Poslednja žrtva rata klanova u nizu je Goran Vlaović (38) zvani Goro. Bio je povezan sa Škaljarskim klanom i, kako mediji navode, “čovek od poverenja” naširoko poznatog kriminalca Filipa Koraća. Goran Vlaović bio je crnogorski državljanin iz Herceg Novog, ubijen je u Hrvatskoj, a sahranjen je u ponedeljak pre podne na Novom bežanijskom groblju u Beogradu.
Do grobnog mesta sanduk sa njegovim telom ispratilo je tek dvadesetak ljudi. Najbliži članovi porodice i prijatelji kod groba su se zadržali veoma kratko. Vlaović je toga dana sahranjen pre svih, posle njegovog ispraćaja usledilo je još devet sahrana na istom groblju, kako pokazuje i veb-sajt o rasporedu sahrana i kremacija u Beogradu. Međutim, na oglasnoj tabli Novog bežanijskog groblja ime pokojnika Gorana Vlaovića vreme sahrane jedini su izostavljeni.
Da su i život i sahranjivanje pripadnika klana visokorizični pokazuje i to što je ukop Vlaovića prethodno bio zakazan za subotu. Prema pisanju medija, otkazan je iz bezbednosnih razloga, samo nekoliko sati pre donošenja sanduka u kapelu. Naime, postojala je sumnja da bi neko od visokopozicioniranih pripadnika klana ko dođe na sahranu mogao da postane sledeća žrtva. Na brisanom prostoru groblja bio bi laka meta za snajper u rukama nekog plaćenog ubice.
LIKVIDACIJE KRIMINALACA I SAHRANE: I to ne bi bio prvi put da groblje postane mesto likvidacije. U sećanju je ostala slika kada je po toplom junskom danu 2018. godine, tokom sahrane Dragoslava Galeta Miloradovića, ubijenog kuma Luke Bojovića, za kovčegom išao i muškarac, okružen telohraniteljima i zaklonjen sa nekoliko crnih kišobrana. Bio je to Veljko Banović Votka (45), pored Filipa Koraća, takođe blizak saradnik Luke Bojovića. Prema rečima očevidaca, crni kišobrani zapravo su bili otporni na metke i najčešće se koriste za zaštitu državnika. Osim što se sumnjalo da je Banović, dok je bio u povorci, na nišanu snajpera, kasnije se ispostavilo da ga je tada nadgledala i policija. Mesec i po kasnije uhapšen je u Holandiji u saradnji srpske i holandske policije zbog trgovine kokainom i pranja veće količine novca.
Likvidacija tokom sahrane prvi put je u istoriji srpskog podzemlja zabeležena 14. januara 2017. godine u Sopotu. Hicima iz snajpera tada je na mesnom groblju, dok se vraćao sa sahrane svog prijatelja, ubijen Milomir Jovanović (46). Jovanović se dovodio u vezu sa Dejanom Stojanovićem Kekom, nekadašnjim vođom novobeogradskog klana, koji je u bekstvu od 2006. godine. Keka je godinama bio označen i kao jedan od glavnih ljudi u klanu “Amerika”, koji povezuje kriminalce sa Balkana u rasturanju kokaina iz Južne Amerike po Evropi.
Prema pisanju medija, Milomir Jovanović je bio uključen u distribuciju narkotika na Novom Beogradu. Navodno je devedesetih godina bio uključen i u trgovinu devojkama iz istočne Evrope. Pola godine pre nego što je ubijen, Jovanoviću je, zbog neraščišćenih računa oko trgovine kokainom, u Češkoj nestao brat. Od tada su trojica telohranitelja svuda išla sa njim, pa ipak od snajpera nisu mogli da ga zaštite.
Približno sličan incident odigrao se na groblju u Baru 2016. godine, kada je grob Luke Đurovića, koji je važio za vođu jedne od kriminalnih grupa iz ovog crnogorskog grada, dignut u vazduh. Eksplozija je odjeknula na gradskom groblju Gvozden brijeg, a rezultati istrage su pokazali da je bomba najverovatnije aktivirana daljinskim upravljačem.
