Analiza kostiju Dijega Kolumba, mlađeg brata slavnog moreplovca koji je 1492. greškom otkrio Ameriku, otvara mogućnost razrešenja dileme gde je sahranjen Kristifor: u Sevilji ili Dominikanskoj Republici
Dok se u Jugoslaviji, nažalost, supermoderna genetska tehnologija koristi za identifikovanje žrtava ratova u poslednjih desetak godina, u svetu u principu služi za razrešenje dilema i ispravljanje eventualnih grešaka. U tu kategoriju spada i prošlonedeljna vest iz Sevilje o uzimanju uzoraka (kostiju) Dijega Kolumba, mlađeg brata slavnog moreplovca koji je 1492. greškom otkrio Ameriku, kako bi se analizom ADN dobili precizni podaci koji bi u budućnosti trebalo da budu sučeljeni s nalazima iz groba u koji je možda sahranjen sam Kristifor.
DVA GROBA: Ovo možda proizlazi iz činjenice da pronalazač Amerike ima dva groba: jedan u Sevilji, u čuvenoj Katedrali, drugi u Dominikanskoj Republici, a istoričari do danas nisu bili u stanju da ponude čvrste dokaze koji bi potvrdili koji je od njih pravi.
Naučnici su sada napravili prvi korak, drugi će biti analiza ADN iz ostataka dva groba za koja se veruje da bi mogli biti Kolumbovi. Španske vlasti i lokalna Hunta Andaluzije već su dale saglasnost za nastavak istraživanja, sada se čeka dozvola iz Dominikanske Republike, pa da naučnici krenu put mesta Faro de Kolon koje je dobilo ime bas po španskoj verziji prezimena slavnog moreplovca.
Hose Antonio Lorente, direktor Laboratorije za sudsku medicinu Univerziteta u Granadi, koji je na čelu ekipe stručnjaka, misli da posao koji čeka njegov tim nije nimalo lak, jer je Kolumbo umro 1506, što znači da njegovi posmrtni ostaci imaju skoro 500 godina. Ipak, postoji mogućnost da rezultat bude dovoljno dobar za nastavak potrage za mestom gde je sahranjen Kolumbo.
Ukoliko se ova želja ostvari, dilema gde je sahranjen čovek koji je otkrio Ameriku mogla bi da reši i drugu manje poznatu o Kolumbovom poreklu. U njegovoj biografiji stoji da je bio poreklom iz Đenove, dakle, da je bio Italijan, ali neki istoričari, posebno u Španiji, i danas su skloni teoriji da je Kolumbo zapravo Španac. U Istoriji Španije, koju su 1970. izadala četvorica profesora univerziteta u Valensiji, Madridu i Barseloni Antonio Ubijeto, Huan Regla, Hose Marija Hover i Karlos Seko iznosi se teorija da bi Kristifor Kolumbo zapravo mogao biti Đoan Kolom, poreklom s Majorke. Promenu imena i identiteta duguje svom učešću u nekoj pobuni Katalonaca protiv Huana II od Aragona. Po drugoj španskoj verziji, Kolumbo je vanbračni sin Princa Karlosa de Vijane.
SVOJATANJE: Španci i bez zvanične potvrde o španskom poreklu čoveka koji je, želeći da otkrije Indiju otkrio Ameriku, svojataju Kolumba, a kao osnovu za tako nešto uzimaju činjenicu da je upravo španski dvor finansirao njegova putovanja. Pošto njegove ideje o traženju „zapadnog puta“ za Indiju nisu naišle na podršku dvora u Lisabonu, za koji je prvobitno radio, Kolumbo je pokušao u susednoj Španiji i posle dugih pregovora uspeo da dobije podršku katoličkih kraljeva Izabele I od Kaštilje i Fernanda II od Aragona (1479. ujedinili su dinastije koje su vladale Kastiljom i Aragonom). Izabela i Fernando primili su Kolumba u Barseloni pre nego što je 3. avgusta 1492. isplovio iz luke Palos.
Na tri jedrenjaka bilo je stotinak članova posade, a do pre desetak godina – dok u jednom neobjašnjivom incidentu nije završila na dnu mora – pažnju turista u Barseloni privlačila je verna kopija Kolumbovog broda Santa Marija. Bio je smešten tačno preko puta spomenika koji je na kraju čuvenog šetališta Ramblas. S ispruženom rukom i uperenim prstom, Kolumbo kao da pokazuje „gde je Amerika“.
Američki mediji očigledno nešto znaju, što još uvek ni u Srbiji ne znaju, jer ni srpski reprezentativci nisu mogli da potvrde da će najbolji igrač na svetu igrati za nacionalni tim
Balkan i istočni Mediteran suočavaju se sa četvrtim toplotnim talasom ovog leta, dok temperature u Grčkoj, Turskoj i južnoj Srbiji prelaze 42 stepeni Celzijusa. U Srbiji je od početka godine zabeleženo čak osam toplotnih talasa, što je višestruko više od proseka iz druge polovine 20. veka
Prema istraživanjima, više hodanja može smanjiti rizik od demencije, depresije i umiranja od raka, a ujedno je dobro i za srce. Najnovije brojke pokazuju da je oko 7000 koraka dovoljno za dobro zdravlje
Veliki broj toplotnih talasa i velikih vrućina ovog leta doveo je do zabrinjavajuće niskog nivoa vode u Gružanskom jezeru u centralnoj Srbiji
Prekomerna potrošnja prirodnih resursa već decenijama prelazi kapacitete Zemlje da ih obnovi. Global Footprint Network upozorava da je Dan ekološkog duga za 2025. godinu pomeren na 24. jul, što znači da od danas koristimo više resursa nego što planeta može da proizvede tokom cele godine
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Umesto da se okome na obolele ćelije, odbrambene ćelije srpskog organizma su se okrenule protiv zdravih ćelija. Lek je počeo da kola krvotokom, ali je proces ozdravljenja dug i neizvestan
Mitropolit žički Justin otvoreno je stao na stranu studenata i upozorio vlast da “moć nije data radi nasilja, nego radi služenja“. Šta je to trebalo arhijereju poznatom po tome da se kloni sukoba
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
