Član Komisije za proveru doktorskog rada Jelene Trivan povukao se zbog "zdravstvenog stanja". To vraća rad Komisije na početak. U autorskom tekstu za "Vreme" drugi članovi Komisije opisuju kako vlast tako može u nedogled da sprečava da se ospori nečija titula
Od našeg imenovanja za članove Stručne komisije za utvrđivanje neakademskog ponašanja pri izradi doktorske disertacije „Biblioteke i multikulturalnost“, rada kojim je gospođa Jelena Trivan stekla doktorsku titulu, do formiranja komisije u punom sastavu, prošlo je više od osam meseci. Dva člana sa fakulteta i jedan ispred univerziteta izabrani su odmah. Osam meseci je trebalo da Nacionalni savet za visoko obrazovanje (NSVO) imenuje svog člana.
I dok smo se nas troje kolega ispred fakulteta i univerziteta poznavali na osnovu publikacija i sa konferencija, ime člana ispred NSVO, Borivoje Baltezarević, bilo nam je novo. Na internetu se mogla naći informcija da je gospodin Baltezarević titule mastera i doktora nauka stekao na Univerzitetu Megatrend, a radi na Institutu za srpsku kulturu u Prištini sa sedištem u Leposaviću.
Poznanici sa Univerziteta u Beogradu su nam o radu sličnih komisija rekli da očekujemo da NSVO sabotira rad komisije. Njihov član će se stalno razboljevati, a onda podneti ostavku, pa onda tako i sledeći. Za sada su u pravu. Neposredno pred prvi sastanak komisije, gospodin Baltezarević nas je obavestio o sprečenosti usled „aktuelnog pogoršanja (njegovog) zdravstvenog stanja“. Nakon toga je potpuno nestao.
Kada smo usaglasili tekst izveštaja, i kada je pozvan na ličnu i akademsku etiku – prihvativši članstvo, preuzeo je odgovornost da se izjasni o izveštaju koji smo pripremili – obavestio nas je da je već ranije NSVO-u podneo ostavku na članstvo u komisiji. Komisiju o tome nije obavestio, a kamoli ponudio obrazloženje.
Ostavka jednog člana vraća proceduru na formiranje komisije. Odugovlačenjima imenovanja, i menjanjem člana – NSVO ostvaruje svoju moć da potpuno onemogući univerzitet u negovanju akademske čestitosti i obezbeđivanju kvaliteta naučnog i nastavnog rada.
Kontradikcije
Zašto sistem ne funkcioniše? Ima li NSVO interes da sabotira postupak ispitivanja neakademskog ponašanja?
Osobe koje se služe neakademskim ponašanjem u sticanju akademskih titula često su politički funkcioneri ili javne ličnosti bliske vlasti. Kada se prekršaj dokaže, vlast gubi na popularnosti, pa joj je u interesu da to spreči. NSVO je organ vlade, i ona tako ima i motiv i sredstvo da spreči funkcionisanje ovog mehanizma.
Univerzitet je univerzitet samo ako je autonoman: slobodan da sam sobom upravlja nezavisno od političkih institucija. Učešće vlasti preko NSVO u postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja direktno poništava autonomiju univerziteta. Ono omogućava političarima da nekažnjeno trgovinom uticajem obezbeđuju diplome i zvanja – što diplome i zvanja devalvira i narušava standarde vrednovanja i ocenjivanja, a time i kvalitet i kredibilitet univerziteta.
Učešće NSVO u proceduri preispitivanja disertacija nema ni pravno opravdanje. Država određuje standarde i akredituje univerzitete koji ih ispunjavaju, ali ne učestvuje u radu univerziteta na ispunjenju tih standarda. Tako je i u razvijenijim i funkcionalnijim državama čija rešenja naš pravni sistem po pravilu preuzima, od Nemačke i Austrije, preko Francuske, Velike Britanije do Sjedinjenih Država.
