Bezgrešna Amerika zabrinula se za lepo ponašanje na Balkanu i svako malo prekoreva naše rukovodioce što se nisu izvinili Hrvatima, Muslimanima, Albancima: „Kako se kaže, šta se kaže posle zločina, say magic word, say now, say now!“
Našima ne pada na pamet da glume Vilija Branta: neka se izvini Alija nama dok ne bude kasno, neka nas za oproštaj zamoli Tuđmanov sin kad mu se već ćaća izvukao, generali Gotovina i Norac neka kažu da se kaju, neka nam se izvini Solana (on je barem često u Beogradu!), Klinton i Bler neka odu u pustinju, Olbrajtova neka obrije glavu, neka tako isfrizirana kaže koliko joj je žao i koliko se stidi, e, kad nam se lica s ovog spiska izvine, razmislićemo o even-tual-noj mogućnosti da promrljamo kako je i nama u izvesnoj meri žao, mada, iskreno, ne znam ni da li bismo primili izvinjenja koja bi nam stigla iz Zagreba, Sarajeva, Vašingtona, Londona…
Naši rukovodioci su poslednji koji bi trebalo da se izvinjavaju zbog grehova i gafova iz Miloševićeve epohe, ta zar nisu oni ti koji su i međunarodnu zajednicu i građane Srbije oslobodili napasti? Nije li Koštunica upravo od Amerike dobio laskavu i, među nama rečeno, potpuno nezasluženu titulu državnika godine? Sad treba da ide okolo i da se izvinjava zato što je od srpske ruke i srpskog oružja stradao poneki građanin u Hrvatskoj, Bosni ili na Kosovu?
Čak i kad bi zarad našeg dobra to pokušao, Koštunici to ne bi uspelo: „Cenjeni Sabore, građani Hrvatske! Ili da kažem radije ‘Hrvati’, pošto u vašoj državi nikoga i nema osim Hrvata, vi ste svoju teritoriju etnički očistili isterujući a u dobroj meri i ubijajući Srbe koji su u Slavoniji i Krajini živeli od pamtiveka. Razume se da je u borbi za ostvarenje vašeg tisućljetnjeg sna neko od vaših i stradao, za to bi sada trebalo da vam se izvinim! Kao hrišćanin pravoslavnog smera ja to možda i želim, ali kao pravnik i legalista moram reći da u postojećem ustavu nisam našao ni najmanje uporište za izvinjavanje bilo kome, a najmanje vama s kojima se nismo iskusurali ni za ono što ste učinili pod Pavelićem. U delu o pravima i dužnostima predsednika piše da se stara o zakonitosti, da proglašava vanredno stanje, da amnestira zatvorenike, prima akreditovane diplomate, ali kao što nema prava da bilo kojeg građanina isporuči Haškom tribunalu, pa bio taj ne znam kakav zlikovac, predsednik SRJ nema pravo da se izvinjava, i ja se ne izvinjavam!“
_inđić podseća da njegova vlada nije počinila nikakav zločin pa ne bi ni da se izvinjava. Zaista, nije bio šef države, nije bio načelnik Generalštaba, nije bio na čelu paravojnih jedinica, ni Koštunica nije rukovodio nijednom ratnom operacijom, nije ni Mićunović, sadašnji dosovci jesu, doduše, učestvovali u političkom i parlamentarnom životu, ali se ne osećaju ni u najmanjoj meri suodgovornima za nedaće koje su snašle kako komšijske narode tako i Srbadiju samu! Partijski lideri ponosni su na ono što je u zapisnicima sa sednica Skupštine ovekovečeno kao njihovo protivljenje ratu! Načisto su sa sobom i svojom savešću, ta zar poslanici opozicije nisu učinili sve što su mogli da spreče opsadu Sarajeva? Beograd je samo bodrio i potpomagao prekodrinsku braću, bodrio ih malo moralno, malo vojno, malo finansijki, e sad, ako su braća tu i tamo prekardašila, neka se braća i izvinjavaju. Mada ni to nije neophodno: braniš ognjište, braniš, neprijatelj se kukavički povuče u šumu, ti za njim, to se baš desilo sa Srebrenicom, gde je neprijatelj hteo da namami Mladićeve snage u šumu s namerom da generala zarobi i zlostavlja! Ratna sreća osmehnula se Srbima, u fer borbi neprijatelj je potučen do nogu, sad to ispade ne znam kakav zločin zbog kojeg jedna civilna i civilizovana garnitura treba da se izvinjava levo i desno.
Ako je na Palama neko zamezio malo mesa volujskoga, ne znači da je tamo išao da podrži ili da podstakne zločin! Ako neko pruža utočište Srbinu koga juri Haški sud, to ne znači da odobrava preterivanja do kojih je tokom rata tu i tamo nužno dolazilo. Vlast u Beogradu mesecima je govorila da nema pojma gde se nalazi general Mladić, u poslednje vreme tvrdi da general više nije u Jugoslaviji: prihvatio je stroge sugestije DOS-a da napusti SRJ! Da nisu predstavnici vlasti pomalo lagali kad su govorili kako nemaju predstavu gde general Mladić bivakuje? Ja tako ne mislim. Jataštvo jeste svetinja, ali oni za koje sam glasao ne bi lagali pa ne znam ko da je u pitanju! Vlast nije znala, nije imala blage veze gde je Mladić, onda je u jednom trenutku saznala da je u Beogradu, u roku od 30 minuta kurir je generalu uručio sikter-pismo, general je iste večeri prebegnut u inostranstvo gde mu se ponovo zameo svaki trag.
Sami zločinci nerado se izvinjavaju, političarima takođe nije baš do izvinjavanja (razumem ih: većina je borce za našu stvar pomagala, bodrila ili makar tolerisala, bilo bi neukusno da sada okrenu ćurak naopako), ostaje jedino da se izvinimo mi koji nismo bili ni u paravojnim formacijama ni u parlamentarnim strankama.
Onaj ko je glasao za Miloševića i za SPS (pogotovo ako je to učinio u više navrata!), ima svoj deo odgovornosti, mi koji nismo demonstrirali protiv rata, koji nismo pisali antiratne peticije, koji nismo delili letke protiv ratne politike takođe nismo nedužni. Mi nismo o Hrvatima i Muslimanima govorili „jebaćemo im majku“, odlično, lepo od nas, ali nam ostaje greh potuljenosti.
A oni šta su nama uradili!?
Zar me nisu zaklali gde god su me stigli?!
Neki su me zaklali, neki nisu, ali šta ja imam s tim?
