Sigrid Kag je iskusna diplomatkinja i bila je na brojnim visokim funkcijama u Ujedinjenim nacijama. Od danas ova Holanđanka će u ime Ujedinjenih nacija upravljati humanitarnom pomoći za Pojas Gaze. Ova pozicija će verovatno biti ekstremni izazov za nju, piše Dojče vele
Zadatak je ogroman. Čak i pre nego što je Hamas, koji je klasifikovan kao teroristička organizacija od strane Izraela, EU, SAD i drugih zemalja, napao Izrael 7. oktobra, dobrih 80 odsto stanovništva u Gazi zavisilo je od humanitarne pomoći.
Uništena infrastruktura u Gazi
U međuvremenu, bombardovanje i kopnena ofanziva izraelske vojske, koja traje dva meseca, uništili su velike delove infrastrukture u Pojasu Gaze. Borbe na tom području, koje ima samo 360 kvadratnih kilometara, dovele su do internog raseljavanja stotina hiljada ljudi.
Prema navodima lokalnoh Ministarstva zdravlja, kojim rukovodi Hamas, u izraelskom bombardovanju i ofanzivi do sada je pobijeno preko 20.000 ljudi.
Izraelska vojska očekuje da bi borbe mogle da potraju mesecima, što znači da će skoro svi od 2,3 miliona stanovnika Gaze zavisiti od humanitarne pomoći tokom cele godine.
Istovremeno, u Izraelu postoji zabrinutost da bi međunarodne isporuke humanitarne pomoći mogle biti iskorišćene za dopremanje oružja, municije i goriva za borce Hamasa u Pojas Gaze.
U ovom teškom okruženju, Sigrid Kag ima zadatak da koordinira i nadgleda međunarodnu pomoć – i da etablira mehanizam UN za ubrzanje isporuke pomoći preko država koje nisu uključene u sukob.
Savet bezbednosti UN se dugo borio da donese rezoluciju koja poziva na „bezbednu i neometanu isporuku humanitarne pomoći velikih razmera“ u Gazu. Usvojena je krajem decembra, a sa njom i nova funkcija Sigrid Kag.
Povratak u UN
Kag je jedna od vodećih političarki u Holandiji. Ona pripada levo-liberalnoj stranci D66 i obavljala je nekoliko najviših političkih funkcija u zemlji. Bila je zamenica šefa vlade, te ministarka finansija i spoljnih poslova za vreme dugogodišnjeg premijera Marka Rutea.
Međutim, nakon raspada vladine koalicije i raspisivanja novih izbora krajem novembra, majka četvoro dece najavila je povlačenje iz holandske politike. Kag i njenoj porodici je ranije nekoliko puta prećeno – uključujući i pretnje onih koji negiraju postojanje korona virusa.
No, pauza očigledno nije dugo trajala. Kada 8. januara Kag preuzme dužnost u UN, vratiće se zapravo na staro radno mesto. S obzirom da je studirala arabistiku, decenijama je radila za UN i imala nekoliko visokih pozicija u svetskoj organizaciji.
Od 1994. do 1997. bila je šefica za odnose sa donatorima u Agenciji Ujedinjenih nacija za pomoć palestinskim izbeglicama na Bliskom istoku (UNRWA) u Jerusalimu. Kasnije je, između ostalog, bila šefica regionalne direkcije Unicefa za Bliski istok i severnu Afriku u Amanu.
Pre desetak godina predvodila je zajedničku misiju Ujedinjenih nacija i Organizacije za zabranu hemijskog oružja za uništavanje sirijskog hemijskog oružja, nakon čega je postala specijalna predstavnica UN za Liban.
Žena „koja nikad ne spava“
Kag je dokazana ekspertkinja za Bliski istok. Tečno govori šest jezika, uključujući arapski. I decenijama je u braku sa Palestincem Anisom al Kagom. On je u vreme palestinskog lidera Jasera Arafata bio zamenik ministra za međunarodnu saradnju u Palestinskim autonomnim vlastima.
Kasnije je Al Kag osnovao Međunarodni forum za mir, čiji je cilj promovisanje dijaloga između Izraelaca i Palestinaca, Evropljana i mediteranskih zemalja, kao i sprovođenje projekata kulturnog, ekonomskog i društvenog razvoja.
Međunarodne diplomate su Kag posebno hvalile za rad na uništavanju zaliha hemijskog oružja u Siriji, zbog čega je dobila nadimak „Gvozdena žena“.
Navodi se da je sirijski diplomata jednom rekao da je Sigrid Kag „žena koja nikada ne prestaje da radi i praktično nikada ne spava“.
Kritika izraelskih doseljenika
Međutim, njeno imenovanje nije samo pozitivno primljeno u Izraelu. Razni mediji u zemlji izvestili su da je Kag u prošlosti više puta kritikovala izraelsku politiku.
Kao zamenica premijera Holandije, više puta se sukobila sa svojim šefom Markom Ruteom zbog njegove navodne proizraelske politike.
Jednom je navodno izraelske doseljenike opisala kao „ilegalne koloniste na zaplenjenoj zemlji“.
Odnosi Izraela sa UN ne smatraju se napetim tek od govora generalnog sekretara UN Antonija Gutereša. U Jerusalimu na se na UN kritički gleda zbog stabilne propalestinske većine država sa globalnog juga u Generalnoj skupštini UN.
Sigrid Kag će stoga morati da uloži mnogo diplomatskog napora da bi pružila humanitarnu pomoć ljudima u Gazi. Verovatno neće mnogo spavati ni na svom novom poslu.