Luka Đurović poginuo je 2013. godine u saobraćajnoj nesreći kod tunela Vrmac u Kotoru. Prema navodima policije, on je bio vođa najjačeg kriminalnog klana u Baru, a sarađivao je i sa Lukom Bojovićem.
U Srbiji je pažnju javnosti izazvalo i ubistvo Zorana Davidovića Ćande (28) i njegovog prijatelja Ivana Stojanović a (29) 23. marta 2000. godine kada su se vraćali iz Novog Sada sa sahrane Branislava Lainovića Dugog. Oni su, po tada novom “beogradskom receptu”, izrešetani sa oko 50 metaka iz kalašnjikova iz automobila u pokretu.
NE VIDIMO SE U ČITULJAMA: U odnosu na devedesete, najnoviji talas kriminala pokazuje da su se promenile i čitulje. Decenijama su se porodica i poznanici utrkivali ko će da objavi veću čitulju kada se dogodi ubistvo nekog značajnijeg pripadnika klana. Ipak, klanovi se menjaju, pa tako i čitulje. Posle ubistva Gorana Vlaovića, u dnevnoj štampi osvanula je tek nekolicina čitulja, bez slike, bez prezimena, a ožalošćeni su se potpisivali nadimkom.
Strah ili diskrecija, šta je uzrok konspirativnih čitulja, pa i sahrana pod misterioznim okolnostima?
Mediji pišu da je Vlaović živeo “ispod radara” iako je bio “mozak”, odnosno bankar klanova koncentrisanih oko škaljarske grupe. Međutim, prema rečima beogradskih policajaca, Goran Vlaović samo za medije nije bio vidljiv. Voleo je život na visokoj nozi i najviše vremena je provodio u Italiji i na Ibici, gde je navodno imao i kuću.
U trenutku ubistva bio je s jednom učesnicom rijalitija “Parovi” koji se emitovao na TV Happy. Vlaović je vozio ferari i nosio garderobu najskupljih brendova. Poslednjih šest meseci važio je za bonvivana noćnog života srpske prestonice. Vreme je provodio u elitnim klubovima okružen starletama i tajnim agentima bezbednosnih službi. Možda je upravo to jedan od razloga što se Vlaovićeva slika ne objavljuje ni u čitulji, niti je tabloidima dostavljaju “pouzdani izvori”. Možda mnogi nisu svesni ni s kim su sedeli u društvu.
UBICE ZA JEDNOKRATNU UPOTREBU: Goran Vlaović bio je u društvu i na plaži Zrće na ostrvu Pagu i kada ga je pogodio metak. Jedan hitac iz pištolja glok pred brojnim očevicima u njega je ispalio, kako se sumnja, Duško Tanasković (28) iz Kragujevca.
Bilo je to još jedno ubistvo na Balkanu u poslednjih nekoliko meseci kada je u ime moćnika iz senke pucao plaćeni ubica amater. Ova pojava zapala je za oko svim istražiteljima u regionu. Policijski inspektori kažu da je zavladao novi trend u podzemlju, a to su “ubice kamikaze”. Iako Balkan obiluje iskusnim pucačima koji su prošli i ratišta 90-ih i koji godinama važe za neuhvatljive, poslednje mafijaške likvidacije čine neiskusni mladići koji po pravilu brzo bivaju uhapšeni ili identifikovani.
Duško Tanasković se, prema podacima iz istrage, pola minuta posle likvidacije Vlaovića vratio na mesto zločina kako bi se uverio da li je obavio posao. Gotovo istovremeno udarcima o kamen počeo je da uništava telefon preko koga je, kako se pretpostavlja, dobio uputstva o žrtvi. Utom je i uhapšen. Hrvatskim policajcima rekao je da ima mentalnih problema, da zna da ga traži crnogorska policija zbog učešća u ubistvu škaljarca Minje Šakovića 17. juna ove godine u Budvi. Tanaskovićev dosije pokazao je i da je kao maloletnik u zatvoru proveo pet godina zbog razbojništva, krađa i provala.
