U trenutku kad je umrla Elizabeta Druga, kraljica Velike Britanije i Severne Irske, njen sin, dosadašnji princ od Velsa, postao je kralj Čarls Treći.
Čarls je prestolonaslednik koji je najduže čekao na krunu.
Jedna od njegovih prvih odluka bila je da će vladati kao Čarls Treći, a neće uzeti neko drugo od svojih imena – Filip, Artur ili Džordž. Njegov deda, Džordž Šesti zvao se Albert, ali je on izabrao da vlada pod jednim od svojih srednjih imena.
Kamila, kraljeva supruga, dobiće titulu Kraljica supruga, a princ Vilijem koji je sada prestolonaslednik, naslediće očevu titulu vojvode od Kornvela.
Pristupni savet
Čarls će biti zvanično proglašen kraljem 24 sata nakon majčine smrti u palati Sent Džejms u Londonu, ispred Pristupnog saveta.
Pristupni savet je ceremonijalno telo koje se sastoji od članova Tajnog saveta, grupe viših poslanika, bivših i sadašnjih, i kolega – kao i nekih viših državnih službenika, visokih komesara Komonvelta i gradonačelnika Londona.
Na sastanku će smrt kraljice Elizabete objaviti lord predsednik Tajnog saveta (trenutno poslanica Peni Mordant), a proglas će biti pročitan naglas.
Formulacija proklamacije može da se promeni, ali je tradicionalno bila serija molitava i zaveta, kojima se pohvaljuje prethodni monarh i obećava podrška novom.
Ovaj proglas potom potpisuju brojne visoke ličnosti uključujući premijera, kenterberijskog nadbiskupa i lorda kancelara.
Kralj ne prisustvuje ovom sastanku.
On će biti prisutan na sledećem sastanku Pristupnog saveta, obično dan kasnije, kako bi kao novi kralj dao izjavu, u skladu sa tradicijom koja datira još od početka 18. veka. Nakon toga sledi javno proglašenje novog kralja Čarlsa Trećeg.
Prvi put od 1952. godine pevaće se himna „Bože čuvaj kralja“ a ne kraljicu.
Krunisanje
Krunisanje, simbolični vrhunac proglašenje Čarlsa za kralja, neće biti uskoro – kraljica Elizabeta je nasledila tron u februaru 1952. godine a krunisana je tek u junu naredne godine.
Čarls će biti četrdeseti monarh koji će biti krunisan u Vestminsterskoj opatiji. Na vrhuncu ceremonije, kanterberijski nadbiskup će staviti krunu Svetog Edvarda na Čarlsovu glavu – krunu od punog zlata, koja datira iz 1661. godine, i koju monarh nosi samo u trenutku samog krunisanja. Teška je 2,23 kilograma. Novi kralj položiće krunisanu zakletvu pred svetom koji ga posmatra.
Tokom ove složene ceremonije on će dobiti kuglu s krstom i skiptar kao simbole nove uloge.
Čarls je postao šef Komonvelta, udruženja 56 nezavisnih zemalja i 2,4 milijarde ljudi. Za 14 od ovih zemalja, kao i za Veliku Britaniju, kralj je šef države. Ove zemlje, poznate kao kraljevstva Komonvelta, su: Australija, Antigva i Barbuda, Bahami, Belize, Kanada, Grenada, Jamajka, Papua Nova Gvineja, Sveti Kristofer i Nevis, Sveta Lucija, Sent Vinsent i Grenadini, Novi Zeland, Solomonska ostrva, Tuvalu.
Čarls je takođe usvojio simboličku poziciju poglavara nacije, što znači da postaje simbol nacionalnog identiteta, jedinstva i ponosa. On predstavlja kontinuitet i slavi izvrsnost u ime zemlje.
Kralj podela ili jedinstva
Kralj Čarls III je preko noći je postao jedan od najbogatijih ljudi u Engleskoj. On će dobiti državni grant, koji pokriva troškove njegovih službenih dužnosti i iznosi 86,3 miliona funti (99,2 miliona dolara) za finansijsku godinu 2021/2022. Preuzeće Kraljevsku kolekciju, koja uključuje jednu od najvrednijih umetničkih kolekcija na svetu. Takođe preuzima Vojvodstvo Lankaster, ogromno imanje od više od 10.000 hektara zemlje, vrhunske nekretnine u Londonu i portfelj investicija.
Tradicionalno, novi monarh bi trebalo da se preseli u Bakingemsku palatu, ali 2011. godine, BBC je izvestio da Čarls razmišlja da premesti ceo svoj dvor u Vindzor, u rezidenciju u Berkširu. To bi bila dramatična i kontroverzna promena.
Mediji pišu da on izaziva veće podele ne samo zbog svojih iskrenih stavova, već i zbog lošeg ukusa koji je još uvek ostao od njegovog oštrog razvoda od njegove izuzetno popularne prve žene, Dajane
S.Ć./BBC/ CNN
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
