„Mama mama mama“, uzdisao sam i stenjao, „mama-mama“, a krupne su mi se suze – napokon, napokon! – jedna za drugom slivale niz obraze kao da nikada neće stati“
Romanom „Duhovi“ (Laguna, 2023) Vladimir Arsenijević je završio tetralogiju koja nije samo izvrsno literarno štivo o jednoj generaciji, već i svedočanstvo o vremenu, društvenom razvoju, fizionomiji nekoliko naših decenija. Započeo je gromoglasnom nagradom za prvi deo „Potpalublje“ koji je tada mladom, nepoznatom piscu 1994. doneo Ninovu nagradu. Da bi delo sazrelo i bilo dostojno dovršeno autoru je bilo potrebno tri decenije.
Arsenijević je svoje četiri knjige ironično nazvao „sapunskom operom“, što je gorka šala na sopstveni i na račun svog dela. Ničeg „sapunkskog“ nema u ovom ozbiljnom, zahtevnom i važnom štivu. Čitalac mora toj lektiri da posveti punu pažnju, ali ako to učini neće samo uživati, nego i bolje razumeti svet oko sebe i sebe u njemu.
Svako će čitajući Arsenijevića nešto dobit prizivajući duhove – aveti – koji more sve nas zajedno. Suočavajući se sa njima lakše ćemo ih se oslobađati. Ukoliko je to uopšte moguće.
Predstavnici generacije Arsenijevićevih junaka koji su preživeli poznanstvo sa opojnim drogama oplakujući drugarice i drugove koji su stradali, podsetiće se kako je to bilo dok su prolazila kroz strašne izazove. Ko nema takva iskusta, kao ja, na primer, upoznaće se na impresivnan način sa tragedijom zavisnosti, ali vezanom za mesto i vreme koje joj je naročito pogodovalo. Ko poznaje Beograd kakav ja poznajeme, sagledaće ga iz drugačije perspektive, za koju nije ni naslućivao da postoji.
U delu „Duhova“ koji odvodi u ratove u Bosni oni su prikazani toliko brutalnim, neshvatljivo sadističkim, na način na kakav do sada nigde nisam naišao, a da autor pritom ne navija ni za jednu stranu, iako posmatra samo iz vizure junaka srpske nacionalnosti.
Čitaocu pomaže ritam rečinica koji se najbolje oseća ako sam sebi čita glasno. Nemojte da se stideti ako to činite, i ja tako ponekad proveravam neke pasuse, iako mislim da sam zaista iskusan čitalac. Posle dugačkih, složenih rečenica nailazi nekoliko kratkih od jedne ili dve reči. Čini se da se posle vijugave, brze, planinske reke sve razrešava iznenadnim vodopadom. Kliznite niz te kaskade.
Na kraju te knjige, završavajući četvoroknjižje, Arsenijevićev junak rida nad lešom svoje majke, sa kojom se mnogo svađao, nije hteo ili nije umeo da je razume. „’Mama mama mama’, uzdisao sam i stenjao, ‘mama-mama’, a krupne su mi se suze – napokon, napokon! – jedna za drugom slivale niz obraze kao da nikada neće stati.“
Ja tu mamu shvatam i kao Srbiju.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ministarka Snežana Paunović, žena sa fantazijama o etničkom čišćenju, godinama je primala državnu platu u Apoterskoj ustanovi Peć – koja nije postojala
Dok se skoro kao javna tajna tretira da će rektor Vladan Đokić biti nosilac Studentske liste, on je već krenuo u svojevrsnu kampanju. A to je i logično, ocenjuje Đorđe Vukadinović
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
