Mediji koji su pod kontrolom režima, kao i obično, izveštavali su jednim glasom: Rezolucija EP je ništavna stvar, ali predstavlja udar na suverenitet slobodarske Srbije (tako ništavna, a takva pretnja?), a Srbija je u Njujorku zabeležila ogromnu diplomatsku pobedu. Razume se, i oni koji ovo objavljuju znaju da je to koješta, ali sada je takav PR plan iz Vučićevog kabineta i samo ga treba slediti. A kakva je realnost i stvarno stanje na terenu
Rezolucija Evropskog parlamenta, koju je ova evropska ustanova izglasala u četvrtak 8. februara, prekrila je činjenicu da je dva dana ranije skarabudženo konstituisanje srpskog parlamenta.
Režim u Beogradu je požurio da, pre nego se oglasi Evropskog parlament, oformi novu skupštinu, a jedina je dilema bila hoće li opoziciona koalicija “Srbija protiv nasilja” uzeti mandate ili ne. A oni su to učinili položivši zakletvu u hodniku Doma Narodne skupštine, isto kao i poslanici opozicione koalicije “Nada”. Vlast ih je optužila da su se zakleli ne pred zastavom i Ustavom, nego pred “Šolakovim medijima”. Istina je da je, osim novinara iz Junajted medije, bilo i drugih izveštača koji su snimali događaje u holu Skupštine.
Vlast je reagovala svojom mini kampanjom u samom parlamentu i docnije u svim medijima koji su im pod kontrolom. Međutim, nije bilo mnogo vremena za priču – “kako ste uzeli mandate kada kažete da su izbori pokradeni”, jer se dogodilo glasanje u Evropskom parlamentu i dokument koji na najoštriji način do sada govori o stanju stvari u Srbiji. Kao što je poznato, traži se od izvršnih organa Evropske unije, od Evropskog saveta (koga čine lideri svih država članica) i Evropske komisije (Vlade EU), da pošalju u Srbiju međunarodnu verifikacionu misiju koja bi utvrdila šta je prethodilo i šta se dešavalo na izborima održanim 17. decembra 2023. godine.
POKLAPANJE S PREDUMIŠLJAJEM
Čini se, što je ocena mnogih posmatrača i stručnjaka upućenih u tematiku, da se vodi jedna vrsta užurbane politike kako bi se nešto učinilo do marta, kada će ovaj sastav Evropskog parlamenta biti raspušten, a EU će ući u kampanju za izbore u junu. Izgleda da su poslanici imali sluha za primedbe koje je predstavila opozicija uz pomoć nevladinih organizacija, a zasnovano na preliminarnom izveštaju misije ODIHR pri OEBS-u (Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za bezbednost i saradnju).
Vlast u Beogradu je, razume se, bila spreman na ovakav ishod iako su nedeljama pre toga bombardovali javnost pričama da se to neće dogoditi, da to nema nikakvog značaja i da je to, na kraju, dokaz izdaje opozicije i nevladinog sektora koji, nezadovoljni izbornim rezultatima, traže maltene vojnu intervenciju. I ne samo to: kako je vlast znala dve nedelje ranije kada će biti sednica EP na kojoj će biti izglasana ovako negativna i potencijalno teška Rezolucija po režim i Srbiju, oni su se bacili na posao i uspeli da zakažu za isti dan, 8. februar 2024, brifing u Savetu za bezbednost Ujedinjenih nacija sa temom stanja na Kosovu i Metohiji. Baš se lepo namestilo da istoga dana dolazi zahtev iz Evropske unije da se provere navodi o krađi izbora i da se na osnovu izveštaja međunarodne misije napravi novi izborni sistem u Srbiji (možda po uzoru na Severnu Makedoniju), a da vođa režima i glavni pregovarač Srbije sa Prištinom Aleksandar Vučić ekspresno odleti u Njujork na sednicu SB UN.
Poklapanje ova dva događaja bio je jasan signal medijima u Srbiji kako da izveštavaju i prate ih. Zasedanja Evropskog parlamenta skoro da nije ni bilo u vestima – osim kao izdaja opozicije i dokaz njihovog kvislinškog delovanja i karaktera – dok je minorni događaj iz Njujorka označen kao još jedna Vučićeva diplomatska pobeda na velikom terenu i pred očima “celog sveta”.
