Izbori za mistera lepotana traju i dalje, a ja nikako da odaberem ko mi je najlepši. Jedan kaže na TV B92 da hoće da bude Predsednik jer neće da bude Slina. To je potpuno legitiman razlog, samo nisu se baš ovdašnji predsednici odlikovali srahovitom čvrstinom, jedan se plašio žene, drugi Haga, pa ne znam da li se uloge Sline i Predsednika međusobno isključuju. U istoj emisiji, takoreći sendviču Timofejev–Kosanić, našao se čika Bane Ivković. Voditeljski tandem vizuelno i psihološki potpuno podseća na detektivske serije – Prljavi Hari i Gvozdena lejdi, pa predstavljanje kandidata liči na isleđivanje. Znači, dežurni krivci postrojeni u sobi za identifikaciju, manje-više poznati nama i policiji, tek tu i tamo pojavi se neki Muja lopov, koji nam je promakao. U dramaturgiji bih otišao korak napred–hladna kafa u plastičnim čašama, Timofejev kruži oko kandidata kome se graške znoja vide na čelu, lejdi Kosanić samo fiksira pogledom, primećujemo da je jedna ruka kandidatu lisicama vezana za sto i konačno on puca, sve priznaje posle samo dva sata ispitivanja. Da vidimo onda ko je slina.
Stvar može da se iskomplikuje – kao onomad na Studiju B, gde su se zakačili gospoda Tijanić i Protić. Bože moj, izbori su, živci se istanjili, a udario junak na junaka. Da ne bi gospodina Šuvakovića, fantastičnog uloška koji apsorbuje obostranu mržnju diskutanata, ne bi pomoglo ni prisustvo voditeljke dame, pala bi krv. Tako je slučajno otkriven recept za stišavanje sukoba DSS–DOS. Uvek kada na televiziji polemišu, treba pri ruci imati Šuvakovića, Matića, Marjanovića i s vremena na vreme ih samo pokazati. Poruka je jasna–samo se vi svađajte, hoćete da ovi opet malo voze Srbijicu?
Nego, samo se priča o kandidatima, a birače niko ne pominje. Birači tušem i farbom ukrašavaju kandidate po bilbordima. Pimetio sam da Koštunicu najčešće farbaju u crno, onako modernistički–piktorijalno na tačkice. Labusu neistomišljenici prebacuju zbog preteranog modernizma, pa ga u tom stilu malaju uglavnom širokim potezima sive boje, kao osnovu za fresku. Oba kandidata, reperska ekipa SRS-a (setite se trip-hop, džangl hita Stranka srpskih radikala) kiti se grafitima – potpuno postmodernistički. Ima tu naravno i nepatvorene batajničke naive, ali braća su crna sto posto.
Dok neki kreče, drugi premišljaju za koga će glasati. U emisiji „Utisak nedelje“, gospodin Gojko Tešić, poznat po polemici sa Filipom Davidom na stranicama ovih novina, glasno je razmišljao na temu budućeg Predsednika. Njemu je sve jasno, dok je gospodin Gorčin Stojanović izgledao kao da je ušao u pogrešnu kafanu, naručio piće, pa mu bedak da odmah izađe kad je provalio kakva ga ekipa okružuje. Govorilo se i o jeziku mržnje, ponekad nije bio potreban jezik da bi se videla mržnja. Tešić mrzi Filipa Davida, Maršićanin mrzi Đinđića, čak je priznao da Labusa ne mrzi naročito, ali on je ipak simbol nečega što pripadnik DSS-a treba da mrzi. Možemo se, dakle, i učtivo smeškati i mrzeti, to je valjda prvi korak koji se, prema ukusu, može nazvati licemerjem ili kulturom.
Prebacimo li na, recimo, Dečiji kanal, pogotovo noću, kada deca spavaju–tamo dobri vladika Nikolaj dramatizovan odgovara na pisma čitalaca iz prošlog stoleća. Nekada su vernici u nedoumici pisali Vladiki, pa im je on jednostavnim rečima objašnjavao načela Vere. Nešto kao popovska Draga Saveta. TV Kragujevac je onda (mislim ‘94. godine) snimio TV seriju koja izgleda kao „Fazoni i fore“ sa popovima. Jedini detalj kojim bih sebi mogao objasniti emitovanje ove serije na Dečijoj televiziji je jezik kojim se govori – uglavnom srpski umesto slavenosrpskog, koji deca sigurno ne razumeju. A možda je ovo u stvari program za roditelje, koji nikada nisu živeli (a po Velji Iliću, bogami ni neće) u građanskom društvu.
Bes i protest srpskih studenata poslužio je kao inspiracija za skulpturu u parku u srcu Londona. Nju je izradio srpski umetnik Vladimir Lalić i tako postao prvi savremenik u Srba čija će skulptura ostati u Velikoj Britaniji
Radovi na četiri od šest muzeja čije je otvaranje najavljeno za Ekspo, trenutno su tek u početnoj fazi. Zato deluje kao nemoguća misija da će taj plan biti ostvaren
Kao da kultura ove godine nje ostala bez materijalne pomoći države, do kraja meseca u Srbiji se održava čak šest festivala, od kojih su četiri međunarodna
Postoji rizik da se konkurs za spomenik žrtvama nadstrešnice koji je raspisao Novi Sad instrumentalizuje kao zamena za izostanak pravnog razjašnjenja, navode u Nezavisnoj kulturnoj sceni Srbije
Na isti dan kad je prošle godine Vlada Srbije donela odluku o ukidanju statusa kulturnog dobra sa kompleksa Generalštab, Katastar Savskog venca je to potvrdio, dodavši i zgrade Kasarne sedmog puka i Starog Generalštaba
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Dijana Hrka, Milomir Jaćimović i emocije građana
Ranjene duše na obodu Ćacilenda Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
