Krstaški pohod holandskog Trampa

Za “Vreme” iz Amsterdama

Iza šanka su gomile flaša, po zidovima su fudbalski dresovi sa potpisima i navijački šalovi raznih timova. U pabu De Zemeuv, u amsterdamskoj Četvrti crvenih fenjera, okuplja se vesela družina.

Konobarica, ofarbana u plavo, ima 67 godina i uskoro bi mogla u penziju. Danas je ushićena. Bila je među 2,3 miliona glasača koji su prošle srede glasali za radikalnog desničara Gerta Vildersa. “On će pomoći da stariji imaju bolje zdravstveno osiguranje”, kaže žena dok toči pivo.

Za šankom je tridesetogodišnja gošća, kaže da je službenica u administraciji u Hagu, sedištu holandske vlade. Puši cigaretu i negoduje: “Ne mogu da verujem da je taj kreten pobedio.”

Cela Holandija je podeljena poput malog paba. Jedni su puni nade zbog pobede decenijskog autsajdera Vildersa, drugi su besni i plaše se. Ali, svi su u šoku jer sa ovakvim ishodom izbora niko nije računao.

Vildersova Partija za slobodu, čiji je on predsednik i jedini član, tako da je nesmenjiv, osvojila je 37 mesta u parlamentu koji broji 150 stolica. Tako je kontroverzni populista i večiti “borac protiv islama” postao predvodnik najjače političke opcije u tradicionalno liberalnoj Holandiji.

To je naišlo na oduševljenje u evropskoj familiji desničara koji su, od Marin le Pen do Viktora Orbana, čestitali Vildersu što je i u Holandiju doneo “vetar promene”. Čestitka iz Mađarske mora da je posebno prijala – Vildersova supruga je bivša mađarska diplomatkinja.

Zabrinutost prevazilazi granice Holandije jer se Vilders, baš kao Orban i novi slovački premijer Robert Fico, protivi daljoj podršci Ukrajini i važi za naklonjenog Kremlju.

Iza Vildersa su ostali levo-liberalna koalicija koju predvodi bivši evropski komesar Frans Timermans sa 25 mesta u parlamentu, te do sada vladajuća Narodna partija sa svega 24 mesta. Tu je i nova socijalno-konzervativna stranka Novi društveni ugovor sa 20 mandata, dok je ostatak parlamenta podeljen na brojne stranke i strančice.

“HOLANDSKI TRAMP”

Kao da ni sam Vilders (60) nije očekivao pobedu. Možda je zato izabrao skromnu pozornicu za postizborno slavlje – mali kafić u Sheveningenu, predgrađu Haga gde je čuvena pritvorska jedinica Haškog tribunala.

Uz nešto balona, radnika obezbeđenja i policajaca, tu je jedva ugurana malena bina. Vilders je bio uzbuđen, ali nije mogao da sakrije iznenađenje kad su stigle prve izlazne ankete da obznane njegov trijumf.

“Sad više ne mogu da nas ignorišu”, rekao je Vilders. Decenijama etablirane holandske stranke nisu htele da čuju za njega i njegovu politiku. Za Vildersa se pak čulo u celom svetu zbog oštre retorike protiv izbeglica i doseljenika, namere da ruši džamije ili zabrani Kuran, ili zbog nazivanja klimatskih promena “besmislicom”.

Natapirana plava kosa nije jedini razlog što ga je svetska štampa prozvala “holandskim Trampom”.

Kod kuće je poznat po zapaljivim izjavama. Nazivao je Marokance “ološem”, posebno njih, jer pola miliona ljudi marokanskih korena živi u Holandiji. Islam je opisivao maltene kao nacizam.

Vildersova averzija prema islamu je navodno počela kad je jedan holandski građanin marokanskog porekla ubio reditelja Tea van Goga 2004. godine, nezadovoljan kako Van Gog kritikuje islam u filmovima. Vilders je proveo dve godine u Izraelu što je, kako kaže, oblikovalo njegove stavove.

I sam se našao na meti islamskih fundamentalista. Zbog pretnji, dve decenije života je proveo pod neprestanom policijskom zaštitom.

“Ne želimo nikakve diktate neizabranih evrokomesara o klimi ili nitratima, o njihovoj mržnji protiv farmera ili o tome da moramo primati izbeglice”, napisao je Vilders u manifestu svoje stranke.

Time se osvrnuo na to što Brisel godinama primorava Holandiju da smanji intenzivno stočarstvo zbog kojeg je tle zagađeno nitratima. Stoga su ove godine u Holandiji bili ogromni protesti farmera koji su takođe uticali na ishod izbora (vidi “Vreme” 1645: “Traktorima i kravama na Hag”).

“Holandija na prvom mestu”, kaže Vilders, podražavajući tako parolu Donalda Trampa “America first”. Vilders bi da zaustavi “azilni cunami”, koji okrivljuje za gotovo sve društvene probleme, od kriminala do manjka stambenog prostora.

Partija za slobodu obećava bolju socijalnu negu, niže poreze i deset hiljada novih policajaca. Ali, pred ove izbore, Vilders kao da je namirisao da bi mogao doći u situaciju da bude premijer, pa je radio na tome da bude prihvatljiviji drugim strankama.