VUČIĆEV SMOKVIN LIST
U najavi sednice SB UN rečeno nam je da je odneta velika pobeda samim tim što je sednica otvorena za javnost, ali je javnost u Srbiji mogla da vidi i čuje samo Vučićev nastup, koji je govorio dva puta te večeri, a nije mogla da čuje nastupe Aljbina Kurtija i drugih koji su govorili tog popodneva u Njujorku. Vučićeva taktika bila je jasna: iskoristiti nevolju Srba na KiM zbog odluke Prištine da im uskrati isplate u dinarima i da zabrani dinar kao platežno sredstvo na KiM kao smokvin list za probleme do kojih u međunarodnoj javnosti može da dovede izrazito negativna Rezolucija EP i pomenuti zahtev da se sprovede međunarodna istraga zbog narušenog izbornog procesa. Pored toga, još gore, od Srbije se traži da pokrene reforme na koje se obavezala, kao i da dalja finansijska podrška bude uslovljena reformama i uljuđivanjem izbornog procesa na osnovu rezultata rada međunarodne komisije.
Vučić je, uz pomoć svoje medijske mašinerije, u potpunosti gurnuo u drugi i treći plan ono što se dešavalo u Strazburu guslajući o Kosovu i mučenom narodu nad kojim se sprovodi genocid, optužujući Kurtija za najteža krivična dela iz oblasti humanitarnog prava. U Njujorku se, razume se, ništa nije dogodilo jer Savet bezbednosti nije planirao da izda neku novu rezoluciju, niti da uradi bilo šta što bi uticalo na Kurtija i njegovu vladu da nešto zaista promene u svom ponašanju. To je bio brifing, sastanak zainteresovanih strana koje su obavestile ovu instituciju, svaka iz svog ugla, šta se dešava na KiM i to je to (ko želi da posluša čitavu sednicu može to da uradi na internet stranicama Ujedinjenih nacija).
ANA I PRELAŽENJE SVAKE MERE
Dok je Vučić “ratovao sa Kurtijem” na Ist riveru (reka na čijoj obali se nalazi zgrada UN u Njujorku, na Menhetnu), kod kuće je odbranu nacionalnih interesa vodila Ana Brnabić, što joj po formaciji i pripada. Tehnička premijerka je obilazila TV stanice, prosipala pohvale Vučiću i klevetala opoziciju. Uzgred, u ta dva segmenta mogao bi da se opiše i sumira njen celokupni nastup.
Ona je “pojačala retoriku” preko svake mere i teško je pratiti šta sve izgovara na TV Hepi, TV Prva, TV Pink i RTS-u. Pored toga, aktivna je na mreži “Iks” na kojoj nema granice. Otvoreno je počela da vređa sve koje ne podnosi, bilo da su iz medija, bilo iz opozicije. Uporedila je opoziciju sa insektima, nazvala ih je muvama… Možda bi valjalo da joj neko kaže da se to ne radi, da je prekardašila, ali teško da će se to dogoditi. Poput prave “šešeljevke”, njeni nastupi su sada zbir samohvalisanja, uvreda, kleveta i pretnji. Jedna od poslednjih je da će podneti ostavku ako bude međunarodne istrage o izborima u Srbiji, što, imajući u vidu ponašanje naprednjaka/radikala, može da znači samo da se ozbiljno sa tim računa i da se uveliko planira šta da se radi kada ta komisija dođe.
Mediji koji su pod kontrolom režima, kao i obično, izveštavali su jednim glasom: EP rezolucija je ništavna stvar, ali predstavlja udar na suverenitet slobodarske Srbije (tako ništavna, a takva pretnja?), Srbija je u Njujorku zabeležila ogromnu diplomatsku pobedu i pokazala da se pitanje budućnosti KiM vraća u SB UN gde imamo podršku Kine i Rusije. Razume se, i oni koji ovo objavljuju znaju da je to koješta, ali sada je takav PR plan iz Vučićevog kabineta i samo ga treba slediti.
KOME ŠTA PREDSTOJI
Međutim, realnost je nešto drugačija. I na samom brifingu u Savetu bezbednosti ambasadorka SAD je rekla da to nije mesto na kome će se rešavati budućnost Kosova i odnosa Srbije i Kosova i da već postoji dijalog pod pokroviteljstvom EU koji SAD podržavaju. A ako ta EU vidi Srbiju kao “pokvarenu državu”, u kojoj nema ni slobodnih izbora, pitanje je šta Srbija zaista može da očekuje kao ishod dijaloga i da li sada i od koga može da traži pomoć za Srbe na Kosovu koji su se našli na udaru Prištine.
