U senci bojkota

Dok traju poslednje pripreme za Svetsku konferenciju protiv rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije pod pokroviteljstvom UN-a, koja se održava od 31. avgusta do 7. septembra u Durbanu u Južnoafričkoj Republici, na površinu izlaze brojni problemi sa kojima je svetska organizacija suočena od kraja hladnog rata. Nije samo uspeh same konferencije doveden u pitanje, već preti opasnost da Ujedinjene nacije dodatno izgube ionako poljujan autoritet, te da se rasprše i poslednji snovi idealista koji Organizaciju vide kao embrion buduće svetske vlade.

Samo tri dana pred početak Konferencije, državni sekretar SAD Kolin Pauel najavio je da neće prisustvovati skupu u Durbanu, a neizvesno je da li će se SAD odlučiti u potpunosti da bojkotuju događaj. Portparol Stejt departmenta Ričard Baučer izjavio je da odluka o bojkotu zavisi od toga da li će se ublažiti već ublažen rečnik kojim se Izrel kritikuje zbog diskriminatorske i rasističke politike. Druga bolna tačka za SAD predstavlja i pitanje odštete za žrtve kolonijalizma i robovlasničkog sistema.

NEZAMISLIVO – MOGUĆE: U sedištu Ujedinjenih nacija u Ženevi, šefovi država su tokom priprema za Konferenciju već lupali glavu oko usaglašavanja dnevnog reda na kome se prvobitno, na insistiranje arapskih zemalja, našlo izjednačavanje cionizma sa rasizmom. Bušova administracija smesta je ovu odrednicu ocenila kao neprihvatlju, i najavila bojkot. Nakon mukotrpnog usaglašavanja teksta o dnevnom redu, neki napredak je postignut jer su sve arapske zemlje, izuzev Sirije, pristale da se u tekstu cionizam ne izjednačava sa rasizmom, ali su insistirale da ostane odrednica o „okupiranoj teritoriji“ i „Palestina“, što je i dalje dovoljan razlog za američki bojkot. SAD nisu imale svog predstavnika ni na prethodnim konferencijama UN-a protiv rasizma koje su održane 1978. i 1983, dakle za vreme hladnog rata; one su ipak iznedrile određen uspeh jer je tada usaglašeno da se režim aparthejda označi kao zločin protiv čovečnosti, i upućen je poziv Savetu bezbednosti da se zbog aparthejda uvedu sankcije Južnoafričkoj Republici. Tada je bilo nezamislivo da će, bezmalo dvadeset godina kasnije, domaćin svetske konferencije protiv rasizma biti upravo JAR, koji se u međuvremenu odrekao rasističkog režima. Doduše, niko nije mogao da pretpostavi ni to da će SAD opet bojkotovati konferenciju, i to baš kada se na čelu američke diplomatije po prvi put u istoriji SAD nalazi Amerikanac afričkog porekla.

Američka administracija našla se tako u procepu pritisaka koji su dolazili sa dve strane. Dok jevrejska zajednica u SAD odobrava najavu bojkota, čelnici organizacija za ljudska prava smatraju da SAD moraju na Konferenciji da imaju delegaciju na visokom nivou jer bi time pokazale svetu svoju spremnost da se kao vodeća sila među demokratskim zemljama zalažu za poštovanje ljudskih prava. Naročito danas, kada je s novom administracijom u Vašingtonu primetno povlačenje SAD iz različitih međunarodnih foruma, što može imati pogubne posledice za unapređenje globalnih pitanja, u šta spadaju i ljudska prava. Nasuprot takvom stavu, izvršni direktor Američke jevrejske zajednice Dejvid Haris izjavio je da „nijedan pripadnik jevrejske zajednice neće plakati ako se SAD odluče na bojkot“.

TERET PROŠLOSTI: I deo koji se odnosi na odštetu za posledice kolonijalizma i robovlasništva donekle je ublažen, i na konferenciji se neće insistirati na kompenzaciji. Međutim, afričke zemlje su glasnije nego ikada zahtevale snažnu moralnu osudu kolonijalizma iz prošlosti, iako im u tom zahtevu generalni sekretar UN-a Kofi Anan, inače iz Gane, ni najmanje nije pomogao. Da bi posredovao u nalaženju kompromisa između SAD i organizatora, Anan je početkom meseca pozvao učesnike da se okanu prošlosti i da razmišljaju kako se rasizmu suprotstaviti danas. Britanija, Francuska i Belgija, na primer, zahtevale su da se u tekstu zvaničnih konferencijskih dokumenata istakne da nisu svi aspekti kolonijalizma bili pogubni. Teških pitanja bilo je i za druge zemlje, ali one se ipak nisu odlučile na bojkot. Indija će, na primer, morati da se suoči s osudom svog kastinskog sistema, naročito položaja kaste „nedodirljivih“, kao izvora diskriminacije, a Kina s osudom njene politike prema Tibetu i Tibetancima.

Sa delegacijom iz SAD ili bez nje, Durban će ugostiti više od 6000 članova zvaničnih delegacija iz preko 160 zemalja. Među njima će biti najmanje 20 šefova država. S obzirom na visoku stopu kriminala u JAR, skup će obezbeđivati više od 3000 policajaca, vojnika i obaveštajaca. Odsustvo američkih zvaničnika ne znači da je Konferencija osuđena na propast, ali je jasno da ni plemeniti povodi, što globalna borba protiv rasizma svakako jeste, nisu dovoljno jak razlog da se otvore neka bolna pitanja i pokrene odlučnija međunarodna saradnja. No, od svog začetka, UN nisu oskudevale u plemenitim idejama, već u mehanizmima kako da se one pretoče u stvarnost.