Početkom ove godine istraživači su se začudili kada je Australijski tradicionalno konzervativni regulator za lekove odobrio korišćenje psihodelika u svrhu pomoći terapijskim sesijama.
Ovom odlukom se psilocibin pronađen u pečurkama koristi kod ljudi sa depresijom kod kojih nije delovala regularna terapija. Takođe, to će dozvoliti i da se MDMA, poznatija kao izvorni ekstazi u formi tablete, koristi kod pacijenata sa post-traumatskim poremećajem, prenosi BBC.
Ove promene stupile su na snagu u subotu, kada je Australija zvanično postala prv zemalja koja je klasifikovala psihodelike kao lekove na nacionalnom nivou.
Dok će dostupnost ovih lekova na početku biti limitirana, a lekovi skupi, mnogi eksperti i pacijenti se raduju ovom postignuću. Međutim, glavne medicinske organizacije su pozvale na opreznost.
Slučaj Marjane Beugois
Marjani Beugois je dijagnostikovana teška depresija 2017. godine.
„U dva meseca izgubila sam mamu, baku, voljenog kućnog ljubimca i raskinula sam vezu,“ priseća se ona.
Nije mogla da jede, da se tušira, niti da izađe iz kuće u Melburnu, prepisani antidepresivi su je „bacali u zombi stanje“, nije mogla da plače, da se uteši ili oseća bolje.
„I dalje sam odlazila u krevet moleći se da se ne probudim“, kaže ova četrdesetdevetogodišnjakinja.
Počela je da istražuje i došla do alternativnih terapija psiloholicibinom na klinici u Amsterdamu, ali je bila nepoverljiva.
„Nikada nisam uzimala ni drogu ni piće i kao savetnik za zavisnost uvek sam bila protiv toga,“ navodi Marjana Beugois. Međutim, kako je očajnički želela da pobegne od lečenja koje joj nije pomagalo, 2018. godine se prijavila na kliniku.
Psiholicibin se konzumirao u čaju. „Boje su postale mnogo živopisnije. Osetila sam se snažno i ponovo povezano sa svetom, toplo i komforno. I sada dok pričam o tome, emotivna sam, to je bilo ogromno, prelepo iskustvo bezuslovne ljubavi.“
Tri terapije kasnije, osećala se izlečenom. „Mogla sam da se smejem, da osetim sreću, i da bistre glave nastavim sa dnevnom rutinom. Kada sam došla kući, prijatelji su mogli da vide da moje oči opet sijaju.“
Kome je još pomoglo?
Kada je Glen Bojs predložio terapeutu mikrodoziranje psihodelicima da proba da leči tešku depresiju, njegov terapeut je bio skeptičan.
„Rekao mi je da to nije nešto što on radi, ali da ne može da me spreči,“ kaže Bojs. Tridesetrogodišnji veteran kaže da je osećao „dugotrajni PTSD“ iz vremena koje je proveo u vojsci, tokom lokdauna zbog kovida u Sidneju.
Posle 10 nedelja mikrodoziranja i terapije, crvene regije na skenovima njegovog mozga koje su pokazivale blokade su se raščistile. „Mogao sam ponovo da razmisljam jasno.“
Zbog malog broja zemalja koje su počele da koriste ove supstance u kliničkoj upotrebi na nacionalnom nivou, broj ljudi koji su iskusili terapiju psihodelicima je veoma mali.
Pionirski poduhvat
Profesor Dejvid Nat, načelnik Neuropsihofarmakologije na britanskom Imperial koledžu u UK, čestitao je Australiji na „vodećoj ulozi u svetu na ovom vitalnom inovativnom tretmanu.“
Istraživač psihodelika i psihijatar dr Ben Sesa je za BBC opisao ovaj poduhvat kao pionirski. Sesa je dao otkaz u britanskoj Primarnoj kliničkoj organizaciji za psihodelike i provešće narednih 18 meseci u Australiji kako bi učestvovao u trening programu.
Druge zemlje su istraživale psihodelike kao pomoć iz saosećajnosti, uključujući Švajcarsju, Kanadu i Izrael – gde su regulatori za lekove doneli slične odluke, ali ne na nacionalnom nivou kao Australija.
Klinike koje koriste psihodelike legalno rade i na Jamajci i Kostariki.
Kako će Australija izdavati recepte za oba leka, i po kojoj ceni, tek će se videti i posmatrati.
M.J./BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
