Foto: AP Photo/Visar Kryeziu
Nakon pola godine pauze, predsednica Kosova Vjosa Osmani ponovo je najavila da Kosovo radi na pripremi tužbe za genocid protiv Srbije. Ova kosovska vlast na čelu sa Kurtijem ubeđena je da prethodna nije uradila dovoljno po tom pitanju
Tim profesionalaca priprema prikupljeni materijal i radi na tužbi Kosova za genocid protiv Srbije, izjavila je u četvrtak predsednica Kosova Vjosa Osmani i ocenila da je taj proces „poverljiv jer se radi o veoma ozbiljnom pitanju“ gde „mesta za neuspeh nema“. Stava je da pitanje ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida „koje je Srbija počinila na Kosovu“ nikada nije bilo toliko prisutno u međunarodnoj areni.
„Posao će se nastaviti još neko vreme, obavestićemo vas kada se završi, jer ovo nije igra, nije slučaj koji sme da propadne“, rekla je Osmani.
Najave o pokretanju kosovske tužbe za genocid protiv Srbije dugog su veka. Bile su prisutne i među prethodnim političkim rukovodstvom na Kosovu. Neretko ih je koristio bivši predsednik Hašim Tači, obično u političke i predizborne svrhe. Skupština Kosova 2019. godine usvojila je rezoluciju o „genocidu, zločinu protiv čovečnosti i ratnim zločinima bivšeg režima Srbije, počinjenih na Kosovu“.
Novo političko rukovodstvo u Prištini ubeđeno je da prethodne vlasti „nisu učinile dovoljno da Srbija plati za ono što je uradila na Kosovu“. Početkom aprila bilo je tačno godinu dana od kada je predsednik tada novoformirane Vlade Kosova Aljbin Kurti prvi put izjavio da će Kosovo podneti tužbu protiv Srbije zbog počinjenog genocida za vreme rata na Kosovu.
Za razliku od bivših, nove vlasti na Kosovu pokrenule su i konkretne radnje na ovom polju. Vlada je osnovala domaća tela, poput Instituta za istraživanje ratnih zločina, a nakon toga je pokrenuta i inicijativa za izradu nacionalne strategije za suočavanje sa prošlošću.
Sumnje na Kosovu
Za mnoge analitičare na Kosovu podnošenje tužbe protiv Srbije nije najsmisleniji potez.
Jedni iznose pravnu argumentaciju, podsećajući da Kosovo nije ni članica Ujedinjenih nacija, ni Saveta Evrope, niti bilo koje druge međunarodne organizacije pred kojom bi se ovakav postupak mogao pokrenuti.
Drugi ipak kažu da bi u ime Kosova to mogla da uradi neka druga država, a bez naznaka u realnom političkom okruženju spekuliše se da bi to mogla da bude Albanija. Nije malo ni onih koji ukazuju da je od rata na Kosovu prošlo puno vremena, mnogih svedoka više nema, a nije malo ni onih kojima su sećanja izbledela. Ovakva tužba se bez obzira na ishod ocenjuje kao višestruko korisna za unutrašnju politiku na Kosovu.
Ukoliko, međutim, bude neuspešna, mogla bi Srbiji da padne kao „kec na desetku“ za nastavak negiranja zločina počinjenih nad kosovskim Albancima, amtraju neki analitičari na Kosovu. Jedno od „grubih podsećanja na zabarušene zločine nad kosovskim Albancima“ za sve one koji ih u Srbiji negiraju, bilo je isplivavanje leševa iz hladnjače nedaleko od Kladova nekoliko godina nakon rata na Kosovu, za koje je tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Vlastimir Đorđević pred Haškim tribunalom osuđen na 27 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti, kao i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Prema podacima kosovskih institucija i nevladinih organizacija tokom rata na Kosovu ubijeno je 13.500 hiljada ljudi svih etničkih pripadnosti. Kosovskih Albanaca među žrtvama ima najviše (10.812), nakon toga slede kosovski Srbi 2187, dok Roma, Bošnjaka, Crnogoraca i drugih nealbanaca ima 526. Srpske snage bezbednosti navodno su proterale preko 800 hiljada Albanaca. Nakon rata i na teritoriji Kosova, ali i u Srbiji, otkriven je veliki broj masovnih grobnica.
Sve srpske vlasti odlučno su odbacivale ovakve optužbe u ukazivale na zločine izvršene nad Srbima.
Haški tribunal podigao je optužnice protiv bivših članova Glavnog štaba Oslobodilačke vojske Kosova Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimijai i Jakupa Krasnićijia zbog ratnih zločina izvršenih 1998. i 1999. godine.
Slobodan Milošević, tadašnji predsednik Socijalističke Republike Jugoslavije (SRJ), umro je 2006. godine u Hagu, tokom suđenja za genocid i ratne zločine počinjene, između ostalog, i na Kosovu.
Za zločine na Kosovu su u Hagu osuđeni i Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Sreten Lukić, Dragoljub Ojdanić i Vladimir Lazarević.
Šainović je bio potpredsednik Savezne Vlade SRJ, Ojdanić načelnik Generalštaba, Lazarević komandant Prištinskog korpusa, Nebojša Pavković general Treće armije SRJ, a Lukić načelnik MUP-a za Kosovo i Metohiju.
S.P./FoNet/Al Jazeera/KoSSev/BBC
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Kako je moguće da je „Informer" znao do detalja šta je Zdravko Ponoš rekao u policiji čim je saslušanje završeno? Kako su tačno znali kada će policija upasti u zgradu Rektorata u martu ove godine? Zašto se krivična dela curenja informacija iz istražnih postupaka ne gone po službenoj dužnosti
Predsednik Crne Gore Jakov Milatović pozvao je političke lidere i poslanike svih političkih stranaka da pokažu državničku odgovornost i okupe se oko pitanja koja određuju evropsku budućnost Crne Gore
Očekivana taktika je počela da se sprovodi. Formalni predsednik SNS-a Miloš Vučević izjavio je da u stranci žele da Aleksandar Vučić bude nosilac njihove liste i kandidat za premijera
Dokle god nema Saveta REM-a režimski, propagandni mediji mogu do mile volje da krše zakon, šire rasnu, versku i nacionalnu mržnju i svakodnevno targetiraju nepodobne građane. Sagovornici „Vremena“ saglasni su da nekonstituisanje Saveta ovog tela ide na ruku samo aktuelnom režimu
Miloš Medenica, kriminalac u bekstvu, u epizodama iznosi šta sve „zna“ o kriminalnim poslovima vlasti u Beogradu i Podgorici. I postao je stvarno „uticajan“. To je naslovne tema novog broja „Vremena“
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
