Od marta bi trebalo da stupi na snagu slobodno tržište rada između Srbije, Severne Makedonije i Albanije. To je pohvalno, kaže ekonomista Saša Đogović za „Vreme“, ali krnje jer druge zemlje Zapadnog Balkana ne učestvuju
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Skoplju da bi od 1. marta trebalo da stupi na snagu potpuno slobodno tržište rada među zemljama Otvorenog Balkana, kao i da će to doprineti boljem poslovnom ambijentu i prevazilaženju problema sa radnom snagom.
To bi značilo da se građani Srbije, Albanije i Severne Makedonije slobodno mogu zapošljavati u bilo kojoj od ovih zemalja.
Ekonomista i urednik publikacije „Strateo“ Saša Đogović za „Vreme“ kaže da „svaku vrstu regionalne saradnje treba pozdraviti jer doprinosi i jačanju poverenja među građanima Zapadnog Balkana“.
On zaključuje da je za Srbiju, kao najveće tržište u regionu, ovakva inicijativa dobra stvar. Posebno zato što će u narednom periodu postojati velika potražnja za radnom snagom u građevinarstvu i hotelijerstvu, zbog mnogih najavljenih projekata.
Podsećamo, u subotu je predstavljen plan „Srbija 2027 – skok u budućnost“, u kome je Vučić najavio i skok plata i penzija, otvaranje 14 fabrika i 487 kilometara puteva.
Krnja inicijativa
Đogović ipak kaže da je ovo krnja inicijativa, za razliku od Berlinskog procesa koji je okupljao i druge zapadnobalkanske zemlje, ali nije proguran dovoljno.
„Postoji otklon Bosne i Hercegovine (BiH) od Otvorenog Balkana, kao i, da kažemo po našem, pokrajine Kosovo, pa je u tom smislu inicijativa nepotpuna. Sada bi je trebalo obuhvatiti upravo kroz berlinski proces kako bi sve ostale zemlje pristupile jedinstvenom tržištu radne snage“, kaže Đogović.
Razlozi zbog koji navedene zemlje odbijaju da pristupe inicijativi su brojni. Kako objašnjava Đogović, problem je jer se ne zna šta se krije iza te inicijative, posebno kada iz zvaničnog Beograda dolaze ideje o „srpskom svetu“ i kada nema katarze u vezi sa bliskom prošlošću iz devedesetih godina.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
