Ova zemlja sa svojom složenom istorijom i svetlom budućnošću prkosi lakoj kategorizaciji. Toplina njenog naroda, dubina njene kulture i lepota njenih predela ostavili su neizbrisiv trag u meni
Ja sam Kris Bojington i studiram globalne komunikacije na Državnom univerzitetu Oklahoma. Imam profesionalno iskustvo kao menadžer prodaje u oblasti tehnologije, a takođe sam veći deo života radio kao muzičar. Ova radno-studijska praksa mi je dala mogućnost da zaronim u srpsku kulturu i istražim duboke veze između naših naroda.
Od trenutka kada sam stigao u Beograd, očarala me je živahna energija grada i spoj starinskog šarma i moderne dinamike. Prve dane proveo sam šetajući kaldrmisanim ulicama, upijajući raznoliku arhitekturu koja priča priču o složenoj srpskoj istoriji. Jedan od prvih užitaka tokom mog boravka bila je poseta Muzeju Nikole Tesle. Kao neko sa iskustvom na polju tehnologije, bio sam fasciniran Teslinim pionirskim radom i interaktivnim demonstracijama njegovih izuma.
KROZ UNUTRAŠNJOST
Ipak, Beograd je bio tek početak mog putovanja. Putovanje je postalo još uzbudljivije kada smo se zaputili u istočnu Srbiju. Naša prva stanica bila je arheološko nalazište Lepenski Vir. Radiokarbonska datiranja smeštaju stanovnike ovog područja između 9500/7200-5500. godine p. n. e, što Lepenski Vir čini jednim od najstarijih ljudskih naselja u Evropi. Posebno zapanjujuće je kako je ova drevna civilizacija napredovala uz reku ostavljajući iza sebe složene kamene skulpture i rane primere urbanog planiranja.
Te noći bili smo smešteni u šarmantnom eko-selu koje se nalazi uz samu obalu Dunava. Tradicionalne kuće malterisane blatom, predivno renovirane iznutra, pružale su savršenu kombinaciju istorijske autentičnosti i modernog komfora. Jedan od najboljih momenata ovog segmenta putovanja bilo je plivanje u Dunavu. Hladna voda je bila osvežavajući predah od letnje vrućine, a lebdeći u reci koja odiše istorijom, mogao sam da vizualizujem brojne civilizacije koje su živele duž njenih obala kroz milenijume.
Možda je najupečatljiviji događaj sa proputovanja istočnom Srbijom bila poseta “kraljici sireva” Ljubinki Pavlović, po nadimku Japanka, visoko u planinskim predelima. Kada smo stigli do njenog skromnog dućana, bio sam impresioniran strašću koju je ulagala u svoj zanat. Gladnim očima smo posmatrali kako priprema različite verzije njenog čuvenog sira, vrste “haloumi”. Ukusi su bili drugačiji od svega što sam dotad probao – bogati, složeni i očaravajući… Toplina gostoprimstva je dodatno učinila ovo iskustvo posebnim. Iako je postojala jezička barijera, ljubaznost “kraljice sireva” je prevazilazila reči. Dok smo sedeli u njenoj skromnoj kuhinji pijuckajući neizbežnu rakiju i degustirajući njene sireve, osetio sam duboku povezanost sa ovim mestom i njegovim meštanima. To je predstavljalo uvid u način života koji je generacijama u najvećoj meri ostao nepromenjen, kroz očuvanje tradicije i ukusa koji su sve ređi u našem globalizovanom svetu.
OTKRIĆE ŠABANA BAJRAMOVIĆA
Naše sledeće putovanje vodilo je u Niš, treći najveći grad u Srbiji, gde me je zapanjila toplina kojom odišu njegovi stanovnici. Za ručak nas je ugostila lokalna porodica priredivši nam gozbu sa tradicionalnim srpskim jelima. Gostoprimstvo koje nam je pružila porodica bilo je izvrsno, a kroz razgovore sa sinovima domaćina koji govore engleski, stekao sam uvid u poglede mlađe generacije o budućnosti Srbije.
Ono što me je najviše impresioniralo kod Niške tvrđave bila je njena dvojna uloga vojnog bastiona i kulturnog centra. Jaki kameni zidovi i impozantne kule svedoče o njenoj odbrambenoj svrsi, ali unutar ovih fortifikacija naišao sam na procvat umetnosti i istorije. U tvrđavi se sada nalaze muzeji, umetničke galerije, pa čak i pozornica za letnje događaje na otvorenom prostoru. Jedan od najzanimljivijih aspekata ove rečne tvrđave je njeno rimsko nasleđe. Na lokalitetu lapidarijuma izložena je impresivna kolekcija kamenih spomenika i zapisa iz doba Rimskog carstva, drevnog grada Naisusa. Dok sam prolazio između ovih artefakata, nisam mogao da se ne divim neprekinutom toku ljudske interakcije na ovom prostoru kroz hiljade godina.
