Foto: Alessandro della Valle/Keystone via AP)
Međunarodna zajednica dogovorila se o osnovnim načelima za oporavak Ukrajine od posledica ruske agresije. Ukrajinske vlasti predviđaju da će za obnovu zemlje nakon rata biti potrebno preko 750 milijardi evra
Preko 40 zemalja u utorak je potpisalo Deklaraciju iz Lugana koja sadrži niz načela na kojima bi trebalo da se zasniva proces obnove i oporavka Ukrajine od rata. Uz države Deklaraciju su potpisale i međunarodne organizacije poput Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i Evropske investicione banke (EIB). Svi oni su se obavezali na političku, finansijsku i tehničku pomoć Ukrajini.
Deklaracija je potpisana kao rezultat dvodnevne međunarodne konferencije održana u Luganu na jugu Švajcarske kojoj je prisustvovalo preko 1000 zvaničnika iz sveta, uključujući i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen.
Događaj je ujedno bio i prva prilika da ukrajinska strana iznese svoje prioritete za obnovu zemlje nakon ruske invazije. Prema proceni Kijeva to bi moglo da košta i do 750 milijardi dolara. Premijer Ukrajine Denis Šmihal rekao je da je do sada načinjena šteta samo u infrastrukturi od sto milijardi dolara.
Šmihal je predstavio plan za rekonstrukciju zemlje u tri faze, s ozbirom na veliki obim uništenih gradova i infrastrukturnih objekata. Prva faza bila bi fokusirana na obnovu onih stvari koje utiču na svakodnevni život građana, poput vodosnadbevanja. Druga „faza brzog oporavka“ bila bi pokrenuta čim se borbe na terenu završe i podrazumevala bi izgradnju privremenih smeštaja, bolnica i škola. Poslednja faza odnosila bi se na transformaciju zemlje na duži rok.
Kijev je stava da bi značajan izvor finansiranja za oporavak trebalo da bude konfiskovana imovina ruskih oligarha čija vrednost se procenjuje na 300 do 500 milijardi evra. „Ruske vlasti pokrenule su ovaj krvavi rat. One su izazvale ovo ogromno uništenje i za to treba da odgovaraju“, rekao je Šmihal.
Skupu se preko video linka obratio i predsednik Ukrajine Volodmir Zelenski koji je rekao da je obnova njegove zemlje „zajednički zadatak celog demokratskog sveta“. On je ocenio da je ukrajinski plan rekonstrukcije „najambiciozniji projekat našeg vremena“.
Zanimljivo je da je ovakav događaj planiran i pre ruske invazije na Ukrajinu 24. februara. Pre rata plan je bio da se udruživanjem nacionalnih vlada, međunarodnih organizacija i privatnog sektora finansira napredak Ukrajine na putu ka reformama.
S.P./FoNet/RFE
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Dragan Marković Palma, predsednik Jedinstvene Srbije, preminuo je u 65. godini
U petak pre podne u Beogradu je bilo olujnih udara košave, što je dovoljno snizilo temperaturu da se sneg u tankom sloju zadržava na tlu
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
