Nagli pad temperature može da izazove i opasne zdravstvene tegobe

U Srbiji jutro sa temperaturom od šest stepeni Celzijusa, a na Iriškom vencu i drugim delovima Fruške gore od pada sneg. A prethodnih dana najviše dnevne temperature dostizale su i 28 stepeni.

Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda u narednih nekoliko dana najviša dnevna temperatura biće između 13 i 15 stepeni, a najniža između pet i šest stepeni Celzijusa.

Današnja biometeorološka prognoza za Srbiju glasi da su relativno nepovoljne prilike za hronično obolelele i osetlјive osobe.

“Oprez se savetuje astmatičarima i kardiovaskularnim bolesnicima. Reumatski bolovi i poremećaji sna su očekivani kao meteoropatske reakcije. Svim učesnicima u saobraćaju se preporučuje maksimalna koncentracija”, podaci su RHMZ-a.

Kardiolog Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije Predrag Mitrović za “Vreme” kaže da, pošto je čovek direktno u vezi sa prirodom, svaka promena u atmosferskom pritisku utiče na telo i to je prirodna adaptacija, ali ovako brze promene nisu dobre i telo se ne može tako brzo i efikasno prilagoditi.

Šta se dešava kada se menja vreme ili vlažnost vazduha? Mitrović kaže da se krvni sudovi šire i skupljaju u zavsnosti od atmosferskog pritiska, te dolazi do oscilacije krvnog pritiska.

“Ako se uzme u obzir da bolesnici sa povišenim krvnim pritiskom čine čak 70 posto oboljenja kada su kardiovaskularne bolesti u pitanju, logično je da ćemo imati probleme, odnosno varijacije krvnog pritiska”, navodi karidolog.

Mnogo više meteoropata

Objašnjava da je u ovom trenutku veći problem što se javlja nova grupa ljudi koji reaguju samo na promenu vremena, a kada je vreme stabilno oni nemaju povišen krvni pritisak. Kaže da je to populacija koja svakako mora da se leči u trenutku kada je pritisak povišen jer mogu da nastanu i druge ozbiljne bolesti kao što je šlog ili nešto na samom srcu.

“Uvek smo imali meteoropate. Međutim, sada je mnogo veća ta populacija ljudi koji reaguju na ove brze promene vremena”, ukazuje naš sagovornik.

Na pitanje zašto je do toga došlo, Mitrović kaže da su u poslednjih pet, šest godina varijacije vremena u prelaznom periodu drastične, te da se sa plus pet stepeni u par sati temperatura menja na 20.

“Promena vremena je mnogo brža nego što je bila nekada. Naš organizam se tome prilagođava i verovatno ćemo vremenom mutirati, prilagoditi se. Međutim, za sada ne možemo tako brzo da se prilagodimo”, navodi Mitrović.

Ne izlaziti napolje

Kako građani mogu da se zaštite? Mitrović kaže da je savet da se ostane u zatvorenom prostoru jer će tako promena ići sporije, organizam će se lakše prilagoditi i neće doći do prvih velikih reakcija.

“Problem je sada neka srednja generacija. Ljudi od 40 do 55 godina jednostavno funkcionišu drugačije od starijih ljudi koji sede kod kuće i manje su aktivni. Srednja generacija je radno najaktivnija i oni teško da mogu da sede u zatvorenom prostoru i da iščekuju šta će biti sa vremenom, te se baš kod njih javljaju ti neki nagli skokovi pritiska”, ukazuje naš sagovornik.

Zaključuje da ukoliko se nagla promena temperature dogodi u toku radnog vremena, onda ne bi trebalo izlaziti iz poslovne prostorije.