Muzej džeza Nišvil, smešten neposredno na ulazu u tvrđavu, bio je iznenađujuće otkriće; kao muzičar, bio sam oduševljen otkrićem značajne uloge koju ovaj grad ima u svetu džeza. Osnovan 1995. godine, Nišvil džez festival je izrastao u jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u jugoistočnoj Evropi. Ugled festivala je utemeljen na raznovrsnom programu koji sjedinjuje tradicionalni džez sa avangardnim eksperimentisanjem i fuzionim stilovima obogaćenim elementima balkanske narodne muzike. Na festivalu su dosad nastupale neke od najuticajnijih figura u istoriji džeza, uključujući Rona Kartera, Majlsa Dejvisa, Benija Golsona… Posebno me je zainteresovalo saznanje o Šabanu Bajramoviću, poznatom kao “kralju romske muzike”, čiji su nastupi na Nišvilu pomogli da se spoje balkanske muzičke tradicije i džez improvizacija.
Stajao sam unutar Niške tvrđave, okružen vekovima istorije i uronjen u priče o džez nasleđu Nišvila osećajući duboku kulturnu povezanost. Ovde, u ovoj drevnoj tvrđavi, duh kreativnosti i umetničkog izraza nastavlja da cveta kroz univerzalni jezik muzike. Spajanje rimske baštine, džez sentimenta, osmanske arhitekture i modernih audio-sistema savršeno ilustruje sklad tradicije i modernosti koji počinje da me asocira na Srbiju. Džez festival Nišvil nije samo muzički događaj. On prelazi nacionalne granice i predstavlja omaž kulturnoj razmeni i platformu za umetnički dijalog.
Nastavili smo putovanje do Prokuplja. Narodni muzej Toplice pružio mi je dubok uvid u iskustva naroda tokom Prvog i Drugog svetskog rata, ali arheološke izložbe su zaista privukle moju pažnju, naročite one koje prikazuju artefakte iz Vinčanske kulture što potiču iz 5500. godine pre nove ere. Bilo je inspirativno uvideti tako opipljive veze sa drevnom prošlošću čovečanstva.
MISIJA HALIJARD U SELU PRANJANI
Jedno od najupečatljivijih iskustava bila je poseta vinariji “Doja”. Degustacija lokalnih sorti vina poput prokupca i tamjanike produbila je moje razumevanje jedinstvenog teroara ovog regiona. Strast koju proizvođači vina pokazuju za očuvanje i promovisanje autohtonih sorti grožđa bila je inspirativna i zarazna. Nakon toga, put nas je odveo do obližnje Kuršumlije gde smo posetili jedan od najstarijih manastira na Balkanu. Razgovor sa monahom i pokušaj sviranja tradicionalnog jednožičanog guslanog instrumenta bili su izuzetno duboko kulturno iskustvo, ali sam shvatio da zaista moram da unapređujem svoje guslačke veštine.
Možda najupečatljiviji deo mog putovanja, koji me je jako dirnuo, predstavlja poseta Memorijalu misije Halijard blizu Pranjana. Dok sam stajao na mestu gde je spaseno više od 500 savezničkih avijatičara u najvećoj operaciji te vrste u Drugom svetskom ratu, bio sam impresioniran hrabrošću meštana koji su se odvažno suprotstavili opasnostima kako bi im pomogli. Susret sa njihovim potomcima, kao i obilazak kuće u kojoj su nekada boravili avijatičari, učinili su ovaj istorijski trenutak veoma stvarnim i duboko emotivnim.
Dok se približava 80. godišnjica Operacije Halijard 2024. godine, sve više shvatam značaj ovog zajedničkog istorijskog trenutka. Memorijal ne samo da odaje počast hrabrim herojima iz prošlosti, već služi i kao poveznica između naroda podsećajući nas na našu zajedničku humanost. Kada sam napuštao to mesto, osećao sam duboko poštovanje prema ovom dugotrajnom i nepokolebljivom prijateljstvu između Srbije i saveznika, koje je nastalo u ratnom periodu, ali se održalo kroz međusobno poštovanje i deljenje zajedničkih vrednosti.
Naravno, nijedan prikaz Srbije ne bi bio potpun bez spominjanja neverovatne hrane i pića, ali to bi verovatno zahtevalo još jedan, poseban članak. Od obilnih roštiljskih jela do raskošnih peciva, svaki obrok je predstavljao pravu gastronomsku avanturu. A tu je i rakija, neizostavna voćna rakija koja je dostupna na svakom koraku. Iako mi je bilo potrebno neko vreme da se naviknem, svakako sam naučio da cenim značaj i radost deljenja čašice (ili nekoliko) sa novim prijateljima.
Kako se vreme mog boravka u Srbiji privodi kraju, zapanjen sam koliko sam naučio i koliko su mnoga predubeđenja koja sam imao razbijena. Ova država, sa svojom složenom istorijom i svetlom budućnošću, prkosi lakoj kategorizaciji. Toplina njenog naroda, dubina njene kulture i lepota njenih predela ostavili su neizbrisiv trag u meni. Moje putovanje kroz Srbiju bilo je više od običnog akademskog iskustva – bila je to duboka lekcija o snazi kulturne razmene.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