Posledice
Još jedan način mešanja vlasti u borbu univerziteta sa neakademskim ponašanjem realizuje se na planu posledica takvog ponašanja. Odluka Ustavnog suda iz jula prošle godine univerzitetima spori pravo da oduzimaju titule – čak i kada se utvrdi da je neko zvanje stekao prevarom, ne ispunivši propisane uslove i ne stekavši potrebna znanja i veštine. Obrazloženje Ustavnog suda je da takvi postupci imaju prirodu etičkih mera, ali da njihove posledice menjaju radno-pravni status osobe kojom se bave.
Ustanovljenje neakademskog ponašanja nije isključivo, pa ni prevashodno etičko pitanje. Primarno je da se njime utvrđuje da student nije stekao znanja i veštine koje diploma garantuje. U posledicama, nema razlike između nosioca diplome stečene neakademskim ponašanjem i nosioca falsifikovane ili kupljene diplome. I kao što se potonje dve mogu poništiti, na istim osnovama i iz istih razloga mora biti moguće da se poništi i ona prva.
Posledice koje oduzimanje titule ima na radno-pravni status nosioca upravo su cilj oduzimanja. Nosilac titule u medicini bez odgovarajućih znanja i veština ne sme da bude u situaciji da leči ili podučava studente i organizuje zdravstveni sistem. Nosilac diplome u građevini koji nema odgovarajuća znanja i veštine ne sme da bude u situaciji da projektuje stambene zgrade ili mostove ili podučava (buduće) inžinjere. Ograničavanje radno-pravnog statusa takvih lica od vitalnog je interesa za zdravlje i bezbednost građana i za funkcionisanje društva.
Relevantni parametri o kojima je Ustavni sud odlučivao identični su u stotinama drugih država, ali je u svim državama sveta za koje se ti podaci mogu naći, uključujući one sa najdužom pravnom tradicijom, oduzimanje diploma pravno prihvatljivo, i u ingerenciji univerziteta koji su ih izdali. Da li greši naš Ustavni sud ili ekvivalentni organi stotina manje korumpiranih država?
Neophodno je da se sve tri grane vlasti vrate u okvire razuma, kao i dobre prakse potvrđene u brojnim državama i sistemima – i ostave univerzitetima da sami raspolažu svojim diplomama ne samo kada ih dodeljuju, već isto tako onda kada ih oduzimaju, ili utvrđuju osnove za to oduzimanje.
Boban Arsenijević, profesor Univerziteta u Gracu
Snežana Samardžija, profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji
Građani širom Srbije su simboličnom petnaestominutnom tišinom odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Iako je u medijima bliskim vlasti akcija predstavljena kao „nasilje“, u Leskovcu su se protestu pridružili i gradonačelnik Goran Cvetanović, član SNS-a, i direktori javnih preduzeća
Nakon pobune univerzitetskih profesora protiv zakonskih izmena koje bi omogućile da ministar obrazovanja po sopstvenom nahođenju stranim fakultima dodeljuje dozvolu za rad, Vlada je povukla svoj predlog. Vučić je zbog toga bio baš ljut. Šta je sve bilo sporno u Predlogu zakona
Kako je moguće da brzi voz iz Beograda za 12 časova stigne tek do Valjeva? Problemi na pruzi, neorganizovanost, kvarovi i manjak informacija napravili su od jednog običnog putovanja pravu dramu
Buru u prosveti izazvala je najava dolaska stranih fakulteta bez akreditacije, zbog čega je Univerzitet u Beogradu zapretio „privremenom obustavom rada“. Vlast je ubrzo popustila, a premijer Vučević je saopštio da se predlog zakona povlači „zbog nezapamćenih pritisaka i ucena“. O problemima u prosveti u novom broju „Vremena“ govore bivša rektorka Ivanka Popović i bivši ministar prosvete Srđan Verbić
Za godinu dana zabeleženo je 350 ubistava trans osoba u svetu, što je za deset odsto više nego prošle godine, saopštio je Beograd Prajd
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
