Agroekonomisti: Srbija bi mogla da izgubi prehrambenu sigurnost

Prvi objavljeni podaci nedavno završenog popisa poljoprivrede neprijatno su iznenadili agroekonomske analitičare iako su, kako sami kažu, očekivali negativne trendove i padove u ovoj oblasti. 

Kako piše RTS, za samo pet godina poljoprivredno zemljište je smanjeno za više od petine, dok je broj gazdinstava opao za 10 odsto.

 Najteža situacija je u stočarstvu. 

Ozbiljan pad u kolčini goveda i svinja

Agroekonomista Milan Prostran rekao je ranije za “Vreme” da je najizraženiji pad broja goveda i svinja.

“Ovo je samo kada je u pitanju 11 poslednjih godina. Devedesetih smo imali smo skoro 1.600.000 goveda i svinja je bilo preko 4,5 miliona”, navodi Prostran.

Kaže da je jedino broj košnica povećan, a da je sve ostalo je sa minusnim predznakom, “ali to nije meso, radi se o medu, a ne o mesu”.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022) svinja ima manje za oko 28 odsto, a goveda za oko 18.

Od najvećeg izvoznika, do deficita i uvoza

Srbija je nekada bila neto izvoznik mesa, izvozila je više mesa od pšenice, šećera, ulja, kako navodi naš sagovronik, a danas je meso na prvom mestu kao uvozna stavka.

Prostran je ukazao i da je ovo pitanje povećanja budžeta, te da je neohodno da sa sadašnjih blizu sedam odsto bude najmanje 10 odsto učešća u ukupnom budžetu.

“Da ne govorim o drugim posledicama zbog ovako smanjenog broja svih grla stoke. Na taj način smo pre svega smanjili proizvodnju organskog đubriva pa je kvalitet poljoprivrednog zemljišta počeo da opada”, rekao je ranije za “Vreme”.

Srbija će postati zavisna od uvoza

Stručnjaci upozoravaju i da bi Srbija mogla da izgubi prehrambenu sigurnost i postane zemlja koja je zavisna od uvoza hrane. 

Prosečno poljoprivredno gazdinstvo u Srbiji obrađuje 6,4 hektara, gaji jedno goveče, pet svinja, tri ovce, 43 komada živine i ima tri košnice pčela. Oni koji se bave poljoprivredom u proseku imaju 60 godina, dok je tek svaki jedanaesti nosilac gazdinstva mlađi od 40 godina. 

U ovoj grani radi ukupno 1.150.653-oje ljudi, što je 14 odsto manje nego 2018. kada je RZS radio anketu poljoprivrede.

Srbija mora da očuva prehrambenu sigurnost, a to ne može bez ozbiljne agrarne politike. 

Pred kreatorima agrarne politike je ozbiljan posao, a ne bavljenje samo pukim subvencijama, kažu stručnjaci.

Dodaju, oopis pokazuje ubrzani trend propadanja srpske poljoprivrede.