Nemačka vlada usvojila je prošle godine zakon o imigraciji stručnih radnika (FEG), čije odredbe stupaju na snagu postepeno
Od subote, 1. juna stupa na snagu treća faza nemačkog zakona čiji je cilj privlačenje strane stručne radne snage, koja donosi brojne pogodnosti i za građane Zapadnog Balkana – pre svega duplo veću kvotu radnika iz regiona koji će moći lakše da se zaposle u Nemačkoj.
Nemačka vlada uvojila je prošle godine zakon o imigraciji stručnih radnika (FEG) čije odredbe stupaju na snagu postepeno.
Reč je o produženju zakona iz 2016. godine koji je državljanima Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije omogućio olakšice za ulazak na nemačko tržište rada, donekle i nezavisno od formalnih kvalifikacija, prenosi Beta.
Zakon je prošle godine produžen i izmenjen i stupa na snagu u fazama. Izmene se ne odnose na poslove čije je obavljanje zakonom vezano uz nostrifikaciju diplome, na primer akademskih zanimanja poput medicinskih ili poslova nege nemoćnih.
Po zakonu, svako ko ima neku stručnu kvalifikaciju, moći će da obavlja taj posao i u Nemačkoj, a isto važi, bez dokazivanja, i za osobe koje su u svojim zemljama najmanje dve godine radile na nekom poslu koji zahteva državno priznatu strukovnu diplomu.
Novost je i „karta šanse“ za traženje posla, koja se bazira na dodeli poena po različitim kriterijumima, kao što su kvalifikacije, znanje nemačkog ili engleskog jezika, radno iskustvo, veze sa Nemačkom, starost i eventualno pripadanje porodici koja je u pratnji stranog radnika.
Treća faza zakona olakšaće stranim radnicima koji se zaposle i da za sobom dovedu članove ne samo uže, nego i šire porodice. Ta faza posebno je zanimljiva za stručnjake u zanatskim profesijama jer će, između ostalog, od 1. juna, kvota za ljude sa Zapadnog Balkana biti udvostručena sa 25.000 na 50.000 radnika, saopštio je centralni savez nemačkih zanatlija, ZDH.
Konkretno, to znači da će 50.000 građana Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Severne Makedonije i Srbije imati olakšani pristup na nemačko tržište rada, bez dokazivanja profesionalnih kvalifikacija. Uz to, postojaće i mesečni kontingenti.
Nemačka Savezna agencija za zapošljavanje dodeljivaće dozvole za zapošljavanje unapred, a ne kao do sada kao naknadno odobrenje, a poslodavci će dozvolu moći da zatraže i onlajn.
Čim Agencija dodeli odobrenje, budući radnik sa Zapadnog Balkana će u nadležnom konzularnom predstavništvu moći da zatraži nemačku boravišnu i radnu vizu.
Ipak, olakšice neće važiti za produženje boravišne dozvole, već će u tom slučaju zaposleni morati da se obrati nadležnoj upravi za strance.
ZDH je ukazao da uspeh zakona, koji u Nemačku treba da privuče hronično deficitarnu stručnu radnu snagu, umnogome zavisi i od brzine i od efikasnosti institucija.
Da bi od regulative za Zapadni Balkan profitirala i mala preduzeća, moraju i u „nemačkim predstavništvima u inostranstvu i u nemačkim službama zaduženim za strance da budu uvedeni brzi i efikasni administrativni postupci“, navelo je udruženje. postupci“, navelo je udruženje.
Nemačka, zemlja sa manjkom radne snage
Manjak radne snage u Nemačkoj vidljiv je golim okom: u bolnicama nedostaje lekara svih fela i medicinskih sestara, u restoranima kuvara i kvalifikovanih kelnera.
„Vreme“ je već pisalo o tome da su mnoge firme spremne da radnicima plaćaju premije od 300 do 4000 evra samo da bi prihvatili posao.
Analiza platforme za zapošljavanje Indeed pokazuje da su premije prilikom promene posla značajno porasle. U 2019. godini, od milion oglasa za posao na ovoj platformi, u 3050 oglasa je obećavana premija. 2023. je takvih oglasa bilo 7129, što je više nego dvostruko. Čak i ako njihov udeo ostaje nizak, taj trend se jasno može prepoznati.
Uslovi za kvlifikovane radnike
Strani kvalifikovani radnici ubuduće će morati da imaju minimalnu bruto platu od oko 43.800 evra godišnje (do sada je bilo 58.400 evra).
Potražioci azila koji su u zemlju ušli pre 29. marta 2023. i imaju kvalifikacije i ponudu za posao, moći će da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu kao kvalifikovani radnici ako povuku svoj zahev za azil. Do sada su prvo morali da napuste zemlju, a zatim da podnesu zahtev za radnu vizu iz inostranstva.
Svako ko dolazi u Nemačku kao visokokvalifkovani stručnjak iz neke zemlje izvan Evropske unije može da povede supružnika, decu i roditelje. Međutim, preduslov je da je egzistencija porodice osigurana. Roditelji se ne mogu prijaviti za socijalnu pomoć.
Plava karta EU i pravilo za Zapadni Balkan
Postojeća regulativa za kvalifikovane radnike s visokom stručnom spremom, poput plave karte EU, se nastavlja – proširena je lista tzv. deficitarnih zanimanja. Dok su to pre bili samo matematika, informatika, inženjerska zanimanja i medicina, sada se to odnosi i na farmaceute, vaspitače i negovatelje.
Ako poslodavci u Nemačkoj i kandidati iz zemalja izvan EU sklope tzv. ugovor o priznavanju kvalifikacije, strani radnici će od marta 2024. moći da dođu i rade u Njemačkoj dok proces priznavanja kvalifikacija traje. Boravak se može produžiti do tri godine.
Srpske firme koje prave struju i druge velike zagađivače od 1. januara će plaćati državi dodatni porez. Ipak, nadležni još nisu doneli sve potrebne zakone kojim bi to omogućili, a ne predviđa se ni kontrola novca koji će država prikupiti
Iz investicionog fonda „Ceecap capital“, koji drži lanac prodavnica „Gomeks“, kažu da su prodavnice u Novom Pazaru, na Zlatiboru i u Čačku zatvorene „isključivo zbog optimizacije portfolija, što je uobičajena poslovna praksa“
Strane direktne investicije u Srbiji manje su za čak 54 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Zašto je tako
Namirnice koje se u centralnoj Srbiji podrazumevaju, na severu Kosova nisu svakodnevica. Postoje zamene, ali nekada nedovoljno adekvatne. Zašto Srbi sa Kosova po meso idu u Novi Pazar i Kraljevo
Cene poljoprivrednih proizvoda jeftinije su u prodavnicama nego na pijacama. Zašto je to tako
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Da li je Aleksandar Vučić ozbiljno shvatio poruku najoštrije Rezolucija Evropskog parlamenta ikada o Srbiji potkrepljenu upozorenjem Evropske komisije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
