Za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici glasale su 84 države članice Ujedinjenih nacija. Protiv je bilo 19 zemalja, dok je 68 bilo uzdržano. Na sednici Generalne skupštine UN u Njujorku predsednik Srbije Aleksandar Vučić ukazao je da će usvajanje rezolucije otvoriti Pandorinu kutiju, a nakon glasanja ogrnuo se zastavom Srbije
Za Rezoluciju o genocidu u Srebrenici glasale su 84 države članice Ujedinjenih nacija. Protiv je bilo 19 zemalja, dok je 68 bilo uzdržano.
Rezolucijom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebernici. Naglašava se odgovornost država da okončaju nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i da krivično gone odgovorne za takva dela da bi se izbeglo njihovo ponavljanje i došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja.
Predsednik Aleksandar Vučić pre glasanja na sednici Generalne skupštine u Njujorku rekao je da rezolucija o Srebrenici neće doneti pomirenje u regionu. Tokom glasanja je u rukama čvrsto držao zastavu Srbije, da bi se nakon što je rezolucija usvojena ogrnuo njome uprkos opomeni obezbeđenja.
Individualni karakter zločina
Predstavnik Crne Gore, koja je glasala za, rekao je nakon glasanja da rezolucija nepogrešivo osuđuje zločin i poziva članice da spreče buduće genocide, da se priča o tome kroz obrazovanje i da se spreči veličanje ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida i da ti koji su odgovorni za genocid budu odgovorni za to.
Naglasio je predloge koje je Crna Gora dala u preambuli kako bi se postiglo da se jasno i jednoglasno naglasi individualni karakter zločina i da se spreči zloupotreba, bilo politička, bilo pravna, kako bi se ljudi ili narod označili kao genocidni.
Istakao je da Crna Gora smatra da je kroz te predloge dala značajan doprinos kako bi se izbegla pogrešna tumačenja suštine rezolucije.
Rezolucija može biti pogrešno protumačena
Grčki ambasador pri UN, Evangelos Sekeris ocenio je da rezolucija o Srebrenici može da bude pogrešno protumačena i da podrije napore usmerene ka regionalnoj saradnji za jedinstvenu evropsku budućnost.
„Tajming ove rezolucije takođe izaziva zabrinutost, jer se našla na dnevom redu tek posle odluke Evropskog saveta da se otvore pregovori sa Bosnom i Hercegovinom, što ugrožava taj pozitivni momentum u okviru same Evropske unije“, ocenio je grčki diplomata.
Sekeris je rekao i da je, u kontekstu ozbiljnih izazova koji prete miru i stabilnosti Zapadnog Balkana, potrebna inicijativa koja promoviše deeskalaciju i jedinstvo i koja utire put ka zajedničkoj budućnosti za ceo region.
Grčka je bila uzdržana prilikom glasanja o ovoj rezoluciji.
Duboke podele
Ruski ambasador pri UN Vasilij Nebezja rekao je da rezultat glasanja u Generalnoj skupštini UN pokazuje duboke podele u međunarodnoj zajednici, ocenjujući da se radi o „Pirovoj pobedi predlagača“.
Veći broj članica nije podržao ovaj dokument nego što je podržalo, rekao je ruski diplomata, navodeći da je ovom rezolucijom „sav teret zločina stavljen na leđa srpskog naroda, dok se drugi narodi ni ne pominju“.
Odbaciti dvostruke standarde
Predstavnik Indonezije poručio je nakon usvajanja Rezolucije o Srebrenici da svet mora odbaciti dvostruke standarde i ocenio da se pred očima planete odvija genocid u Gazi u kojem je izgubljeno više od 35.000 života uglavnom žena i dece.
Kako je rekao, Indonezija je glasala za nacrt rezolucije.
Predstavnik Irana u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija rekao je da bi usvajanje rezolucije o Srebrenici trebalo da „ujedini ceo svet kako bi došlo do globalnog odbacivanja zločina“.
Dodao je da glas te zemlje za rezoluciju znači podršku i saosećanje sa žrtvama iz 1995. godine, kao i podršku nekolicini Iranaca koji su takođe stradali 1995. godine, „u pokušaju da pomognu ljudima“.
Vučić: Teško je govoriti posle Nemačke
„Želim da razotkrijem neistine, ja sam se poklonio žrtvama u Srebrenici. Teško je govoriti posle Nemačke“, rekao Vučić i pozvao da glasaju protiv jer kako je rekao ovoi je visokopolitizovana rezolucija.
Postavio je pitanje zašto se donosi rezolucija kada se radi o individualnoj odgovornosti, a svi odgovorni su osuđeni. Upitao je zašto se ovaj slučaj donosi kada smo već doneli rezoluciju 2015. godine.
Takođe je pitao i da li ova rezolucija donosi pomirenje. Upitao je stalnog predstavnika Nemačke zašto su krili pripremu za ovu rezoluciju.Predsednik je upitao zašto se ova rezolucija baš sada donosi.
„Nadam se da će svi genocidi po rezoluciji iz 2015 biti osuđeni uključujući i genocid učinjen prema srpskom narodu. Platili smo najveću cenu u Drugom svetskom ratu“, rekao je Vučić.
Kina protiv rezolucije
Pre glasanja kineski ambasador pri UN, Fu Cong rekao je da će njegova država glasati protiv rezolucije, jer ovaj dokument nije u skladu sa osnovnim načelima UN, te izaziva podele u BiH i regionu.
Protiv se izjasnila i Nikaragva. Kuba je odbacila tekst rezolucije o Srebrenici. Azerbejdžan se izjasnio da neće glasati, kao i Venecuela, a Namibija, Angola i Ujedinjeni Arapski Emirati da će biti uzdržani.
Kako RTS saznaje, kosponzorstvo rezoluciji u Srebrenici o kojoj se danas raspravlja i glasa u Generalnoj skupštini UN povukli su Vanuatu, Antigva i Barbuda i Malavi.
Minutom ćutanja za poginulog iranskog predsednika Ebrahima Raisija počelo je zasedanje Generalne Skupštine UN na kojoj se raspravlja o rezoluciji o Srebrenici.
Sednica je počela izlaganjem predstavnice Nemačke u UN Antje Lendersen koja je obrazložila tekst rezolucije o Srebrenici.
Lažne optužbe na tekst rezolucije
Predstavnica Nemačke u UN Antje Lendertse predstavila je nacrt rezolucije o Međunarodnom danu sećanja na genocid u Srebrenici.
„Naša inicijateva treba da oda poštu nastradalima i pruži podršku preživalima. Označavanje 11. jula kao Međunarodnog dana sećanja na Srebrenicu treba da omogući godišnje obeležavanja dana u UN, i sadrži jezik protiv poricanja genocida. Lažne optužbe o tekstu ove rezolucije su širene, ona nije usmerena ni protiv koga, posebno ne Srbije, cenjenog članice organizacije, već isključivo protiv počinicoa genocida. U nacrt rezolucije su uneta i dva amandmana, Crna Gora je tražila da se podvuče da je odgovornost individualna i da ne može da se odnosi ni na jednu etničku grupu. Sve etničke zajednice tokom rata u BiH su stradale i želimo da sve žrtve budu prepoznate. Pozivam sve članice da podrže ovu rezoluciju i glasaju ako bude stavljena na glasanje“, rekla je predstavnica Nemačke u UN.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
