Kaptagon je davno nastao kao lek, ali je odavno i zabranjen. Omiljen je u Siriji, gde ga koriste vojnici pre borbe. Veruje se da Sirija podržava proizvodnju i rasturanje po svetu, kako bi pribavila svež novac. Sada je i u Nemačkoj zaplenjena veća količina
Nemački carinici su kod Ahena pronašli tovar kaptagona od trista kilograma. Taj tovar droge vredan je oko šezdeset miliona evra na crnom tržištu. To je najveća zaplena kaptagona u Nemačkoj, piše Dojče vele.
Kaptagon, poznat još i kao „kokain za sirotinju“, jedna je od droga koju koriste mladi širom Bliskog istoka i severne Afrike. Nekada izdavan kao lek, kaptagon je u većini zemalja postao ilegalan 1986. godine i povučen je iz medicinske upotrebe.
Međutim, njegova nedozvoljena verzija pojavila se ponovo u istočnoj Evropi i na Bliskom istoku početkom milenijuma.
Šta je uopšte kaptagon?
Kaptagon je naziv psihoaktivnog leka koji je prvobitno proizveden u Nemačkoj, gde su ga doktori uglavnom prepisivali kao lek za ljude s poremećajem pažnje.
Njegova današnja upotreba sasvim je drugačija. Mladi na Bliskom istoku najčešće ga koriste kao drogu koja se konzumira na žurkama. Postoje podaci da tu sintetičku drogu koriste i vojnici u ratu u Siriji kako bi smanjili umor i poboljšali borbene performanse.
Tableta kaptagona sadrži fenetilin, sintetički amfetamin, kofein, kao i druge stimulanse.
Koliku zavisnost stvara kaptagon?
Njegovi efekti na nervni sistem slični su onima koje stvara amfetamin. Euforija, poboljšane fizičke i mentalne sposobnosti, kao i povećana budnost.
Međutim, intenzivna upotreba nosi rizik od srčanih problema i oštećenja kognitivnih funkcija. Takođe stvara i efekat zavisnosti.
Glavni problem je što neke od tableta koje se proizvode u nelegalnim laboratorijama sadrže velike količine fenetilina, sintetičke droge iz porodice kojoj pripada i amfetamin.
Gde se proizvodi kaptagon?
Tokom poslednje decenije, Sirija je postala najveći proizvođač i izvoznik kaptagona, zbog čega je često nazivaju i „narko-državom“ Bliskog istoka. Vlada Velike Britanije procenjuje da se oko 80 odsto kaptagona u svetu proizvede u toj zemlji.
Popularnost te droge u Siriji naglo je porasla posle talasa demonstracija 2011. godine u okviru tzv. „Arapskog proleća“.
Mnogi svetski mediji navode da sirijska farmaceutska industrija olakšava sve faze proizvodnje i krijumčarenja kaptagona. Predsednik Sirije Bašar al Asad negira da njegova vlada ima bilo kakvu vrstu profita od te droge.
Mnogi tvrde da je kaptagon postao ekonomska slamka spasa za sirijsku vladu koja je pod međunarodnim sankcijama još od izbijanja rata 2011. godine. Procenjuje se da je samo u 2021. trgovina kaptagonom u Siriji dostigla vrednost od 5,3 milijarde evra. Droga se pretežno izvozi u zemlje Persijskog zaliva skrivena u proizvodima poput žitarica i voća.
Gde se sve kaptagon izvozi?
Iako sve zemlje u neposrednoj blizini Sirije imaju stroge zakone i oštre kazne po pitanju krijumčarenja droge, kaptagon se i dalje švercuje u velikim količinama.
Jedna od zemalja koja je odlučna da stane na put ilegalnoj trgovini je Jordan. Ministar spoljnih poslova te zemlje izjavio je u julu ove godine da je tokom poslednje dve godine zaplenjeno više od 65 miliona tableta kaptagona.
Glavni razlog tako efikasne zaplene jeste to što jordanska vojska protiv krijumčara droge duž granice sa Sirijom sprovodi politiku „pucaj da ubiješ“.
Da li se kaptagon širi i na druga mesta?
Pouzdani statistički podaci o rasprostranjenosti kaptagona širom sveta ne postoje. Međutim, vlada zabrinutost da on postaje sve veći problem i u evropskim zemljama.
Novi izveštaj Evropskog centra za praćenje droga i narkomanije sugeriše da bi Evropa mogla da postane ključna tranzitna zona za kaptagon koji je namenjen Bliskom istoku.
Članice Evropske unije su u periodu od 2018. do 2023. godine zaplenile oko 127 miliona tableta (1.7 tona). Više od polovine te količine zaplenjeno je odjednom u Italiji 2020. godine. Sa novom zaplenom u Nemačkoj, ukupna količina prešla je dve tone.
Dodatni problem je to što se kaptagon proizvodi i u EU, uglavnom u nelegalnim laboratorijama u Holandiji.
B.G./DW
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Ukrajina je u noći na ponedeljak ispalila više od 800 dronova na Rusiju, njih oko 600 je ciljalo Moskvu. „Ovo je jedan od najmasovnijih napada dronovima u novijoj istoriji”, izjavio je moskovski guverner
Zahvaljujući Rusiji Severna Koreja danas ima više novca, ali novi sjaj Pjongjanga ne znači i bolji život za većinu stanovništva
Nafta koja jedva prolazi kroz Ormuski moreuz primorava zemlje Persijskog zaliva da preusmeravaju izvoz ka Crvenom moru, dok se razmatraju i novi naftovodi koji su i skupi i rizični
Ruske snage jutros su raketama napale Kijev, nakon što je Ukrajina prethodnog dana izvela udare na ruski vojni aerodrom i raketni centar duboko na teritoriji Rusije
Na mestu domova koje su stanovnici Marijupolja izgubili u ruskim napadima danas niču nove zgrade u koje se useljavaju Rusi. Bivši stanovnici tvrde da se tako brišu tragovi rata i potiskuje lokalno stanovništvo
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
