Na preraspodelu javnih sredstava preko budžetske rezerve u periodu od 2018. do 2023. godine utrošeno 2,6 milijarde evra, što znači da taj novac nije prošao standardne procedure planiranja i uključivanja u budžet, navedeno je u analizi Fiskalnog saveta.
Taj savet upozorava da je stvarni iznos zapravo nešto veći, jer sveobuhvatni podaci o upotrebi budžetske rezerve u 2023. godini još nisu dostupni, a potpuni podaci za 2019. godinu nikada nisu objavljeni.
Analiza Fiskalnog saveta ukazuje na to da Vlada Srbije tekuću budžetsku rezervu sistematski koristi u velikom obimu, odnosno blizu zakonskog maksimuma od četiri odsto budžetskih prihoda, a prema nalazima Fiskalnog saveta u najmanje dve godine, 2020. i 2022. godine, postoje jasne indikacije da je premašeno i to zakonsko ograničenje, piše Nova ekonomija.
Kada je neophodadan rebalans budžeta
U toku godine su dozvoljene neke korekcije budžeta bez učešča parlamenta i to se obavlja preko budžetske rezerve, a ona se popunjava novcem koji nije utrošen tokom godine na budžetom predviđene projekte.
Odatle Vlada Srbije posle presumerava novac na druge korisnike i projekte, za koje prvobitno nije bilo dovoljno izdvojeno.
Fiskalni savet podseća da je zakonski dozvoljen maksimalan iznos sredstava koja se mogu preusmeriti preko budžetske rezerve bez odobrenja Skupštine Srbije trenutno četiri odsto prihoda republičkog budžeta, što u 2024. iznosi oko 700 miliona evra.
Ukoliko se tokom godine pojavi potreba za značajnijim izmenama budžeta i promenama ekonomskih politika, Vlada je u obavezi da Skupštini podnese na usvajanje rebalans budžeta.
Nepoznanice u vezi sa poverljivim državnim rashodima
Savet navodi i da se upotreba budžetske rezerve ne prikazuje dovoljno transparentno, pa poreski obveznici često ostaju uskraćeni za informaciju o nameni tih sredstava.
Specifičnost budžetske rezerve je i to što se ona u velikoj meri koristi za finansiranje poverljivih državnih rashoda, zbog čega je namena tih sredstava nepoznata.
Postoje brojne dileme povezane s rasprostranjenom poverljivom upotrebom budžetske rezerve. Pre svega da li je moguće da bezbednosne i druge osetljive potrebe Srbije zavise od toga da li će se u budžetu tokom godine osloboditi dovoljan prostor za njih, što budžetska rezerva u suštini predstavlja.
Ali, i kada je poverljiva upotreba rezerve u pitanju, samo trećina tih sredstava zaista odlazi na bezbednosni sektor Ministarstvu odbrane, MUP-u i BIA.
Savet ukazuje da su ostalih oko 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, trošili drugi korisnici, uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta.
Podaci pokazuju da su jednaku veličinu rashoda po poverljivim rešenjima realizovali Ministarstvo odbrane i Ministarstvo finansija, a ubedljivo najveći broj pojedinačnih poverljivih rešenja, u manjem iznosu, odnosio se na Generalni sekretarijat Vlade.
Čak i rešenja koja nemaju oznaku poverljivosti često nisu dovoljno transparentna, a u obrazloženju upotrebe budžetske rezerve neretko se pojavljuju samo generičke rečenice „za finansiranje redovnog rada, ili za podršku radu određenog korisnika“.
Tri problema
Međunarodna praksa potvrđuje da u Srbiji postoje najmanje tri problema s upotrebom budžetske rezerve.
Prvi je preveliki obim sredstava koje Vlada može da preraspodeljuje mimo osnovnih mehanizama budžetske kontrole.
Druga slabost je to što u Srbiji ne postoje, kao u nekim drugim zemljama, ograničenja u načinu upotrebe sredstava iz tekuće rezerve.
Treći problem vezan je za nedovoljnu transparentnost i loše izveštavanje, prema nalazima Fiskalnog saveta.