Informacija da li je Miroslavljevo jevanđelje, jedno od najvrednijih kulturnih dobara ove zemlje i sveta, oštećeno ili nije, još uvek nije ni potvrđena ni demantovana.
Ne zna se da li je neko otišao do specijalne komore u kojoj se u Narodnom muzeju čuva ova knjiga iz 12. veka i fizički proverio da li je umesto druge stranice zaista složena četrnaesta, kao što još od srede tvrde priređivači njenog fototipskog izdanja.
Pod uslovom da se ispostavi da je greška učinjena, da su tokom restauracije korica 1998/99. stranice Miroslavljevog jevanđelja pogrešno spojene, jedno od pitanja koja povodom ovog slučaja čekaju odgovor tiče se Uneska. Da li će UNESKO pozvati Srbiju na odgovornost zato što mu je oštećeno kulturno dobro predstavila kao original i zato što je o tome ćutala kad je UNESKO juna 2005. godine u svoju listi „Sećanje sveta“ upisao Miroslavljevo jevanđelje?
Predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom profesor dr. Goran Milašinović kaže da sve dok neko, kako se to pravno kaže – treća strana, ne obavesti UNESKO o eventualnom oštećenju, dotle nikakve reakcije neće biti.
„Ne postoji proceduralan način da se u okviru UNESKO-vog registra ’Sećanje sveta’ pokrene pitanje skidanja (ili nekog oblika sankcija) već upisanog dobra zbog greške koja je nastala tokom restauratorskog procesa“, kaže Goran Milašinović.
To znači da UNESKO neće izbrisati Miroslavljevo jevanđelje sa liste 120 najvrednijih kulturnih dobara ljudske civilizacije koja su upisana u „Sećanje sveta“. Oni smatraju da Miroslavljevo jevanđelje zbog svoje vrednosti i univerzalnosti „neće izgubiti značaj za svet ukoliko je do nenamerne greške zaista i došlo.“
Milašinović podseća da je 2005. Miroslavljevo jevanđelje prihvaćeno u „Sećanje sveta“ iako mu je nedostajao jedan list, strana 166, koji se od 1883. godine nalazi u današnjoj Nacionalnoj biblioteci Rusije u Sankt Peterburgu. Tako, čak iako su stranice pogrešno povezane, sa stanovišta UNESKO-a „ova nenamerna greška bi uvek mogla da se ukloni, što UNESKO ne zabranjuje.“
Trenutno, Nacionalna komisija za saradnju sa UNESKO-m „preko svoje stalne delegacije u Parizu nastavlja da prati eventualne reakcije iz Registra, koje ne očekujemo, ali neka treća strana ima pravo i mogućnost da obavesti UNESKO o ovom slučaju i da, potom, UNESKO zatraži objašnjenje od naše strane” kaže Milašinović i podseća da je po toj proceduri ova svetska organizcija reagovala povodom pokušaja da se na Beogradskoj tvrđavi postavi gondola.
“Zbog toga nam nimalo ne ide u prilog da o ovome previše polemišemo, dajući nedobronamernim stranama mogućnost da slučaj neprincipijelno iskoriste, nego da što pre utvrdimo da li je informacija tačna, a ako jeste, da grešku odmah uklonimo.”
Da li je, i kako bi u praksi bilo moguće otkloniti (eventualnu) grešku ne zna se. Od početka ovog slučaja mediji citiraju izjavu knjigovesca Radomira Erića, koji je bio deo tima za restauraciju Miroslavljevog jevanđelja pri Narodnoj biblioteci Srbije: “Miroslavljevo jevanđelje više ne sme ni da se pipne”.
S.Ć.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
