Prosveta
U Filološkoj gimnaziji polugodište traje do petka
Profesori Filološke gimnazije neće prihvatiti odluku Vlade Srbije da prvo polugodište završe 23. decembra zato što to ne bi bilo po zakonu
Istraga traje, Zaštitnik građana nije video propuste, ali pitanje je kako stražari u Padinskoj Skeli nisu imali pojma da trojica mladića strašno muče penzionera koji je kasnije preminuo. Sagovornici “Vremena” kažu da je osoblje zatvora potpuno zakazalo
Uprava za izvršenje krivičnih sankcija suspendovala je bivšeg upravnika Kazneno-popravnog zavoda u Padinskoj skeli Vladimira Bukvića i još deset zaposlenih u ovom zatvoru, zbog propusta koji su otkriveni unutrašnjom kontrolom. Povod je smrt penzionera početkom februara, za koju je javnost saznala mnogo kasnije.
„Zapisnikom o izvršenom inspekcijskom nadzoru utvrđeno je da je Bukvić nezakonito i nepravilno sprovodio rad u Zavodu zbog čega je suspendovan i udaljen sa posla i protiv istog je pokrenut postupak daljeg utvrđivanja odgovornosti“, kaže se u saopštenju.
Među onima koji nisu videli zlostavljanje, našla se i zamenica Zaštitnika građana koja je ovaj zatvor obišla samo dva dana pre nego što je penzioner podlegao povredama. U izveštaju nije zabeleženo da je on mučen i zlostavljan.
„Članovima monitoring tima pružene su tražene informacije, omogućen obilazak prostorija, uvid u zatraženu relevantnu dokumentaciju kao i nenadzirani razgovori sa osuđenim licima koji se nalaze u zatvorenom odeljenju. Profesionalno postupanje rukovodstva i zaposlenih tokom posete NMP predstavlja primer dobre prakse“, navodi se u izveštaju.
U izveštaju još piše i da je ova ustanova otvorenog tipa, kao i da se mere prinude retko primenjuju. Ni reči o čoveku koji je tih dana očigledno bio fizički loše, piše N1.
Razvoj patologije
Specijalni pedagog sa višegodišnjim iskustvom u radu sa bivšim zatvorenicima i maloletnim prestupnicima Boris Herman kaže za “Vreme” da postoje različiti faktori koji utiču na to da li će se neka patologija razviti.
„Ljudi se u zatvoru menjaju i dolaskom u instituciju svoje ponašanje prilagođavaju aktuelnoj situaciji, dnevni raspored promena emotivnog stanja počinje da se menja i odnos straha prema sreći i besu nije isti kao i na slobodi”, objašnjava Herman.
Prema njegovim rečima, to što se ovo dogodilo u ustanovi otvorenog tipa pokazuje da u toj instituciji rad osoblja nije bio na potrebnom nivou.
„Zbog toga se dogodio neoprostiv propust, ali sve je stvar okruženja. Ta tri momka bi u nekom drugom zatvoru bili možda žrtve, a ubijeni bi bio zlostavljač ako bi umeo da ubedi druge da mu pruže neophodnu podršku u tome”, kaže pedagog.
Prekršajci
Trojica mladića od po 20 i 21 godinu, osumnjičenih za ubistvo zbog prestupa u saobraćaju delili su ćeliju sa penzionerom koji je u Kazneno-popravnom zavodu u Padinskoj skeli ležao zbog neplaćene kazne od 30.000 dinara za bačenu petradu, a koja je probudila bebu iz komšiluka.
Taj penzioner nije kaznu odležao do kraja, jer je preminuo. Obdukcijom je ustanovljeno da je S.B. (74) život izgubio zbog unutrašnjih povreda i krvarenja. Njega su, kako se sumnja, danima tukla trojica zatvorenika S.S. (20), S. S. (21) i D. P. (21), mladići u punoj snazi. Osim što su ga tukli, oni su penzionera seksualno zlostavljali i tako mu naneli smrtonosne povrede.
