I Erdogan i Imamoglu su poreklom iz regiona na istoku Crnog mora i obojici su im karijere ometali turski sudovi
Novoizabrani gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu pojavio se kao glavni izazov za vladavinu turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Ali, u nekim aspektima, Imamoglu prati korake Erdogana, koji je vodio grad devedesetih, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Obojica su poreklom iz regiona na istoku Crnog mora i obojici su im karijere ometali turski sudovi.
I Imamoglu i Erdogan su u mladosti bili fudbaleri.
Posle pobede na izborima u Istanbulu, Imamoglu koji ima 53 godine, budući je potencijalni kandidat za predsednika, kažu analitičari.
Birači su poslali direktnu poruku Erdoganu, rekao je Imamoglu nakon proglašenja rezultata.
„Oni koji tu poruku ne razumeju će na kraju izgubiti“, kazao je Imamoglu.
I Erdogan i Imamoglu imaju jednaku sposobnost da privuku glasače, ali se razlikuju politički.
Konzervativni birači mu doneli pobedu
Imamoglu, nekadašnji biznismen, kaže da su im ideje „potpuno suprotne“.
Otkako je došao na vlast 2002. godine, Erdogan je preoblikovao sekularnu državu svojom pobožnom vizijom svijeta.
Imamoglu je, sa druge strane, član izrazito sekularne Republikanske narodne partije (CHP), kojoj se priključio 2008.
Imamoglu je doživeo uspeh na izborima zbog toga što je uspeo da pridobije glasove i konzervativnijih birača.
Dokazao je to kada je pre pet godina pobedio Erdoganovu Partiju pravde i razvoja (AKP), što se smatralo njihovim najvećim porazom tokom dve decenije vladavine.
Sud u Turskoj je tu pobedu osporio u martu 2019. godine, ali je Imamoglu na ponovljenim izborima u junu pobedio sa još ubedljivijom razlikom.
Erdogan se vratio kada je reizabran za predsednika prošle godine, uprkos teškoj ekonomskoj situaciji i uprkos mnogim anketama.
Ali, Imamoglu je sada zadao novi udarac Erdoganu.
„Ovo je više od izbora za gradonačelnika, ovo šalje određeni način razmišljanja u istoriju. A ako bude poslat u istoriju, demokratija će ponovo oživeti, a pravo i prava će se oporaviti“, rekao je Imamoglu tokom kampanje.
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