Nije pominjao rušenje džamija i zabranu Kurana, ukidanje dvojnog državljanstva, a pogotovu nije pominjao “Nexit”, kako se naziva eventualni izlazak Holandije iz Evropske unije.

POLITIČKI ZEMLJOTRES

Kako su inače liberalni Holanđani tako masovno glasali za tvrdog desničara? Poznavaoci prilika kažu da su mnogi iskoristili svoj glas kao protest, iako se ne slažu sa svime što Vilders zagovara. Na površinu je pokuljalo nagomilano nezadovoljstvo decenijom vladavine konzervativno-liberalne Narodne stranke za slobodu i demokratiju čije je vodeće lice bio odlazeći premijer Mark Rute. Stranka je uživala podršku srednje i više klase i krupnog biznisa.

Vildersovi glasači mahom govore o previsokim porezima za običan narod, dugim potragama za stanom koji mogu sebi da priušte ili o čekanju na zdravstveno osiguranje. Tište ih poskupljenja, konkurencija na tržištu rada i rast stope kriminala.

To se sve pripisuje Ruteovoj partiji, čije su koalicione vlade često padale prethodnih godina. U Holandiji gde se, slično kao u Srbiji, izborne liste sastoje od brojnih partija, uobičajene su široke koalicije kako bi se skupila većina. Holandski izborni sistem praktično nema cenzus – u parlament se može ući sa samo jednim poslanikom, ako se osvoji 0,67 odsto glasova.

Ruteovi kabineti su padali zbog neslaganja oko klimatske politike, migracija kao i skandala sa isplatama socijalne pomoći. Poslednji udarac za Rutea bili su protesti farmera, koji su se ranije ubrajali u njegovo biračko telo.

Na prevremene izbore se išlo pošto je letos vlada pala upravo na pitanju migracije. Jedna liberalna i jedna hrišćanska stranka odbile su da podrže Ruteov predlog da se ratnim izbeglicama onemogući doseljavanje porodica.

Pitanje migracija ove godine je zasenilo čak i proteste poljoprivrednika. Prošle godine se u Holandiju doselilo oko 400.000 ljudi, mahom iz Ukrajine i Poljske. Istovremeno, računa se da zemlji nedostaje oko 390.000 stambenih jedinica.

Vilders to sve svaljuje na migrante i očito mu mnogi birači veruju. Levičari u zemlji pak kritikuju dosadašnje vlasti jer su stanovanje predale u ruke stranih investitora i ugrozile prava stanara u poređenju sa vlasnicima.

KRAJ DOSADAŠNJEG PORETKA

Pobeda Gerta Vildersa ubrzava kolaps posleratnog političkog poretka u Holandiji. Tri velike političke struje – hrišćansko-demokratska, socijaldemokratska i liberalna – dale su sve holandske premijere do sada. Sada nemaju većinu ni sve tri zajedno.

To je vidno potreslo Fransa Timermansa, lidera levo-zelene koalicije. On je isprva emotivno pozvao birače da zbiju redove i “brane demokratiju i vladavinu prava”. Timermans je rekao da nikad ne bi podržao Vildersa da postane premijer.

Organizovana su manja okupljanja u Utrehtu i Amsterdamu, bastionima socijaldemokratije, na kojima se protestovalo protiv Vildersove isključive politike. Ljudi u Amsterdamu dali su podršku grupama za koje se sumnja da će biti na Vildersovoj meti – migrantima, muslimanima, pripadnicima LGBTQI zajednice.

Udruženja Marokanaca, Turaka i drugih muslimana u Holandiji izrazila su ozbiljnu zabrinutost zbog pobede Partije za slobodu. Plaše se da će se diskriminacija samo pojačati.

No, izborno veče bilo je tek početak političke vreve u Holandiji. Vildersu trebaju najmanje dva krupna koaliciona partnera, ili pak niz manjih, što nikad nije zgodno jer je nestabilno.

Vilders bi preferirao saradnju sa Narodnom strankom, koja je do sada vladala, no njena nova liderka Dilan Jesilgoz odbacuje mogućnost da bude deo kabineta koji vodi Vilders. Za sada radikalni desničar ima sigurnu podršku jedino radikalnog Pokreta farmera i građana, koji ima svega sedam poslanika.

Zamisliva je i centristička vlada koja bi zaobišla Vildersa, a koju bi predvodio Frans Timermans. Nisu isključeni ni novi izbori, ako svi razgovori propadnu – do tada bi moglo da potraje.

Nakon velikog trijumfa, Vilders je rekao da je spreman na kompromis o svom antiislamskom stanovištu. Čak je rekao da će biti premijer svih “holandskih građana” bez obzira na to gde su im koreni.

Na Tviteru gde ima 1,2 miliona pratilaca – i odvojeni nalog za svoje dve mačke – Vilders je u subotu oštro kritikovao stranke koje ne žele da sarađuju s njim. “Danas, sutra ili prekosutra, Partija za slobodu će biti deo vlasti i ja ću biti premijer ove predivne zemlje”, obećao je on.