Foto: Marija Janković
Baze podataka pokazuju da su proizvodi u vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara isporučeni u Rusiju preko srpskih kompanija, iako se radi o robi koja je stavljena na listu "visoko rizičnih proizvoda" i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji, javlja Radio Slobodna Evropa
Na šestom spratu zgrade u Ulici Nikole Marakovića u beogradskom predgrađu Rakovica, izgrađenom sedamdesetih godina registrovana je firma „Kominvex“. Reč je kompaniji koja je od početka invazije na Ukrajinu do avgusta 2023. za manje od godinu i po dana u Rusiju izvezla robu u vrednosti većoj od 140 miliona dolara, pokazuju podaci do kojih je došao Radio Slobodna Evropa.
Trećina izvezenih proizvoda, odnosno roba vredna više od 50 miliona dolara, prema carinskim oznakama su elektronske komponente koje se nalaze na sankcijama Evropske unije jer mogu biti korišćene u vojnoj industriji. Brojevi govore o velikoj trgovinskoj firmi, ali na zgradi gde je registrovana ne postoji nikakva oznaka. Niko ne odgovara ni na interfon, ni na zvono ispred vrata stana broj 36.
Prema istraživanju RSE, „Kominvex“ je jedna od više desetina kompanija koje su registrovane u Srbiji a koje su od početka rata, od februara 2022. izvozile proizvode u Rusiju. Na osnovu podataka iz baza o međunarodnoj trgovini, RSE je analizirao više od 14.000 pošiljki koje su u Rusiju stigle u ovom periodu.
Firma „Kominvex“ je osnovana 2005. godine. Do prošle godine delatnost joj je bila trgovina na veliko delovima i opremom za motorna vozila. Na sajtu firme i danas se nudi prodaja anlasera i alternatora za teretna i privredna vozila. Prema istraživanju RSE, posao sa traktorima nije proizvodio minuse.
Podaci iz finansijskih izveštaja firme koji su objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre (APR) Srbije, pokazuju dobit od 67 dolara u 2018. godini. Tokom 2021. dobit je bila oko 1.600 dolara.
Sve se menja 2022. Tada je „Kominvex“, nakon plaćanja svih obaveza i poreza, imao čistu dobit od 1,5 miliona dolara, odnosno hiljadu puta više u samo jednoj godini. Podaci APR-a pokazuju da su se prihodi od prodaje robe uvećali skoro hiljadu puta, prenosi RSE.
Ove baze pokazuju da su proizvodi u vrednosti od najmanje 71,1 milion dolara isporučeni preko srpskih kompanija, iako se radi o robi koja je stavljena na listu visoko rizičnih proizvoda i nalaze se na sankcijama koje su Evropska unija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji.
Srbija se od početka rata u Ukrajini do danas nije usaglasila ni sa jednom odlukom o sankcijama Rusiji. Višemesečno istraživanje RSE otkriva kako su u ovakvom vakumu, bez zakonskih ograničenja, pojedine srpske firme zaradile milione. Kako je pokazalo istraživanje RSE, do kupaca u Rusiji su preko srpskih papira stizali najsavremeniji tehnološki proizvodi.
U nekim slučajevima radilo se o robi najvećih američkih proizvođača mikroelektronskih kompjuterskih delova kao što su „INTEL“ ili „AMD“. Pojedine srpske firme pojavljuju se i kao izvoznici delova za avioindustriju Rusiji. Reč je o robi koja je od početka agresije na Ukrajinu pod strogim sankcijama. Mehanizmi i rute preko kojih pošiljke putuju su različiti.
Podaci RSE ukazuju i da je deo robe proizvedene na Zapadu, preko papira srpskih firmi reeksportovan u Rusiju iz država istočne Azije. Analizom podataka baza „ImportGenius“ i „Sinoimex“ RSE je utvrdio da je od početka invazije na Ukrajinu, u Rusiji carinjeno na hiljade različitih proizvoda koje su izvezle srpske firme. U ovu trgovinu najčešće su se uključivale javnosti nepoznate firme.
Najveće pošiljke ovih proizvoda u Rusiji su primile dve firme „Bitteria“ i „Velestor“, pokazuju podaci baze „Sinoimex“, piše RSE. „Bitteria“ se od 14. septembra 2023. godine nalazi na listi sankcija SAD, kada je na dugačku listu OFAC-a stavljeno još 100 drugih privrednih subjekata i osoba.
Ceo tekst pročitajte na RSE.
M.J./RSE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
