Spor oko Partenona: Ujedinjavanje grčkog nasleđa

Vlada Grčke ponovo pokreće pitanje vraćanja 17 mermernih skulptura i deo friza koji je ukrašavao 2.500 godina star Partenon na Akropolju u Atini, a koje se sada nalaze u Britanskom muzeju.

U osam muzeja širom Еvrope nalaze se ostali delovi friza. Grčki premijer  Kirijakos Micotakis, koji je osnažio višedecenijske kampanje Grčke za vraćanje antikviteta u Аtinu, restituciju mermera postavio kao centralno pitanje prvih razgovora u Dauning stritu sa britanskim Borisom Džonsonom u novembru prošle godine je, piše „Gardijan“.

Rojters ovih dana javlja da je jedan mermerni fragment hrama Partenona vraćen u Аtinu iz muzeja na Siciliji, pa se grčki zvaničnici nadaju da će to učiniti izglednijim njihove napore da ubede Britanski muzej da vrati  antičke skulpture  koje predstavljaju najpoznatije antičko obeležje Grčke.

Posle niza preporuka koje je godinama usvajao UNЕSКО je 30. septembra 2021. prvi put doneo odluku kojom poziva Ujedinjeno Кraljevstvo da vrati mermer Partenona Grčkoj.  Оdlukom 22 CОM 17 Uneskovog međuvladinog komiteta traži se od britanske vlade da hitno preispita svoju politiku protiv repartrijacije mermera.

Grčki list „Katimerini“  citira  uvodnik londonskog  „Tajmsa“ pod naslovom „Ujedinjavanje grčkog nasleđa“ u kome se kaže da je „slučaj vraćanja mermera iz Partenona u Grčku postao  ubedljiv“, pa zaključuje da to označava promenu u uređivačkoj poziciji britanskog lista.

„Tretman  Partenona u prošlim vekovima dugo se koristio kao razlog da se Grčkoj uskrati povratak skulptura“, piše „Tajms“.

„Više od 50 godina, umetnici i političari su tvrdili da bi artefakte koji su tako fundamentalni za kulturni identitet jedne nacije trebalo vratiti u Grčku. Muzej i britanska vlada, uz podršku ‘Tajmsa’, odoleli su pritiscima“, konstatuje „Katimerini“,  „ali vremena i okolnosti se menjaju. Skulpture pripadaju Аtini.  Sada bi trebalo da se vrate.”

Partenonski friz je početkom 19. veka uzeo je britanski ambasador u Otomanskom carstvu lord Elgin. Velika Britanija tvrdi kako je Elgin legalno nabavio skulpture kada su Grčkom vladale Osmanlije i da je „Britanski muzej legitimni vlasnik takozvanog Elginovog mermera“. Grčka Vlada tvrdi da su ta umetnička dela ukradena i želi da ih vrati kako bi ih izložila u novom muzeju Akropolja koji je otvoren 2009. Godine.

Kako piše londonski „Ekonomist“ očekuje se da će nemački muzeji vratiti neke od beninskih bronzanih skulptura u Nigeriju, kao čin pokajanja za zločine počinjene tokom kolonijalne ere. Hiljade bronzanih odlivaka i skulptura od slonovače preuzele su britanske trupe 1897. na brutalan način ih  uklonivši iz palate u Benin sitiju gradu zapadnoafričkog kraljevstva Benina. (Danas u južnoj Nigeriji). Kada su stigli u Еvropu, kritičari su te tvorevine upoređivali sa predmetima iz antičke Grčke ili renesansne Italije.  Ta dela su postala simbol sve oštrije debate o kolonijalnom plenu u zapadnim muzejima i privatnim kolekcijama.

U Nemačkoj postoji više od hiljadu beninskih bronzanih predmeta (kustosi su kupovali plen od ekspedicija  na otvorenom tržištu), a muzeji u nekoliko nemačkih gradova doneli su odluku da započnu proces njihovog vraćanja Nigeriji. Njih je ohrabrila vlada, kao i široki konsenzus među glavnim političkim partijama u Nemačkoj.

M.M./Еconomist/Gardian/Ekatimerini

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com