U Župi proslavljaju Svetog Trifuna i stari i mladi vinari, s tim što ovi potonji i studiraju enologiju u inostranstvu
Vinogradari i vinari 14. februara obeležavaju Svetog Trifuna, svog zaštitnika, a najviše u Župskom kraju. Opština Aleksandrovac je pozanta po proizvodnji vina i uzgoju vinograda – ima više od 80 registrovanih vinarija od kojih skoro polovina proizvodi veće količine vina.
Prema običaju današnjeg praznika, vinogradari rano ujutro izlaze u vinograde gde počinje prva rezidba za ovu godinu. Po tradiciji koja se u Župi prenosi godinama sa vinara na vinara, svake godine je neko drugi kolačar i nosi slavski kolač u vinograd. Ove godine, kolačar je vinarija Botunjac.
Običaji u vinogradu
Vinar Kosta Botunjac za “Vreme” kaže da se slavski kolač seče u vinogradu oko 11 sati.
“Tu će biti mala svečanost, kada se poslužuje i čaša vina”, kaže Botunjac, a nakon toga će svi zainteresovani otići u obilazak podruma Dragoljuba Markovića u Šljivovu. „To je čuveni podrum koji je uništen 1945. godine, a nakon obilaska ide se u kafanu kako bi se dalje slavilo.“
Njegov prethodnik, prošlogodišnji kolačar, Milan Spasić dodaje da se organizuju i humanitarne akcije, i naglašava da ta tradicija svakako treba da se održi.
Tradicija u porodici Spasić
Inače, tradicija je važna u porodici Spasić. Milanov sin, Aleksa Spasić, osma je generacija koja u njegovoj porodici proizvodi vino, i studira enologiju u Sloveniji,
Za „Vreme“ priča da se vino u njegovoj porodici pravi još od 1856. godine, za šta postoji i pisani dokument u Zavičajnom muzeju Župe. To je bio dokument o deobi imovine gde je pisalo koja bačva sa koliko akova (stara mera za tečnost) kom sinu ide.
“Kada se preračuna u litre, vidi se da su to bile ozbiljne količine vina“, kaže i dodaje da „danas naša vinarija ima ukupno kapaciteta za 200.000 litara“.
Pre Drugog svetskog rata ova porodica je proizvodila više vina nego danas. Tada su imali 28 hektara vinograda, danas imaju nešto više od osam. Nakon oslobođenja i dolaska komunizma oduzet im je veći deo imovine.
Aleksa priča da je njegov deda, strahujući da će mu oduzeti vinograde, smanjio proizvodnju vina. I tako je bilo sve dok njegov otac, Milan Spasić, kao sedma generacija u porodici koja proizvodi vino, 1999. godine nije zvanično osnovao vinariju Spasić. Onakvu, kakva je i danas.
Aleksa kaže da tehnologija proizvodnje vina napreduje iz dana u dan ,što je i bio jedan od razloga zašto je odlučio da studira u Sloveniji. “Slovenci se u velikoj mneri ugledaju na Italijane, a mislim da su Italijani najdalje stigli sa tehnologijom vina u svetu.”
Još devedesetih godina kada je tamjanika bila nepoznata sorta u župskom kraju, vinarija Spasić je sa vinarijom Minić razradila ovu sortu grožđa. Drugi vinogradari su od njih uzimali lozu za kalemove, i tako proiširili sortu.
Tamjanika
“Možemo da kažemo da je tamjanika odavde potekla, a sad ima i dosta klonova”, navodi naš sagovornik.
Vinarija Spasić danas najviše proizvodi tamjaniku i prokupac, a pored njih i rizling i kaberne. U planu je još jedna premium linija prokupca, ali i još neke sorte poput pinoara i jagode.
A svo ovo grožđe je, kaže Aleksa, ovako dobro zbog župske klima koja je specifična, ima blage zime i blaga leta, Župa je druga u Srbiji po broju sunčanih dana što je veoma povoljno za uzgoj grožđa.
“Ima velikog potencijala za dobro grožđe, a 90 posto kvaliteta vina dolazi iz kvaliteta grožđa, a 10 posto je onaj deo gde vinar može da se igra.”
“Onaj ko ostane zaglavljen u sferi traumatičnih doživljaja, ko stalno misli da, evo, dok razgovaramo o knjizi, nekom daju pogrešnu dijagnozu, nekog traljavo operišu, neko je na terapiji koja mu ne treba, nekom opada kosa, taj ima problem jer prestrašeno životarenje nije život, a psihoterapija je skupa stvar”
U potrazi za Tašanom premijera je Pozorišta “Bora Stanković” u Vranju, kojom 21. oktobra počinju “Borini dani”, u godini kad se obeležava 150 leta od rođenja pisca. U predstavi se prepliću Stankovićeva sudbina, njegova potraga za izgubljenom Tašanom, za dramom koju pokušava iznova da napiše, ali i za likom žene koja se iz lokalne vranjske mitologije preselila u literaturu. Tekst i režiju potpisuje Nebojša Bradić
Goran Bare, frontmen grupe Majke, preminuo je u Zagrebu 9. oktobra u 62. godini. Iza sebe je ostavio ne samo muzičko nasleđe od desetak albuma nego i, što je možda i važnije, pravoveran rokerski stav kao zalog budućim generacijama muzičara da mogu još uvek pevati i voleti i na našem jeziku
Od 1.858 brodova na 58. Barkolani u Trstu, najvećoj regati na svetu, Skiperi i polaznici IYT škole Sailing School Srbija zauzeli su 101. mesto
Željko Obradović vraća se u Beograd, ovog puta kao trener Panatinaikosa, u prvom susretu protiv Partizana od odlaska s klupe crno-belih. Arena je rasprodata, a večerašnji evroligaški duel donosi susret bivšeg trenera i kluba čiji je jedan od najznačajnijih ljudi u istoriji
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
