Linijski park: Biciklistička staza u bedemu Beogradske tvrđave

Linijski park je budući deo Beograda, na potezu nekadašnje železničke pruge od Beton hale do Pančevačkog mosta, prostiraće se na 4,5 kilometra, imaće oko pet kilometara biciklističkih staza, 100.000 kvadratnih metara pešačkih površina, 200 hiljada metara kvadratnih zelenih površina, 5.000 novih stabala i 500 klupa za posetioce.

Stručnjaci javno govore da u ovom planu ima mnogo propusta. Jedan od njih je, kažu, što omogućava privatizaciju obale Dunava, posebnog u zoni marine Dorćol i omogućava izgradnju dodatnih luksuznih kvadrata za privatnog vlasnika marine Dorćol, češku kompaniju „Sebre“.

Pa ipak, da li zato što stručnjaci nisu bili dovoljno glasni i uporni, tek, Plan detaljne regulacije (PDR) je usvojen septembra prošle godine, doskorašnji gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić ovog januara najavio je početak izgradnje prve celine, dužine 500 metara, a sadašnji, Aleksandar Šapić je u svojoj predizbornoj kampanji govorio o Linijskom parku kao o jednom od svojih prioriteta.

U takvim okolnostima, pokret Ne davimo Beograd održao je javnu raspravu o Linijskom parku.

Generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra Sneška Kvadvlih Mihailović tvrdi da „zakonski nedopustivo, nedopustivo sa stanovišta zaštite kulturne baštine“ se DPR Linijski park  odnosi prema Beogradskoj tvrđavi koja je „kulturno dobro od najvišeg značaja za Srbiju ali i Evropu“.

Rekla je da niko nije protiv pešačke i biciklističke staze i ozelenjavanja Beograda, ali je istakla da je „zakonski nedopustivo da se dozvoli da se sportsko-takmičarski kompleks, koji je već došao do Spomenika braniocima Beograda, dalje širi i da se eventualno zidaju dodatne zgrade.“

Kvadvlih Mihailović je istakla da na prostoru Beogradske tvrđave ubuduće mora samo da se obavlja revitalizacija, dalja iskopavanja i istraživanja i da se čitav prostor tvrđave uredi na najbolji način.

„Linijski park linijska prevara zato što tu ni p od parka ne postoji“, smatra Petar Pavasović iz pokreta „Ne davimo Beograd“.

„Umesto parka, na tom prostoru biće izgrađene desetine hiljada kvadrata sportsko-rekreativnih i komercijalnih sadržaja koji će biti u privatnom vlasništvu kao i Beograd na vodi. „Pešaci se, umesto da idu uz reku teraju da idu uz Bulevar vojvode Bojovića. Tu će da zasade drveće čije će korenje da potkopava našu kulturno-istorijsku baštinu“.

I arhitekta Marko Radosavljević smatra da DPR Linijskog parka „potpuno ignoriše Beogradsku tvrđavu, najznačajniji spomenik zemlje, zarad brze izgradnje „atraktivnog prostora koji je zapravo tu da podigne cenu kvadrata predstojećim velikim infrastrukturnim projektima uz reku“.

„Da li je rešenje da se faktički kroz bedem tvrđave pravi nova biciklistička staza umesto da prirotet bude revitalizacija te tvrđave“, pita Radosavljević.

Linijski park je izglasan i zacrtan. U tom kontekstu, svi argumenti protiv i sve kritike, deluju zakasnelo.

S.Ć./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com