Organizacija Amnesti internešenel kritikovala je u svom izveštaju „dvostruke aršine“ kojima se meri konflikt Izraela i Palestinaca, prenosi „Dojče vele“ (DW).
Aktuelni izveštaj Amnestija ima 417 stranica i propituje stanje ljudskih prava u 150 zemalja.
Prema godišnjem izveštaju organizacije, za to je odgovoran odnos međunarodne zajednice prema eskalaciji na Bliskom istoku i nedostatak angažmana da se zaštite palestinski civili.
„Kolektivna kazna“ za Palestince
Navodi se da događaji u Pojasu Gaze predstavljaju „zakazivanje institucija koje je trebalo da posle Drugog svetskog rata brinu o držanju univerzalnih principa i zajedničke ljudskosti i da obezbede poštovanje obećanja ’nikad više’.“
U izveštaju se konkretno kritikuju Izrael, SAD, EU i „neki evropski“ šefovi država i vlada.
Amnesti terorističke napade Hamasa od 7. oktobra opisuje kao „užasne zločine“. Radi se o napadu militantnih islamista, koje SAD, Evropska unija i neke druge zemlje kategorišu kao teroriste, a u kojem je ubijeno više 1.200 Izraelaca i 240 je odvedeno u taoce u Pojas Gaze.
Kako je na konferenciji za novinare rekla Julija Duhrov, šefica nemačkog ogranka Amnestija, oni ni za Hamas ni za druge grupe ne koriste pojam „teroristička grupa“, jer on nije definisan međunarodnim pravom.
Ocenjuje se da je Izrael na napade odgovorio „merama odmazde“ koje se svode na „kolektivno kažnjavanje“. Civili i civilna infrastruktura ciljaju se „namerno“, navodi AI. Dodaje se da Izrael svojim akcijama krši suštinu humanitarnog prava.
Organizacija ocenjuje da je stanje Palestinaca u Gazi „čak gore“ od onog nakon „Nakbe“, kako se na arapskom naziva progon iz 1948. godine.
Amnesti internešenal je u poslednje dve godine na meti žestokih kritika izraelske strane i jevrejskih organizacija, jer u svojim izveštajima prebacuje Izraelu da uvodi „aparthejd“. Prema viđenju zvaničnog Izraela, time Amnesti podstiče antisemitizam i jednostrano gleda na konflikt.
Amnesti se duže zalaže za okončanje izraelske okupacije palestinskih oblasti, uključujući Istočni Jerusalim. Organizacija traži i puštanje talaca koji su u rukama Hamasa i drugih islamista, i prebacuje Hamasu ratne zločine.
„Putovanje“ u vreme bez ljudskih prava
Generalna sekretarka Amnestija Agneš Kalamar u izveštaju piše da je svet prošao „putovanje kroz vreme“ u doba pre 1948. godine, dok još nisu bila definisana opšta ljudska prava.
Prošle godine su uzdrmani „etički i pravni temelji“, ocenila je ta Francuskinja. U mnogim zemljama, kako je navela, ugrožena su prava na slobodno mišljenje, ravnopravnost polova ili seksualna i reproduktivna prava.
Tematizuju se i ruska agresija na Ukrajinu i kinesko kršenje međunarodnog prava.
Ocenjuje se da je ruski napad „neprestano obeležen ratnim zločinima“, poput mučenja ratnih zarobljenika, napada na stambena područja, energetsku infrastrukturu i izvoz žitarica, kao i namernog uništenja brane Kahovka prošlog juna, što je izazvalo „enormnu štetu po životnu sredinu“.
Pominju se zakonski otežano pravo na prekid trudnoće u SAD i Poljskoj. U petnaest američkih država abortus je sasvim ili skoro sasvim nemoguć. Ukazuje se na više od šezdeset zemalja sveta u kojima je LGBTQ-zajednica ugrožena ili kriminalizovana.
AI beleži dodatno suzbijanje prava žena u Avganistanu i Iranu. Ova potonja zemlja primenjuje softver za prepoznavanje lica kako bi kaznila žene koje ne pokrivaju kosu.
Špijunaža i u Srbiji
Amnesti i inače kritikuje opasnosti od novih tehnologija i veštačke inteligencije. U izveštaju se navodi da sve brže idemo ka svetu kojim će „vladati“ koncerni i neregulisana veštačka inteligencija.
Lena Rorbah, ekspertkinja za ljudska prava u digitalnom dobu, rekla je na predstavljanju izveštaja u Berlinu da postoji opasnost da se na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj i Olimpijskim igrama u Parizu takođe koriste softveri koji prepoznaju lica, kao i da takva praksa ostane.
Nju već koriste policije u Rusiji, ali i Njujorku kako bi snimale demonstrante.
Posebno je istaknuta upotreba softvera za špijunažu kao što su Pegaz ili Predator. „Oni omogućavaju sasvim novi nivo transnacionalne represije“, kritikovala je Rorbah.
Kako je istakla, prošle godine su Srbija, Jermenija, Indija i drugi koristili softver da bi špijunirali medije i civilno društvo.
Ni razvoj na klasičnom internetu nije optimističan. Amnesti izričito kritikuje jačanje mržnje prema Jevrejima i muslimanima na mreži. Navodi se da je to u Evropi i SAD dovelo do „jasnog porasta islamofobnih i antisemitskih zločina iz mržnje“.
Aktuelni izveštaj Amnestija ima 417 stranica i propituje stanje ljudskih prava u 150 zemalja.