Samo jedno u nizu pitanja koja se postavljaju je zašto su u istoj ćeliji 20-godišnjaci i penzioner, jer to inače nije praksa, a i po zakonu starost je jedan od parametara za razvrstavanje osuđenika.
„Naši zavodi su prenaseljeni i u okviru nekih zavoda imate tzv. odeljenja u kojima se nalaze prekršajci. Iako se vodi računa o uzrastu, postoje i neki drugi parametri poput pitanja bezbednosti i drugih potreba osuđenog ili odgovornog lica“, kaže kriminolog sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union Nikola Vujičić za RTS.
U pitanje se dovodi i razlog zbog koga je jedan penzioner završio iza rešetaka.
„Mogla je da se izrekne možda mera društveno korisnog rada, posebno kad imamo u vidu da je gospodin bio neko ko nije bio prethodno osuđivan, da je imao godine koje imao, da je u pitanju bilo samo ometanje javnog reda i mira“, rekla je Sonja Tošković iz Beogradskog centra za ljudska prava za javni servis.
Neretko građani Srbije umesto plaćanja kazne, biraju odlazak u zatvor. Neki će tako odlučiti jer nemaju novca, a neki iz inata.
„Nema spora i dileme da se za tako nešto ide u zatvor kao zamena za neplaćenu novčanu kaznu, druga stvar ove dileme i to treba da bude fokus, jeste pitanje bezbednosti zatvorenika i pritvorenika“, kaže pravnik Aleksandar Stevanović.
Nemešanje u svoj posao
U više od 20 kazneno-popravnih zavoda u Srbiji o bezbednosti brine oko 4000 čuvara. Oni su prvi koji bi trebalo da primete promene u ponašanju osuđenika i da reaguju.
„Odeljenje se nalazi na ulazu u zatvor, odmah desno od stražarnice”, rekao je ranije za “Vreme” bivši osuđenik Đorđe Vasiljević koji je u zatvoru proveo više od decenije, veliki deo tog vremena baš u Padinskoj skeli.
Kako kaže, u stražarnici su dva stražara, a Prekršajno odeljenje je odmah pored i nejasno mu je kako niko nije čuo ubijenog dok su ga cimeri premlaćivali.
„Pored toga, nije mi jasno kako niko nije primetio povrede, jer tamo ‘prekršajci’ izlaze do kapije po hranu. Nemoguće je da ga niko nije čuo. Nemoguće je i da niko ništa nije primetio. Problem je u tome što namerno niko nije hteo sve to da vidi“, dodao je Vasiljević.
Prema Vasiljevićevim rečima, ovde je zakazao kompletan društveni sistem, ne samo zatvorski.
„Penzioner je ubijen u Padinskoj skeli jer nažalost nije bio bitan nikome, i zato što se više od polovine stražara ‘ne meša’ u svoj posao. A ona trećina stražara koja je poštena, oni ne žele da se upliću kako bi sačuvali posao”, kaže Vasiljević, poučen iskustvom iz istog zatvora.
Profesori Filološke gimnazije neće prihvatiti odluku Vlade Srbije da prvo polugodište završe 23. decembra zato što to ne bi bilo po zakonu
Po oceni lingvista, sve izabrane reči oslikavaju društvo u kojem živimo, pa je zato nakon nadstrešnice, na drugom mestu reč „litijum“
Na Trgu Republike upaljene sveće u znak solidarnosti sa tugom Zagrepčana zbog nesreće u osnovnoj školi koja se desila u petak
Na sastanku Gradske komisije za spomenike ispostavilo se da čak ni članovi vladajuće stranke ne insistiraju na Šapićevom predlogu da se u Beogradu podigne spomenik Draži Mihailoviću
U petak, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao je da će se za subvencije za besplatan javni gradski prevoz iz budžeta Grada izdvajati par desetina miliona evra više nego do sada. Dok, sa druge strane stručnjaci tvrde da je budžet prazan, a odluka o besplatnom prevozu pogubna
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve