smeru će se razvijati. Kamala Haris se do sada više fokusirala na socijalna pitanja nego na ekonomske inicijative, dok Trampovim predizbornim inicijativama dominiraju ekonomske teme. Analitičari smatraju da će se kandidatura Haris u velikoj meri oslanjati na njeno iskustvo kao okružnog tužioca, glavnog tužioca i unakrsnog ispitivača na saslušanjima u Senatu. Inače, ona je mnogo veći deo karijere provela kao tužilac nego kao senator ili potpredsednica – i upravo tako će se sada kandidovati protiv Donalda Trampa. Videćemo i kako će Volstrit proceniti i vrednovati programe i šanse kandidata.
Utisak je da je sada atmosfera manje naelektrisana i da postoji realna šansa da dođe do smirivanja. Značajno bi bilo rešiti kontroverzu oko postupanja tajne službe prilikom neuspešnog atentata na Trampa, ali i prekinuti sa širenjem teorija zavere, lažnih vesti i jednostavnih ali neizvodljivih populističkih rešenja.
Pored aktera političke borbe, tome znatno treba da doprinesu i mediji.
Prlikom posete Kaliforniji, uvek se potrudim da obiđem znamenite univerzitete kao što su Stenford i Berkli. Tokom hodočašća u Stenfordu ove godine posetio sam Hoover Tower i u delu posvećenom bivšem američkom predsedniku Herbertu Huveru pažnju mi je privukao citat njegovog govora od 08. Novembra 1937. godine: “Trajnost slobode govora i slobodne štampe počiva na jednostavnom konceptu da traga za istinom i govori istinu… Sloboda izražavanja neće opstati ako se koristi za izazivanje zlobe u glavama ljudi. Neće preživeti ako se koristi za iskorišćavanje mržnje.”
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
