Od protesta do optužbe za terorizam: Suđenje petorki iz Ulma

Počelo je suđenje za petoro aktivista optuženih za napad na nemačku podružnicu izraelskog proizvođača oružja Elbit Systems u septembru 2025.

Ovog ponedeljka (11. maj) se suđenje nastavlja, nakon što krajem aprila u sudu u Štutgartu nije ni počelo kako treba. Naime, mere bezbednosti su visoke, a advokati odbrane su prigovorili da u onakvim uslovima u sudnici ne mogu poverljivo da komuniciraju sa klijentima, piše DW.

Elbit Systems je jedan od najvećih izraelskih proizvođača oružja sa podružnicama u nekoliko zemalja. Kompanija proizvodi dronove, kao i opremu za komandovanje, nadzor i telekomunikacije za nekoliko oružanih snaga, uključujući nemački Bundesver.

Istovremeno, Nemačka je drugi najveći dobavljač oružja Izraelu.

Optuženi, koji imaju britansko, irsko, nemačko i špansko državljanstvo, terete se za neovlašćeni upad, uništavanje imovine, članstvo u kriminalnoj organizaciji i korišćenje simbola terorističkih organizacija. Od hapšenja 8. septembra 2025. drže se u odvojenim zatvorima, a preti im višegodišnja zatvorska kazna.

Na internetu objavljeni snimci navodno prikazuju aktiviste kako provaljuju u kancelarije podružnice Elbit Systemsa u južnonemačkom Ulmu, oštećuju nekoliko računara i drugu tehničku opremu i ispisuju parole po zidovima, uključujući „ubice dece“. Prema navodima odbrane, kada je obezbeđenje na licu mesta upozorilo policiju, aktivisti su ostali da čekaju hapšenje.

Tužilaštvo grupu doživljava kao „kriminalnu organizaciju“

Grupi se sudi prema članu 129 Krivičnog zakona, koji zabranjuje osnivanje i članstvo u kriminalnim organizacijama. Taj član je poslednjih godina kontroverzan jer ga tužilaštva sve češće primenjuju protiv drugih protestnih pokreta, poput klimatske grupe Last Generation.

Amnesti internešenel i drugi tvrde da ga nemačka tužilaštva zloupotrebljavaju. „To nosi rizik izjednačavanja legitimnog građanskog angažmana sa organizovanim kriminalom“, kaže za DW Paula Cimerman, portparolka Amnesti internešenela Nemačke.

Državno tužilaštvo u Štutgartu argumentovalo je da je primena člana 129 legitimna, s obzirom na to da je grupu „Palestine Action Germany“, kojoj prema njihovim navodima pripadaju optuženi, nekoliko sudova uoči suđenja proglasilo „kriminalnom organizacijom“.

„Ovo pravno tumačenje usvojeno je i u svim dosad donetim odlukama različitih sudova u ovom predmetu – najskorije je doneo Viši pokrajinski sud u Štutgartu“, stoji u odgovorima za DW.

Branioci za DW kažu da tužilaštvo nije dokazalo da „Palestine Action Germany“ uopšte postoji kao formalna organizacija.

Odbrana namerava da argumentuje da je ulmska petorka, kako ih sada zovu, pokušala da zaustavi genocid koji Izrael sprovodi u Gazi putem „pomoći u samoodbrani“.

Nemački mediji, pozivajući se na portparole Elbit Systemsa, izvestili su da se objekat u Ulmu koristio za telekomunikacione delove koji se prodaju nemačkoj vojsci.

„To nije tačno“, rekao je Mateš Brojer, advokat odbrane optužene Leandre R. „Imamo dokaze da je istraživanje koje se sprovodi u Ulmu važno za proizvodnju dronova. Imamo dokaz da se delovi iz Ulma isporučuju Elbitovim objektima u Izraelu – tehničke komponente za tenkove i dronove.“

Rekao je da će ti dokazi biti predočeni sudu tokom suđenja.

