Foto: AP Photo/Jean-Francois Badias
Poslanici Evropskog parlamenta su osudili nasilje huligana tokom nedavno održanih ekoloških protesta, njihovu vezu sa policijom i „moderno ropstvo“ vijetnamskih radnika u kineskoj fabrici Linglong. Aleksandar Vulin im je poručio da „ne leče svoje frustracije na Srbiji“
Pre nego što je u četvrtak Evrospki parlament u Starzburu izglasao Hitnu rezolociju o stanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava Srbiji, pet od ukupno sedam poslaničkih grupa, uključujući i Evropsku narodnu partiju (EPP) čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka, usaglasilo je njen tekst.
U rezoluciji se vlasti u Srbiji pozivaju da pažljivo istraže slučaj „Linglong“, obezbede poštovanje osnovnih ljudskih prava, dostave institucijama EU zaključke istraga, a počinioce pozovu na odgovornost.
U konačan tekst rezolucije ušao je i amandman u kome stoji: „Osuđuje se uloga huliganskih grupa u zaštiti murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u Beogradu i odgovarajući incidenti koji su razotkrili bliske veze između huligana i policije. Izražava se zabrinutost zbog očigledne nespremnosti vlasti da obezbedi trajno uklanjanje murala u suprotnosti sa željama stanara i formalne opštinske odluke”.
Evroparlamentarci su izrazili i „duboku zabrinutost“ zbog ozbiljnih problema sa korupcijom i vladavinom prava u oblasti životne sredine i podvukli opšti nedostatak transparentnosti projekata koji utiču na životnu sredinu i društvo, uključujući kineske investicije i zajmove i projekat „Rio Tinto“.
U debati se moglo čuti da su navedeni događaji u Srbiji „neprihvatljivi za državu koja pregovara o članstvu u EU“, jer pokazuje da ima poteškoće u primeni prava kakvo je pravo na miran protest“, te da je Bor umesto “puta svile” postao “put srama” u Srbiji, jer da “Kina ne eksploatiše samo bakar, već i ljude“.
Poslednji put hitna rezolucija o Srbiji usvojena je 2014. godina kada je osuđeno ponašanje i ratno-huškačka retorika haškog optuženika za ratne zločine Vojislava Šešelja. Radi se o rezolucijama koje se pokreću u slučajevima kršenja ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.
U Srbiji se prvi za reč javio ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin koji je rekao da „srpska policija hapsi huligane, a ne sarađuje sa njima“, te da se poslanici EP u svojim zemljama „ne pitaju ni za ništa“ pa „zato svoje frustracije hoće da leče na Srbiji“.
S.P./European Western Balkans/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
