Šabanoti,
muzičar u usponu, o sebi kaže:
„Ja nikada u životu nisam probao drogu. Moje prirodno stanje je gasirano, kao da uzimama koku. Zato i pijem bensedine, da se spustim i ne reagujem na izjave svake budale.“
(„Blic nedelje“)
Momčilo Perišić,
potpredsednik republičke Vlade i bivši načelnik Generalštaba,o poslednjem razgovoru s bivšim predsednikom SRJ: „Miloševiću sam tada rekao sledeće: ako baš želi da idemo u rat sa NATO, ja ću voditi vojsku, ali pod uslovom da država stane iza armije, odnosno da Skupština proglasi ratno stanje. Izložio sam mu tada i moj zahtev. Kazao sam da u tom ratu za srpsku kolevku neću da slušam naređenje u stilu „kreni, stani“, da ću lično da komandujem jedinicama na Kosovu i da garantujemo da ćemo neprijatelja pobediti ali uz stravične žrtve. Milošević na to nije bio spreman. Ja sam 24. novembra 1998. bio sklonjen, a na moje mesto dovedeni su nov koji su pristali da ga slepo slušaju.“
(„Večernje novosti“)
Džimi Barka,
nova zvezda YU estrade, o pesmi „Zorka sponzorka“: „U njoj se govori o sponzorisanim muškarcima, a nastala je jedne večeri kad sam se trolom vraćao sa Zvezdare. Preko puta mene stajala je veoma debela devojka puna zlata. Čim sam je primetio, pomislio sam: ‘Kad bi me ona sponzorisala, imao bih para da izdam dva albuma odjednom’. Kada sam izašao iz trolejbusa, potrčao sam u studio da napravim pesmu koja mi je već bila u glavi“.
O inspiraciji za nove pesme, Barka kaže: „Upravo pišem pesmu ‘Gaga naga’, a posvećena je jednoj Dragani koja me je zaintrigirala svojim izgledom. Ali, ispostavilo se da ima dečka, što sam ja ispoštovao. Posle upoznavanja s njom, dok sam išao kući, pomislio sam da bi bila fora da stih, u nekoj od budućih pesama bude: ‘Mnogo volim kad ispred mene stoji Gaga naga. To će, sigurno, biti budući hit.“
(„Svet“)
Baba Jaglika,
timočka vračara, za razliku od čiča Todora (vidi Vreme 555 – prim. ur.) smatra da je boca najbolje sredstvo za hvatanje vampira: „Boca u kojoj se hvata vampir mora biti tamna inače posao propada. Nekada sam ih i ja kao i drugi lovci na veštice i vampire hvatala u tikvu ali oni su bezobrazni. U, da vidiš samo kako znaju da budu lukavi i izmišljaju krive drine. Ja ih dozovem u tikvu a oni kažu ne mogu da uđu jer im je kobajagi rupa mala. Svašta. Onda se ja setim pa donesem flašu. E tu mi retko izmigolje, primami ih miris vina ili rakije. A kad zapušim bocu i bacim je u reku, nema šanse da izađu. Udave se.“
(„Dosije X“)
Mira Škorić,
folk pevačica, kaže da direktor njene izdavačke kuće Saša Popović dobija nervne slomove zbog njenog kašnjenja:
„Iz šminkernice sam uvek izlazila poslednja, i kad se snimala Grand parada, gde je predviđeno da pevači sede na sceni, mene nema do poslednjeg trenutka. Čim me vidi, Sale počne da viče, a ja mu, u svom maniru, odgovorim: ‘Saša, dušo, znaš da ni sa jednom od ovih pevačica ne razgovaram, ne znam za koji sto da sednem!'“
(„Ekskluziv“)
Branislav Ivković,
potpredsednik SPS-a, odgovara na pitanje koja je članica njegove stranke najzgodnija: „Jaka je to konkurencija, stvarno velika i jaka…Mi socijalisti imamo sve najbolje i najlepše, pa tako i žene. Lično sam se u protekla tri meseca uverio da stvari stoje baš ovako. Od provg maja do danas obišao sam Srbiju uzduži popreko i na tribinama SPS – a video da najlepše žene dolaze upravo u naše redove.“
Osim žena, popularni su i muškarci socijalisti: „Evo, baš sam pre neki dan išao na moju Kalenićevu pijacu kada se oko mene sjatilo više od pedeset ljudi, mogao sam tu i miting da održim, jedva sam pazario dinju i zbrisao kući… Saa šaljem ženu na pijac, morao sam da se odreknem stare navike da redovno idem u kupovinu“
(„Ekskluziv“)
Milan Mladenović,
predsednik Konzervativne stranke, predsednički kandidat, pisac, šahista i buntovnik ukratko iznosi sadržaj svoje knjige „Kraj Broznog vremena“: „U čitavoj toj gunguli u kojoj su Crveni đavoli pokušavali da skinu s vlasti Crnog im kolegu, Srbijom i Srbima vladalo je Trobiće, ponekad prerušeno u Trobrozana, Slobrozana, Slobrozana Tito-ševića, Milovuka, Milošešelja…Narod s brdovitog Balkana opijen je žestokim rakijama koje je Trobiće peklo u svom kazanu: slobrozankom, carskom nebeskovačom, demokračom, radikaljačom, slogovačom – ujedinkom, kraljevačom i velikosrbovačom. Ipak , najjače od pića točilo se i pilo pod etiketom čista brozovača.“