Vučić i dalje igra na kartu izdržljivosti i dugovečnosti. Popušta koliko god može da ne bi sebi zatvorio sva vrata na Zapadu i računa sa tim da će i narod na KIM biti strpljiv i da neće krenuti masovnije da se iseljava. Iako je njegova Srpska lista posle Banjske desetkovana i izbijeni su im svi opstrukcioni mehanizmi iz ruku, polurasistička politika i retorika Prištine oslobađa prostor za Vučićevo delovanje, a samo je pitanje da li će i narod nekako to da preživi. Kurti se uporno pokazuje kao najbolja Vučićeva karta na KiM, ne na nivou očuvanja uticaja Srbije u pokrajini, nego očuvanja Vučića kao političkog faktora. Jednostavnije: ovakav Kurti drži u životu prisustvo Vučića kada je KiM u pitanju.
Uporedo s tim, opozicija bi trebalo da vidi kako da dalje “komunicira” Rezoluciju EP i da se potrudi da njeni argumenti odu dalje od Evropskog parlamenta. Da li će to činiti kroz nastupe na konferencijama srodnih partija ili kroz inicijative u Briselu i zemljama članica, videćemo, ali svakako da veliki posao tek predstoji ako se želi doći do nekog rezultata iz trenutnog stanja.
Treba i ljudima u Srbiji objasniti kakve bi negativne posledice mogle da budu ako Vučić i režim nastave sa ovakvom politikom, ali treba objasniti i evropskoj javnosti i evropskim političarima kako izgleda i kuda Srbiju vodi ovakva politika. Vučiću treba predah od sveta, on se zato raduje izborima u EU i SAD, igrajući na kartu promena koje bi mogle da smanje i neutrališu pogled ka njegovoj vladavini. Voleo bi i da stane rat u Ukrajini i da se sve vrati “na staro”, ali tog starog više nema i teško je verovati da bi u skorije vreme Rusija mogla opet da bude kredibilan partner EU i SAD.
Za početak, moraće sve da uradi ako dođe međunarodna misija: da je ugosti kako treba, da napravi ambijent u kome on ne bi bio imenovan kao akter izborne krađe, jer bi to sa njega skinulo pritisak. Pored toga, trebalo bi da usvoji nova pravila ponašanja, da smanji medijsku i institucionalnu represiju da bi se reklo da su izborni uslovi sada bolji. Opozicija, s druge strane, treba da traži više prisustva u institucijama kada je reč o izborima i da dobije više mesta u medijima. A to, bez promene vlasti, već izgleda ko nemoguća misija.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Da li je tačno to što tvrde opozicionari, ali i politički analitičari, ne samo domaći, da posle Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, naprednjačkim izbornim prevarama i katastrofalnom stanju demokratije u našoj nesrećnoj zemlji – ništa više neće biti isto? Verovatno jeste, ali čak i ako ovaj dokument predstavlja, kako neki vele, “početak kraja Srpske napredne stranke”, to ne znači da se konac agonije u kojoj živimo nazire negde već iza sledećeg ćoška i da će sve proći bez ozbiljnih turbulencija
Kako će poslednja Rezolucija Evropskog parlamenta o situaciji u Srbiji uticati na kreditni rejting Srbije i zaduživanja tokom 2024? Ovo je važno pitanje, jer Srbiji predstoji period značajnih javnih investicija. Predviđa se da će udeo investicija u BDP-u iznositi oko 26,5 procenata u 2024/2025. godini, što je porast sa 18,2 procenta u periodu 2010–2019. godina. Kako je poznato, javne investicije se u Srbiji uglavnom finansiraju zaduživanjem, a ono zavisi od kreditnog rejtinga zemlje. Na kreditni rejting najviše utiču nestabilnost, politička ili ekonomska. Rezolucija ne može da destabilizuje situaciju u Srbiji, ali najavljuje da neka buduća možda može
Pribeovi izveštaji, rađeni u dvema susednim zemljama, pokazali su se kao korisni alati za ocenu i vođenje reformi, pružajući jasne smernice za poboljšanje u ključnim oblastima. Međutim, njihov uspeh u velikoj meri zavisi od političke volje i sposobnosti zemalja da potrebne, duboke i održive reforme sprovedu. Znajući da ovdašnjim vlastima nedostaje politička volja, šta bi sa ocenama Pribeovog tima trebalo da učine građani i međunarodna zajednica