Odloženi postupak

Suđenje se odvijalo u sudu visoke bezbednosti u zatvoru Štamfhajm, istoj sudnici u kojoj se sedamdesetih godina odvijalo ozloglašeno suđenje levičarskim teroristima Frakcije Crvene armije (RAF). Odbrana i nekoliko posmatrača u nemačkim medijima izbor mesta tumačili su kao pokušaj prikazivanja petorke kao terorista.

Samo suđenje počelo je sa zastojima krajem aprila, kada je 11 advokata odbrane odbilo da sedne jer su njihovi klijenti bili smešteni iza staklene pregrade, koja je onemogućavala direktan kontakt sa advokatima. To je, rekli su advokati, jasno kršenje poverljivog odnosa.

„U jednom trenutku morao sam da vičem preko stakla“, rekao je Brojer za DW. „Nije bilo nikakve mogućnosti da razgovaramo bez nadzora. U teoriji, sve što bi moj klijent razgovarao sa mnom čuo bi sud.“

„Nikada ranije nisam imao ovaj problem“, dodao je Brojer, koji je rekao da je sudu pisao mesec dana pre ročišta radi razjašnjenja tih pitanja, ali da nije dobio odgovor. „To nije bilo sudsko ročište, to je bila predstava kako bi naši klijenti bili prikazani kao teroristi. Ovaj sud nije neutralan.“

Nakon dvočasovne pauze sudija je u potpunosti odložio postupak, a još nije jasno kako će se ova dilema rešiti.

Govoreći ispred sudnice 27. aprila, Džozi, partnerka optuženog V. K, rekla je da su državne mere bile nesrazmerne. „Ovo je petoro aktivista koji su sproveli ovu akciju ciljajući isključivo materijalnu imovinu“, rekla je Džozi za DW. „Nisu pokušali nikoga da povrede, nisu pretnja društvu, ne zaslužuju da budu iza staklene pregrade.“

Uslovi pritvora

Partneri i rodbina optuženih kažu da nemačka država pokušava da ih uzme za primer neuobičajeno dugim i strogim pritvorom.

U saopštenju poslatom mejlom DW-u, Viši pokrajinski sud u Štutgartu naveo je da zakon dopušta sudu da odredi produženje pritvora pre suđenja izvan propisanih šest meseci pod određenim uslovima.

„Viši pokrajinski sud zasnovao je svoju odluku, između ostalog, na postojanju opasnosti od bekstva, koja ne bi bila dovoljno ublažena ni polaganjem jemstva“, stoji u saopštenju.

„Posete i telekomunikacije zahtevaju odobrenje i nadziru se ako su ispunjeni uslovi za takav nalog.“

Tužilac je, pak, izjavio da nije tražio nikakve posebne uslove pritvora. „To su standardna ograničenja prema nemačkom zakonu o krivičnom postupku koja prate sudski nalog za pritvor pre suđenja“, rekao je portparol.

Ali prijatelji i porodica optuženih nisu zadovoljni. „Mislim da je sve to potpuno neopravdano“, rekla je Džozi. „Petoro njih su sproveli ovu akciju i čekali da policija dođe. Nisu se opirali hapšenju, nisu skrivali lica, nisu pokušali da pobegnu. Akcija je očigledno bila politička izjava. Svi imaju studije, posao ili druge obaveze u Berlinu. Nemaju nikakav podsticaj za beg iz zemlje. Sve vreme su bili spremni da preuzmu odgovornost za svoje postupke.“

Međunarodni sud pravde istražuje postupanje Izraela u Gazi otkako je Južnoafrička Republika u decembru 2023. pokrenula slučaj pred najvišim sudom Ujedinjenih nacija tvrdeći da je reč o genocidu. Postupanje Izraela u ratu mnoge međunarodne organizacije za ljudska prava i komisija Ujedinjenih nacija ocenile su kao genocid. Izrael to negira.

Izvor: DW

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!