„Čuvajte mi demokratiju, kada me više ne bude bilo“

Bilo je proleće. Evropa se oporavljala od Drugog svetskog rata. I odmah ušla u Hladni rat. Tek što se ujedinio u borbi protiv nacizma i fašizma, svet se podelio na Zapad i na Istok. Masovno ubijanje, razaranje i strah još su bili sveprisutni, prva posleratna generacija još nije stasala, a već je u bipolarnom svetu počela trka u naoružavanju. Počele su da se javljaju ideje o ujedinjenoj Evropi, Evropi kao privrednom, ali i mirovnom projektu, ideje o ujedinjenim, ravnopravnim, slobodnim evropskim narodima. Imale su prizvuk utopije. Nemačka je bila podeljena, Sovjetski Savez zacementirao je staljinistički socijalizam u Poljskoj, Čehoslovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji, pisalo je „Vreme“ 2017. povodom šezdesetog rođendana Evropske unije.

U takvim okolnostima Francuska, Savezna Republika Nemačka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg 18. aprila 1951. osnovali su Evropsku zajednicu za ugalj i čelik. Zajedničko tržište bez carina trebalo je da omogući brži razvoj teške industrije. I veće zarade. Inicijator projekta bio je francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman, koji je još tada vizionarski pisao o Evropskoj zajednici, federaciji evropskih naroda. Oberučke ga je prihvatio kancelar Nemačke Konrad Adenauer.

Šest godina kasnije, 25. marta 1957, predstavnici istih šest zemalja potpisali su u Rimu ugovor koji je Zajednicu za ugalj i čelik unapredio u Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ). „Rimski ugovori“ slove za krštenicu, za kamen temeljac političke integracije Evrope, današnje Evropske unije. Države članice EEZ prvi put su se tada odrekle dela svog suvereniteta i prenele ga na zajedničke institucije, sa ciljem „stvaranja zajedničkog tržišta i postepenog približavanja privredne politike država članica, harmoničnog razvoja i stabilnosti“.

Zdravo za gotovo

Iz genereacije u generaciju u posleratnoj Evropi je bledelo sećanje na najveće razaranje u istoriji čovečanstva, na uzvišene ideje Roberta Šumana. Demokratija i tekovine ujedinjenja evropskih naroda sve se više uzimaju kao zdravo za gotovo. Jačaju desničarske partije, populistički pokreti koji prizavaju da se točak istorije zavrti unazad –  da se deo suvereniteta koje su države EU dobrovoljno pohranile u Briselu i Strazburu ponovo vrati nacionalnim državama.

Napadom Rusije na Ukrajinu Evropa se ponovo nalazi u ratu, a hladni rat se vratio na velika vrata.

U takvim uslovima u 27 država članica Evropske unije u kojima živi oko 449 miliona ljudi od 6. do 9. juna održavaju se deseti neposredni izbori za Evropski parlament u koji će ući 720 poslanika.

Emotivan video Evropskog parlamenta

Da bi podstakao građane da izađu na izbore, da bi ih ponovo zagrejao za ideju evropskog zajedništva, Parlament Evropske unije je danas, u ponedeljak, objavio emotivan i sugestivan video u kome svedoci vremena zla mlade ljude upozoravaju zašto bi morali da cene demokratiju i slobodne izbore.

U njemu vremešni građani Unije upozoravaju svoje unuke ili neke druge mlade ljude zašto je za njih demokratija jedinstveno dobro koje valja uvek nanovo braniti.

IMG_7856(1)

Među njima je jedna Francuskinja stara 96 godina koja pripoveda kako su nemačke okupacione trupe ubile njenu majku koja je legla preko nje da bi je zaštitila. Imala je tada 12 godina, piše nemački „Špigel“.

Jedan Holanđanin pripoveda kako su njegovog oca deportovali u Aušvic, nekolicina protagonista o svojim iskustvima sa borbom demokratskih pokreta u Istočnoj Evropi, tadašnjem Istočnom bloku koga je pod pretnjom sovjetskih tenkova na okupu držala staljinistička ideologija.

Važno je glasati

 Iz Evropskog parlamenta objašnjavaju da bi ovaj film trebalo da podstakne razmišljanje o značaju demokratije i izbora. Zato su prikazani ljudi koji su na sopstvenoj koži iskusili kako je moć demokratije pozitivno uticala na njihove živote i koji sada osećaju potrebu da mladim ljudima prenesu tu poruku – upravo zato što bi ovo mogli da budu poslednji izbori u njihovom životu.

Francuskinja rođena 1928. tako kaže: „Ako smem da ti prenesem još jednu popruku, pre nego što odem: živela demokratija!“

Drugi upozoravaju: „Dobro mi čuvaj demokratiju, kada me više ne bude bilo“ ili „Misli uvek na to da sloboda i demokratija nisu uvek bili tu i da bi veoma brzo mogli da ih izgubimo“.

Evropski parlament naglašava da je ova kampanja izričito izvanpartijska i da samo treba da dopuni individualne kampanje i kampanje političkih partija.

Na kraju kratkog filma stoji: „Upotrebi svoj glas, inače će drugi odlučiti umesto tebe“.