(„Ekskluziv“)
Miodrag Mile Nikolić,
„jedini čovek na svetu koji svira frulu nosom“, muzicira i na mnogim drugim instrumentima, štrika, hekla, veze, vadi šnitove, kuva, popravlja pisaće i šivaće mašine….priča o svom putovanju u Italiju početkom 1999: „Odem ti ja sa ovima mojima iz Železaru kod Italijana da sviram. Mis’im se u avijon da l’ će taj narod da razume ovu moju muziku, ipak su oni od druge fele. Kad sam stig’o u Rim, cela svita me dočekala. Svir’o sam u milansku Skalu. Bože, Bože, kad se samo setim kaki je to osećaj: sve sija i blješti, publika sedi u najskupocenija odela, a ja obučen onako po seljački, u našu nošnju i sviram. E, veruj mi, nikad se uživotu nisam lepše oseć’o nego ondak! Neke su žene i zaplakale kad su čule moju frulicu, valjda što su napustile zavičaj, pa i’ stigla muka kad su čule šta su propustile.“
Mile je do sada 13 puta doživeo infarkt, a za vreme jednog od njih imao je i zanimljivo iskustvo: „Ne znam koji mi to infrakt bio po redu, al’ znam da nisam bio na zemlju. Otidnem ti ja tam gore i vidim jednu žensku, pa je pitam ko je. Ona mi kaže da me se to ne tiče, al’ da meni nije mesto tudena, neg’ da se ja vratim dole, međ’ narod. Ja je pitam kako da se malo probijem, da otidnem na televiziju, a ona mi kaže da se učlanim u JUL. I ja, šta ću, mor’o sam da poslušam. Al’ nikake vajde, ovoga mi krsta, od im’o nisam.“
(„Ekskluziv“)
Tanja,
jedna od najtraženijih beogradskih prostitutki, otkriva neke ružne detalje svoje profesije, ali i obećava: „Pored sveg ovog foliranja, uželela sam se pravog, iskrenog seksa. Više ne znam da li ću ikad moći da uživam u vođenju ljubavi. Hirurškom intervencijom mi je odstranjena donja polovina leve spoljne vaginalne usne. Kada vidim kako ste me predstavili u vašim novinama, pokazaću vam tu ranu. Ako ne narušite moju diskreciju, nećete se pokajati.“
(„Ekskluziv“)
Milovan Danojlić,
pisac, odnedavno i ktitor Crkve sv. Nikole u rodnim Ivanovcima, o Bogoljubu Arsenijeviću Makiju, kaže:
“ U javnosti poznat kao buntovnik i urbani hajduk, u stvari vrlo blag odmeren miran i pribran čovek. Pobožan. Razuman. Onu pobunu u Valjevu on je preduzeo iz racionalne procene da je režim šteta po život zemlje i naroda i da treba preduzeti sve da sruši. Tako je dopao zatvora. Sad se vratio ikonopisanju. U radu se drži strogih pravila, unese tek po neki novi detalj. Na fresci koja prokazuje Sv. Nikolu na primer, naslikao je golemu ribu koja plovi morskom površinom, nalik na torpedo, a na leđima nosi krst. Fresku je radio ceo dan na suncu, 35 stepeni. Niti je šta jeo nitti pio, dok nije završio. Dragi Maki…“
(„Novi ekspres“)
Mihajlo Marković
akademik, nekada idolog SPS-a,o liderima na političkoj sceni Srbije, kaže:
„Vojislav Šešelj je dosledan i veoma strpljiv, izrazito inteligentan i obrazovan, daleko više od drugih na našoj političkoj sceni, Đinđića poznajem, doktorirao je kod mog prijatelja, on nije osoba koja se preterano vezije za politiku, prevashodno ga interesuje novac. Koštunica je nedovoljno odlučan i to bitnije određuje njegovu politiku. DOS će se verovatano brzo raspasti i na sledećim izborima ćemo imati bar šest političkih opcija, a pobedu će sigurno odneti Koštunica, ali će morati s nekom strankom u koaliciju.“
(„Glas“)
Tanja Martinović,
foto model, na novinarsko pitanje „koliko je sport bitan da bi se formirao personaliti“, odgovara:
„Svaka žena mora imati kulturu svog tela, u suprotnom nijedan kvalitetan muškarac, neće biti zainteresovan.“
(„Blic nedelje“)
Zoran Milenković,
„šef finansijske policije“ u Smederevu, objašnjava:
„Tačno je da moja supruga radi ovde, ali moj princip da je ona u toku radnog vremena moja koleginica, bez ikakvih beneficija. Nema nikakvih smetnji za to u našim propisima, mada je ona i još nekoliko dobrih stručnjaka najavila da odlazi. Mene kao prvog čoveka finansijske policije ne raduje to što ona odlazi, a ako me pitate privatno, da vam kažem – svako je kovač svoje sreće. Ako moja supruga, tj. koleginica smatra da će joj u nekoj drugoj službi biti bolje poželeću i njoj sreću u daljem radu.“
(„Smederevska sedmica“)
