Hanuka ili Hag haurim, jevrejski praznik slobode i svetlosti, počeće večeras kada zađe sunce, i trajaće do 26. decembra. Hanuka se slavi u znak sećanja na trogodišnji oslobodilački rat, odnosno oslobođenje Jerusalima 165. godine pre nove ere, kada je „ponovo upaljeno kandilo, a idoli izbačeni iz Hrama“. Tokom osam dana trajanja ovog praznika u jevrejskim porodicama pali se osam sveća na osmokrakom svećnjaku.
Rabin Jevrejske zajednice u Srbiji Isak Asiel kaže da paljenje sveća označava jednu borbu koju su Jevreji u drugom veku pre Nove ere započeli protiv grčke civilizacije. „Grci su videli da Jevreji crpe snagu iz svog učenja iz Tore i zabranili su proučavanje Tore, da drže Šabat i da se obrezuju i uveli su kip boga Zevsa, koji je bio potpuna antiteza politeizmu onog vremena. Grci su pokušali da ih pretope, ali nisu uspeli“, objašnjava on. Dodaje da je „mala Judeja uspela da nadvlada jednu moćnu carevinu i kada su ušli u hram našli su ulje u jednom neotvorenom ćupu koji je nekim čudom učinio da svećnjak koji je bio u hramu gori osam dana“. „Mi od tada slavimo praznik. Osam dana palimo sveće, prvog dana palimo jednu sveću, i svakog dana po jednu sveću. Razlog je što se u svetosti uvek uspinjemo, a nikada ne silazimo. Suština je da jedan mali plamičak može da se razgori u vremenu kada mislite da vas je obuzeo potpuni mrak“, kaže Asiel.
Napominje i da je ovo radostan praznik, tokom koga deca svaki dan dobiju po neki mali poklon. „U Bibliji je broj sedam savršenstvo fizičkog sveta, a broj osam je uvek duhovna sfera“, objašnjava rabin. Običaji za ovaj praznik su i da se jede napravljeno nešto na ulju – krofne ili latkes, jelo od krompira. Isak Asiel poručio je svima da nikada ne treba očajavati, jer ako je ostao plamičak nade on se može razbuktati.
M.T./FoNet