GREŠKA ZA GREŠKOM: Policiji je sumnjivo što je Tanasković, iako neiskusan u svetu plaćenih ubica, počinio baš toliko grešaka. Najpre je dozvolio da ga sigurnosne kamere snime dok je nervozno čekao da Vlaović izađe iz kluba. Nelogično je i što se posle kraćeg bega vratio na mesto zločina, iako su prolaznici u stampedu bežali odatle i kretali se u suprotnom smeru od osumnjičenog, te je tako i privukao pažnju policije. Kao da mu je jedino bilo bitno da se uveri da je uradio ono zbog čega je i došao u Hrvatsku.
Niz grešaka Tanasković je napravio i sa Beograđaninom Lukom Pilčevićem (22), koji je u Budvi, pred prepunim restoranom, likvidirao vođu podgoričkog ogranka Škaljarskog klana Minju Šakovića. Tamošnja policija našla je i otiske osumnjičenog za ubistvo, a rekonstruisali su i kada je i gde smrtonosni tandem amatera iznajmio stan, iako su koristili falsifikovana dokumenta. Pilčević je još u bekstvu.
Naručilac oba ubistva, prema medijskim navodima, jeste vođa Kavačkog klana Radoje Zvicer. Za Zvicerom policije u regionu redovno tragaju, ali im on još redovnije izmiče. Policajci sve češće postavljaju pitanje: zašto bi, kako ga istražitelji označavaju, “narko-bos Radoje Zvicer”, koji je okružen profesionalnim plaćenim ubicama, za likvidacije protivnika unajmljivao amatere?
MOMCI BEZ BUDUĆNOSTI: Jedan od beogradskih inspektora za nedeljnik “Vreme” kaže: “To su ubice kamikaze. Oni nikada i ne upoznaju nekog vođu klana poput Zvicera, pa ne mogu ni da ga terete kao nalogodavca. Ubistva se naručuju preko posrednika, za izvršioce se obično biraju bivši delinkventi, koji su ili žestoko ucenjeni ili im je obećano oko 50 hiljada evra po ubistvu. Međutim, ubice kamikaze policija brzo razotkriva, i umesto nekoliko desetina hiljada evra dobiće nekoliko desetina godina robije. Policajci će biti zadovoljni jer brzo rešavaju zločine, statistika je pozitivna, a ti momci bez budućnosti idu iza rešetaka, gde će na milost i nemilost, ukoliko progovore, biti prepušteni iskusnijim pripadnicima klana koji ih već čekaju u zatvoru.”
A to je za njih još i povoljniji scenario, kaže sagovornik “Vremena” i objašnjava da ove “ubice za jednokratnu upotrebu neretko dobijaju avionsku kartu u jednom smeru, u neku od evropskih zemalja ili čak do Latinske Amerike gde će ubrzo i sami biti likvidirani, te će se zauvek u policijskim evidencijama voditi kao ‘osumnjičeni u bekstvu’”.
Priča o ubicama kamikazama iliti o “momcima bez budućnosti”, kako ih jedan beogradski policajac naziva, asocira na rep pesmu koju je osumnjičeni za ubistvo Duško Tanasković prošlog avgusta, kao poslednju objavu, okačio na svom Fejsbuk profilu. Reč je o pesmi “Deca budućnosti”, a posle te objave Tanasković je prestao je da se druži s poznanicima na društvenim mrežama.
“Deca budućnosti…
Njihovo je nebo,
njihove su moći,
njihov je i pakao što će s njima doći.”
REGRUTNI CENTRI ZA PLAĆENE UBICE: Prema evidenciji osumnjičenih za poslednje mafijaške likvidacije, Kragujevac, Kraljevo i Beograd kao da su postali regrutni centri za ubice kamikaze. Naime, Minja Šaković je više od godinu dana pre nego što će u njega u Budvi smrtonosne hice ispaliti Beograđanin Pilčević uz pomoć Kragujevčanina Tanaskovića, takođe bio na nišanu atentatora. Policija je tada uspela da spreči likvidaciju Šakovića kada je u proleće 2021. godine uhapsila trojicu muškaraca iz Podgorice, ali i Nikolu Mirića (35) i Jovana Trkulju (35) iz Obrenovca.
