Evropska unija bori se već godinama da umanji razoran uticaj brze mode. Evropski parlament izglasao je danas na tu temu Izveštaj o strategiji EU-a za održive i tekstilne proizvode koji mogu da se recikliraju. U okviru novih pravila o ekodizajnu pregovara se o zabrani uništavanja neprodate robe.
“Proizvodnja odeće se od 2000. do 2015. godine udvostručila, a trajnost proizvoda se smanjila za trećinu. To je, između ostalog, dovelo do toga da se godišnje odbaci neverovatnih 11 kg odeće po osobi, a odevni predmeti se nose u proseku svega 7-8 puta”, rekla je iz perspektive Odbora za zaštitu potrošača hrvatska evroparlamentarka Biljana Borzan.
Ona je rekla da je takva situacija neodrživa i da između ostalog, Izveštaj poziva na uvođenje digitalne deklaracije preko koje će se lako saznati relevantne podatke o proizvodu: na primer gde je i kada je napravljen, od kojih materijala i može li se reciklirati.
H&M i Zara i Amazon spaljuju neprodatu robu
Izveštaj poziva na zabranu spaljivanja neprodate i vraćene tekstilne robe na nivou Unije. Do sada su velike količine viška i zalihe koje se ne mogu prodati, kao i povraćaji, dovodili do uništavanja potpuno upotrebljivih tekstilnih proizvoda.
“Trenutno se u okviru novih pravila o ekodizajnu pregovara zabrana uništavanja neprodate robe. Brendovi koji se povezuju s takvom praksom su H&M i Zara, kao i Amazon radi porasta online trgovine, ali i luksuzni brendovi poput Burberrya kako bi zadržali visoke cene svojih proizvoda. Prema nekim procenama samo u Nemačkoj se godišnje uništi neprodate robe u vrednosti sedam milijardi evra”, kaže Borzan.
Brza moda uništava i okeane
Borzan objašnjava da zbog “fast food” načina funkcionisanja modne industrije i do 35 odsto globalne mikroplastike ispuštene u okeane potiče iz sintetičkih tekstilnih proizvoda, a između 200.000 i 500.000 tona svake godine uđe u globalnu morsku okolinu.
Obračun sa kompanijama koje kriju podatke
Evropska unija se takođe nada da će se obračunati sa kompanijama koje obmanjuju potrošače lažnim tvrdnjama da njihovi proizvodi štite životnu sredinu.
Takođe žele da spreče green washing praksu, da neke kompanije prilikom reklamiranja proizvoda ističu njihove ekološke karakteristike, a prećutkuju one koje štete životnoj sredini.
Proizvođači će morati da osiguraju da odeća koju prave bude ekološki prihvatljiva i održiva. Takođe bi trebalo više da informišu kupce o tome kako da ponovo koriste, popravljaju i recikliraju svoju odeću.
Samo jedan odsto reciklirane odeće u svetu
Procenjuje se da se u svetu reciklira manje od jedan odsto sve odeće.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, industrija odeće u Evropi ima četvrti najveći uticaj na životnu sredinu i klimu, a premašuju ga samo hrana, stanovanje i transport.
Z.S./BBC/N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
