Osim šoka u Holandijii – reč je o prvom političkom ubistvu koje se u ovoj zemlji ikada dogodilo - atentat će odjeknuti i šire u Evropi gde se u poslednje vreme sve više reaguje emocijama
Za mirnu, „dosadnu“ zemlju, poznatu po toleranciji i umeću da političke sporove rešava konsenzusom, ubistvo kontroverznog političara Pima Fortajna u ponedeljak uveče ravno je svojevrsnom političkom zemljotresu. Činjenica da se dogodilo u samo prvedvečerje parlamentarnih izbora zakazanih za 15. maj (dok ovaj tekst odlazi u štampu još nije doneta konačna odluka o njihovom mogućem odgađanju zbog nesrećnog povoda), daje mu i posebnu specifičnu težinu.
Nekadašnji profesor sociologije Pim Fortajn poslednjih se meseci brzo penjao stepenicama gotovo neverovatnog uspeha. Stranku je osnovao tek u martu ove godine, a u samom finišu predizborne trke slovio je za jednog od mogućih kandidata za novog premijera Holandije. Šanse za takvu nadu davala mu je nedavna pobeda na lokalnim izborima u Roterdamu (njegovom rodnom gradu), što je takođe bila neka vrsta šoka za „mirnu“ Holandiju.
Ne samo zbog toga što je 54-godišnji populista, obrijane glave i živopisnog načina odevanja, otvoreno priznavao da je homoseksualac (tvrdeći usput da će biti prvi premijer gej u istoriji Holandije), već još više zbog ekstremnih desničarskih uverenja koja je otvoreno propagirao. Na udaru njegovih političkih poruka bili su prvenstveno emigranti, naročito oni iz islamskih zemalja (Fortajn je tvrdio da je „islam nazadna religija jer odbija modernizaciju“), po čemu je bio sličan ostalim vodećim desničarima u Francuskoj (Le Pen), odnosno Austriji (Jerg Hajder).
Za atentat – šest hitaca u glavu i vrat – osumnjičen je „belac – Holanđanin“, uhvaćen neposredno po ubistvu o kome holandska policija do sada nije dala podrobnije detalje. Neke agencije nagađaju da se radi o samoinicijativnom potezu pripadnika neke od ekstremno levih partija. Ubistvo se inače dogodilo u Hilversamu, medijskom srcu Holandije, ispred radio-stanice iz koje je Fortajn izlazio nakon što je dao predizborni intervju.
Osim šoka u Holandijii – reč je o prvom političkom ubistvu koje se u ovoj zemlji ikada dogodilo – atentat će odjeknuti i šire u Evropi gde se u poslednje vreme sve više reaguje emocijama (posebno kada je reč o emigrantima), nego racionalnim rasuđivanjem. I u samoj Holandiji već počinju nagađanja koliko će Fortajnova smrt doprineti porastu popularnosti njegove partije među sugrađanima, što će se pokazati već na narednim izborima. Čak i premijer u ostavci Vim Kok, koji je prethodno o Fortajnovim idejama govorio da su „generalno mrske“, u ponedeljak uveče obratio se naciji govorom punim emocija, nazivajući atentat „tragedijom, ne samo za njegove simpatizere već i za celu naciju i za našu demokratiju“.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
