Sinan Sakić,
zamoljen da prokomentariše bahato ponašanje svog sina Rašida Sakića (prema pisanju jednog beogradskog lista), kaže:
„Nema potrebe da me povezujete sa njegovim postupcima. Ne želim da se kalja moje ime i nemojte da nas stavljate u isti koš. Još jednom bih vas molio da ne blatite moje ime, jer ja nemam veze sa ponašanjem svoga sina.“
(„Tina“)
Dragana Ognjenović,
modna kreatorka, o izgledu domaćih političara kaže:
„Generalno su loše frizirani, tj. neuredno podšišani. Imam utisak da se kod nas političari plaše promene izgleda po kom su postali poznati. Strah ih je da će se jednog dana pojaviti na ekranu, a da narod neće znati da su to oni.“
(„Tina“)
Prorok Janićije
sa Homolja budućnost predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice vidi ovako:
„Njegova je vlast kratkog daha, zato što je od Boga. Neće u Srbiji biti mira i ubuduće. Njegovu će partiju zatrovati iznutra, ubačeni dušmani radiće mu iza leđa. Kada vidi da se ne može boriti sa ovim svetom, on će se povući. U onaj drugi, duhovni život. Jedan će ga crveni (crvenokosi, ne komunista) u mantiji posavetovati da se okane ćorava posla i napusti politiku. Sačuvaće dušu u ćeliji, onoj manastirskoj. Tamo će napisati mnoge knjige, važne proročke, od kojih će njegov narod samo dobra videti…“
(„Zona sumraka“)
Zoran Đinđić,
srpski premijer, u izjavi dostavljenoj medijima povodom dilema da li će novi predmet veronauka biti obavezan:
„Roditelj koji želi da bira versku nastavu to će izabrati. Stavljati težište na to da neko neće izabrati ništa je pogrešno. Mi uvodimo versku nastavu da bi ljudi koji žele to izabrali, a ne da bi ljudi izabrali ništa. Jer do sada su izabrali ništa, pa videli smo kako je to bilo. Bilo bi važno da se shvati da smo mi uvođenjem verske nastave obogatili izbor našim ljudima. A to da se ne izabere ništa, to postoji i bez države, bez civilizacije, postoji u džungli. Gde ljudi mogu da ne izaberu ništa…“
(„Blic“)
Velimir Ilić,
predsednik Nove Srbije, kritikuje rad Ministarstva unutrašnjih poslova:
„Oni se udružuju i nikoga od njih ne smete da pipnete. I ko ne valja ne smete da mu kažete ništa. I ko greši ne daju im da se kaže ništa. Kakav je to način, šta smo obećali biračima…“
(„Blic“)
Bora Đorđević
o Velji Iliću, zemljaku:
„On sada mora da balansira. U redu, lepo je mesto potpredsednika vlade, ali mora glasno i jasno da se izjasni za koga je u ovom aktuelnom sukobu, a ne da glumi mirovnog sudiju, zbog toga što je dobio mesto. Mora da bude konkretniji i jasniji…“
(„Blic“)
Indira Radić,
folk pevačica, o tome kako provodi slobodno vreme priča:
„Slobodnog vremena imam vrlo malo. Ali kada nemam obaveze uglavnom idem s prijateljicama u kupovinu, obilazimo tržne centre, parfimerije, butike… Takođe volim da šetam Košutnjakom, jer veoma podseća na moj zavičaj. Ipak najradije sedim kod kuće i leškarim, sa daljinskim upravljačem u ruci. Na televiziji najčešće gledam filmove i to one ljubavno-romantične sadržine, koji obavezno imaju srećan kraj.“
(„Večernje novosti“)
SPO
u saopštenju kritikuje Vladu Srbije i kaže da će „Srbija ući u Ginisovu knjigu rekorda po rasipništvu velike vlade jedne male i siromašne zemlje“:
„Skoro će svako u Srbiji, ako poljubi papuču premijeru, moći da bude ili vicepremijer ili ministar, sa sve oklopnim automobilima i čoporom telohranitelja, uz pravo da lupa te skupe automobile češće nego uskršnja jaja.“
(„Večernje novosti“)
Sandra Nikolić,
manekenka, vratila se sa letovanja u Dalmaciji i na novinarsko insistiranje o muškacima koje je sretala kaže:
„Generalno gledano, u Dalmaciji su muškarci, a i žene naravno izuzetno lepi ljudi. Ja stvarno nigde nisam videla lepše muškarce. Oni su prirodno lepi. Nije to ni od teretane ni od bilo kakvih drugih treninga. Volim da sedim i da ih posmatram, jer su stvarno fascinantni. Retkost je videti na jednom mestu tako veliki broj lepih i zgodnih muškaraca. Sve je ostalo samo na vizuelnom posmatranju, a da vam iskreno kažem kada bih htela tamo da se zaljubim u nekoga, ne bih mogla jer su mi to većim delom rođaci. Niko me nije posebno zainteresovao, a ni ja nisam slobodna…“
(„Antena“)
Jelena Golubović,
gumica, reditelj i producent, priča o letošnjim susretima:
„Na Kraljičinoj plaži sam srela Vuka i Danu Drašković. Stric mi je umro pre sedam godina, ali mi je mama pričala da je on na početku Vukove političke karijere bio taj koji mu je pisao govore… Vuk me je ljubazno pozdravio, i kada sam mu rekla za svoje probleme oko predstave i zatražila pomoć, on je odgovorio: ‘Pomoći ćemo ti iduće godine, kada odu ‘dosmanlije’ i kada dođemo na vlast.’ Kada je rekao da će doći na vlast, čak mu se i Dana nasmejala, pa je meni rekla da oni nemaju dovoljno ni za ‘Srpsku reč’. Bila sam šokirana pa nisam ni stigla da joj kažem da nemaju za ‘Srpsku reč’ zato što se te novine loše prodaju, a to govori o njihovom trenutnom uticaju. Međutim, to ne znači da nemaju novca…“
(„Svet“)
Dimitrije Vojnov,
u kritici filma „Munje“ reditelja Radivoja Andrića, naglašava:
„Ozbiljan film ne sme da počinje bilo gde i da se završi bilo kad…
Andrićeva režija je vrlo solidna na vizuelnom planu, ali se njegov celokupan domet može osporiti pošto to što se dešava pred kamerama nije kvalitetno…“
(„Antena“)
Dr Marko Trifunović,
„koji je 30 godina radio na federalnom institutu u Mineapolisu, otkriva zapanjujuće podatke i tvrdi“:
„Shvatio sam, na primer, da protiv karijesa ne postoji lek koji ga u potpunosti suzbija, već je izmišljena čak i vakcina protiv njega. Data novorođenčetu ili detetu koje je dobilo stalne zube, ona bi zauvek sprečila pojavu ovog rasprostranjenog oboljenja. Zvanično, ona nije ni izmišljena. Nezvanično, izmišljena je, ali nije napravljena. Ja ipak pouzdano znam da je i napravljena za uzak krug odabranih. Shvatio sam način na koji oni razmišljaju: godišnji profit američkih stomatologa meri se u desetinama milijardi dolara. Dobra petina završi u državnoj kasi, na ime raznih poreza, pored toga postoji neprekidno sredstvo ucene: ako udruženje stomatologa ne uplati tu donaciju – vakcina će biti obelodanjena. To bi značilo da bi svi oni, inače vrlo bogati, odjednom ostali bez ogromnih prihoda i morali da se bave nekim sasvim prizemnim poslom.
Sa tom činjenicom, naravno, nisu upoznati svi stomatolozi. To zna jedan vrlo mali broj. Jednocifren.“
(„Zona sumraka“)
„Antena“
nam otkriva kako je Zdarvko Čolić provodio vreme u Hilandaru:
„Čola je vreme provodio u skladu sa vekovnim ritmom tamošnjeg života. Ustajao je izjutra rano, prisustvovao jutarnjim molitvama, radio fizičke poslova u toku dana, a posle večernje molitve i redovne šetnje odlazio rano na spavanje. Imao je posebnu keliju, odnosno sobu koja je kao i ostale veoma skromno nameštena, samo najosnovnijim elementima.
Odnedavno monasi na Hilandaru imaju telefon i struju, ali prema našim saznanjima Zdravko Čolić nije tražio da se posluži telefonom koji je smešten u centralnom delu manastira i nalazi se pod nekom vrstom igumanove kontrole…“
Urednici crnogorskih medija komentarišu suđenje listu „Dan„:
Darko Šuković,
zamenik glavnog i odgovornog urednika RTVCG:
„Da u Crnoj Gori vlada pravo, a nadležni organi zaista rade svoj posao, ‘Dan’ bi davno bio zabranjen zbog širenja verske i nacionalne netolerancije ili bi bankrotirao pod kaznama zbog objavljivanja lažnih vijesti.“
Koča Pavlović,
glavni i odgovorni urednik NTV Montena:
„Teško nedavnu tužiočevu odluku da kolege iz ‘Dana’ izvede na sud mogu doživjeti drugačije nego kao posljedicu političke sugestije upućene ‘odozgo…“
Aleksandar Eraković,
glavni i odgovorni urednik „Vijesti“:
„Nijedne novine ne treba da idu pred sud. Taj problem treba da rešavaju čitaoci. Čim se jedna novina nađe pred sudom – nešto nije u redu.“
Slobodan Vuković,
glavni i odgovorni urednik „Pobjede“:
„Odomaćena je praksa kod nas i u svijetu da svako ko smatra da mu je povređeno neko pravo može podnijeti građansku parnicu nadležnom sudu.“
Momčilo Stojanović,
glavni i odgovorni urednik TV Elmag:
„To da se neki list nađe pred sudom uobičajeno je u svijetu. Ovaj konkretan slučaj kod mene ipak stvara nelagodu. Naime, iako su tužbe protiv ‘Dana’ privatne, njihovi podnosioci su javne i političke ličnosti.“
Margit Savović,
predsednica Partije uspešnih žena, na proslavi porodice Dudvarski, povodom 250. godišnjice od dobijanja grofovske titule:
„Pretpostavljam da će protivnici ovakvih stvari reći da se beogradski džet-set opet okupio povodom proslave nekog minornog događaja, ali činjenica je da je ovo jedna porodična proslava na koju svako ima pravo. S obzirom na to da sam pedagog, verujem da će ovakvi događaji u svakoj porodici probuditi povratak tradiciji, koja uvek vaspitno deluje na pojedinca.“
(„Danas“)