U maju ove godine, policija je posle likvidacije vlasnika kafića Ritual na Novom Beogradu Luke Žižića uhapsila u Kraljevu Stefana Milašinovića (23) i njegovog pomagača. Ubistvo Žižića je privuklo pažnju javnosti jer je osumnjičeni Milašinović, maskiran radničkim odelom, u žrtvu pucao pred prepunim kafeom, a zatim jedva izbegao linč gostiju, te pobegao trotinetom.
Pošto je uhapšen, razotkrilo se da je Stefan Milašinović godinu dana ranije, u Kragujevcu, najverovatnije likvidirao Nikolu Zečevića, još jednog ugostitelja koji se bavio narko-poslovima.
Mladi Kraljevčanin Milašinović ranije se teretio za krađu, neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, nanošenje teških telesnih povreda, ugrožavanje sigurnosti, napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti, neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila, ugrožavanje javnog saobraćaja, nepružanje pomoći licu povređenom u saobraćajnoj nezgodi.
Zbog sumnje da je na parkingu tržnog centra na Novom Beogradu ubio člana bande Pink Panter, inače povezanog sa škaljarcima Aleksandra Šarca, prošle godine je uhapšen još jedan Kraljevčanin – Lazar Ilić (24). Takođe je zanimljivo da su i Milašinović i Ilić iz siromašnog naselja Ribnica u Kraljevu.
U dosijeu Lazara Ilića je, pre mafijaških likvidacija, stajalo da je obijao trafike i krao obuću iz kraljevačkih dvorišta.
Zanimljivo je da je Lazar Ilić posle višemesečnog bekstva uhapšen u Budvi, i to baš u vreme kada su na Crnogorskom primorju, kao gosti Radoja Zvicera, boravili Veljko Belivuk i Marko Miljković. Pored Ilića, uhapšen je i S. S. (24), a navodno je njihova meta bio “škaljarac” Marko Ljubiša Kan, prenela je crnogorska “Pobjeda”.
Sumnja se da je Ilić bio pucač Kavačkog klana.
Da ubice kamikaze nisu specijalnost samo kavčana, već i škaljaraca, pokazuju i podaci iz istrage o pokušaju ubistva Radoja Zvicera u Ukrajini. Dvojica iskusnih plaćenih ubica, Srbin Petar Jovanović (46) i Crnogorac Stefan Đukiću (30), ranije se prezivao Mandić, nedeljama su, pre odlaska u Ukrajinu, obučavali dvojicu muškaraca kako da ubijaju. Prema operativnim policijskim saznanjima, oučavali su ih na poligonu u Požarevcu, a posle pokušaja likvidacije Zvicera sva četvorica su uhapšena.
EPIZODNI KRIMI IGRAČI: Istraga protiv Belivukovog klana ukazuje na to i da su ubice Aleksandra Stankovića, poznatijeg kao Sale Mutavi, mladiće iz siromašnih beogradskih porodica kod Bubanj Potoka trenirale da postanu ubice kamikaze. Neke od njih trenirao je i visokorangirani ubica škaljaraca Stevan Stamatović, koji je januara 2020. ubijen u Atini zajedno sa jednim od vođa klana Igorom Dedovićem.
Neki od mladića pripremani da postanu jednokratne plaćene ubice škaljaraca nisu ni dočekali da izvrše zadatak, već su se, upravo zbog obuke koju su prošli, našli na spisku za mučenje i ubijanje Belivukovog klana u kući strave u Ritopeku.
Iako su mnogi pomislili da je rat klanova okupljenih oko škaljaraca i kavčana završen hapšenjem grupe ubica i narko-dilera Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, niz poslednjih likvidacija pokazuje da su i oni igrali “samo epizodu” u sukobu mnogo moćnijih kriminalaca.¶